SAD menjaju politiku prema BiH

Banjaluka – Nedavne rasprave o trećem hrvatskom entitetu ponovo su pokazale da BiH više nije tema o kojoj Zapad govori jednim glasom. Dok evropski politički krugovi i dalje insistiraju na starom modelu centralizacije i ulozi međunarodnog nadzora, iz Vašingtona sve češće stižu poruke da rešenja moraju tražiti lokalni akteri i da je dosadašnji pristup potrošio politički kapacitet.

Istovremeno, sve je uočljivije da se u američkim krugovima sa više razumevanja posmatraju i hrvatske primedbe na majorizaciju, ali i stavovi Republike Srpske, što Sarajevo dočekuje sa rastućom nervozom. Kroz izjave američkih predstavnika, ali i kroz ono što su ovoga puta izbegli da kažu, može se naslutiti da u Vašingtonu postoji razumevanje za hrvatske primedbe o preglasavanju, ali bez spremnosti da se direktno podrži ideja trećeg entiteta ili ozbiljnije prekomponovanje Dejtonskog sporazuma.

Povrh toga, prema Republici Srpskoj primetan je drugačiji ton u odnosu na prethodne decenije. To, kako smatraju pojedini analitičari, ne znači da je Vašington promenio svoj strateški odnos prema BiH niti da podržava politiku Banjaluke, ali je uočljivo da je sa Republike Srpske delimično skinuta politička anatema koja je godinama podrazumevala gotovo isključivo izolaciju i pritiske. Srpskim predstavnicima sada je omogućeno da svoje stavove iznesu i u američkim političkim i medijskim krugovima, što je Sarajevo, naviknuto na bezrezervnu zapadnu podršku procesu centralizacije BiH, dočekalo prilično nespremno, posebno u trenutku kada iz Vašingtona stižu i zahtevi da se ozbiljnije pozabavi pitanjem zaostalih bezbednosnih i terorističkih pretnji, u čemu bošnjačke vođe pokazuju oklevanje.    

Nakon nedavnog intrigantnog skupa tradicionalista u Zagrebu, na kojem je predstavljena i karta BiH sa tri entiteta, usledila je oštra reakcija Islamske zajednice u BiH, pre svega zbog učešća penzionisanog kardinala Vinka Puljića. Dodatnu pažnju izazvala je činjenica da je Puljić, neuobičajeno za svoje ranije stavove, poručio kako u BiH treba tražiti „put mogućeg” jer sadašnji sistem ne obezbeđuje stvarnu ravnopravnost naroda. Nakon razmene optužbi između dve verske zajednice, u kojoj je jedna strana prozivana za podršku novom „crtanju karata”, a druga za majorizaciju koja „proizvodi nestabilnosti”, Hrvatski narodni sabor (HNS) stao je u odbranu Puljića, ocenivši da „trpi neprimerene napade radikalnih bošnjačkih krugova”.  

Puljić je naknadno za Federalnu televiziju pojasnio da će „BiH normalno funkcionisati tek onda kada se stvore uslovi da svaki čovek i svaki narod bude uvažavan i vrednovan”, dodajući da praksa u kojoj jedan narod drugom bira predstavnike ne gradi stabilnu državu već proizvodi nezadovoljstvo. Pokušao je da se opravda, rekavši da nije bio upoznat sa svim političkim kontekstom organizatora skupa u Zagrebu. Na pitanje o trećem entitetu, kazao je da ne zauzima politički stav, ali da tu ideju vidi kao posledicu neuspeha postojećeg sistema. Posebnu pažnju privukla je i njegova izjava da je u razgovorima sa političarima čuo „tajne planove” koji su ga, kako je rekao, duboko uznemirili. „Došao sam do tih planova i smučilo mi se sve. Ali o tome neću pričati”, naveo je Puljić.

Posebno zanimljiv osvrt dao je Džejms Karafano, uticajni američki stručnjak za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku iz „Heritidž fondacije”, u kojoj obavlja funkciju potpredsednika, a koja se često dovodi u vezu sa krugovima bliskim Donaldu Trampu. On je za RTS izjavio da Srbiju vidi kao strateškog partnera SAD, dok je povodom konferencije u Zagrebu, na kojoj je i sam učestvovao, istakao da, koliko je upoznat, SAD nisu podržale stvaranje trećeg entiteta. „Ali mislim da je američka vlada bila prilično jasna u tome da su dejtonski sporazumi istrošili svoj vek. Nisu doneli rezultat, a ni visoki predstavnik nije doneo rezultat. Ideja o stvaranju jedinstvene države BiH – to se neće dogoditi, a budućnost će verovatno biti u obliku federativne republike”, naveo je Karafano, inače jedan od najuticajnijih američkih analitičara nacionalne bezbednosti i spoljne politike i bivši savetnik u tranzicionom timu Trampa. Uz ogradu da iznosi svoje mišljenje, a ne stav američke vlade, on je dodao nije moguće govoriti o funkcionalnoj federativnoj državi ukoliko jedan narod nema osećaj pravične zastupljenosti.   

„Za mene, kao pojedinca, mislim da je to prirodan put i mislim da je to vrsta politike. Ali evo u čemu je administracija bila veoma jasna: oni žele lokalna rešenja od lokalnih aktera”, zaključuje on. Konstatovao je da Vašington želi rešenje koje je praktično i pouzdano i koje mogu da podrže – ne čekajući da Evropa diktira kako će to izgledati, ali je dodao da i SAD neće diktirati kako će izgledati budućnost Bosne i Hercegovine.  

Na pitanje o položaju RS, on je istakao da su sada ljudi iz Republike Srpske svuda po Vašingtonu i da misli da ih mnogo ljudi sluša. „Ako želite jednu reč koja opisuje spoljnu politiku predsednika Trampa, to je pragmatizam. Da li je nešto prikladno, izvodljivo i prihvatljivo rešenje? Da li će funkcionisati, da li će ljudima zaista biti bolje? Ako je to put napred, predsednik Tramp to u potpunosti podržava. Dakle, znamo šta nije put napred – ideja o homogenoj bosanskohercegovačkoj državi kojom upravlja neki visoki predstavnik, jer to ne funkcioniše”, zaključuje Karafano.