Evroposlanik: Nedostatak dijaloga sa Rusijom veliki politički poraz Evrope

Poslanik Evropskog parlamenta Martin Širdevan ocenio je da je nedostatak dijaloga sa Rusijom ozbiljna greška i ogroman politički poraz za Evropu, ističući da je Brisel zbog izostanka diplomatskih inicijativa doveden u znatno slabiju poziciju.

Širdevan je u intervjuu za „Telegraf” rekao da je Evropa morala mnogo ranije da pokrene razgovore sa Moskvom, jer sada, kako je naveo, nema dovoljno kanala preko kojih bi mogla da šalje političke signale ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovoj administraciji.

Prema njegovim rečima, evropska diplomatija mora da razgovara sa Putinom, jer će u suprotnom Evropska unija ostati po strani u procesu koji se direktno tiče bezbednosti evropskog kontinenta.

„Veoma bih voleo da vidim Evropljane uključene u ove pregovore, jer se ovde radi o ratu i miru u Evropi. Odsustvo Evropske unije iz ovih diskusija je, iskreno, ogroman politički poraz za Evropsku komisiju”, naveo je Širdevan.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta govorio je o mogućnosti da lideri EU razmotre potencijalne razgovore sa Rusijom o Ukrajini, dok se u Briselu razmatra i ideja o imenovanju jednog zajedničkog pregovarača koji bi u ime svih 27 članica vodio dijalog sa Moskvom.

Iz Moskve je, istovremeno, poručeno da je Putin spreman za razgovore sa svim stranama, uključujući i Evropsku uniju, ali da Kremlj neće prvi pokretati obnovu kontakata. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Moskva nije bila strana koja je prekinula odnose sa Evropom, već da je to učinila EU posle početka rata u Ukrajini.

Unutar same Evropske unije, međutim, ne postoji jedinstven stav o tome kako bi eventualni dijalog sa Rusijom trebalo da izgleda. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas ranije je upozorila da EU ne bi smela da se „ponižava” tražeći razgovore sa Moskvom, već da bi Rusiju trebalo dovesti u poziciju da, kako je navela, „prestane da se pretvara da pregovara” i počne stvarne pregovore.

Širdevan, međutim, smatra da je upravo odsustvo diplomatske inicijative dovelo Evropu u situaciju da se o pitanjima rata i mira na njenom kontinentu razgovara bez presudnog uticaja Brisela. Njegova poruka svodi se na ocenu da Evropa, ako želi da bude politički faktor u rešavanju ukrajinske krize, mora da obnovi kanale komunikacije sa Moskvom, ma koliko ti razgovori bili teški.