Turska pod pritiskom da otvori hrišćansku teološku školu kod Istanbula

Vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi je izjavio da se nada da će Vlada u Ankari uskoro konačno otvoriti teološku školu koja je zatvorena pre više od 50 godina. Sada se privode kraju radovi na rekonstrukciji tog istorijskog zdanja koje se nalazi preko puta Istanbula na ostrvu Hejbeli ada u Mramornom moru.

„Mi smo optimisti u pogledu ponovnog otvaranja te škole posle završetka rekonstrukcije zgrade koja se privodi kraju. To bi Božjom voljom moglo uskoro da se desi, već u septembru. Ja sam optimista”, istakao je patrijarh u izjavi koju je dao grčkim novinarima, a koju su preneli vodeći turski listovi „Hurijet” i „Sabah”. Crkveni poglavar nije izneo druge pojedinosti. U Vladi u Ankari zasad ne komentarišu ovu izjavu vaseljenskog patrijarha iako je ona očekivano imala veliki publicitet u turskoj javnosti.

Mnogi ovu najavu shvataju kao signal da je u međuvremenu iza navučenih zastora postignut dogovor da se konačno ispravi taj istorijski greh. Oni oprezniji ne kriju svoje rezerve, pogotovo što je i ranije više puta bilo sličnih nagoveštaja, ali su oni dosad ostajali mrtvo slovo na papiru.

Turski političari su se nemilosrdno poigrali sa teološkom školom koja se nalazi na ostrvu Hejbeli ada (Halki) preko puta Istanbula. Na nju je stavljen katanac 1971. godine pošto je Patrijaršija odbila da prihvati odluku turske vlade da kontroliše rad privatnih verskih škola. U Patrijaršiji su osudili taj potez koji je povučen, očevidno ne slučajno, u vreme zaoštravanja odnosa između Ankare i Atine zbog političke krize na Kipru. Vaseljenska patrijaršija se nikada nije pomirila sa odlukom o zatvaranju tog verskog seminara pogotovo što su se posle toga mnoge crkve suočile sa nedostatkom mladih sveštenika, ne samo u Istanbulu nego i u Grčkoj, kao i drugim zemljama širom sveta.

„To nije luksuz, to je nasušna potreba kako ne bismo ostali bez sveštenika. Mi smo najverovatnije jedina crkva na svetu koja nema mogućnosti da školuje svoje kadrove”, uporno ističu u Vaseljenskoj patrijaršiji. Bilo je nagoveštaja da se taj problem pokrene pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, ali zasad se od toga odustalo.

Teološka škola kod Istanbula osnovana je 1844. godine. Kroz nju su pre zatvaranja prošle mnoge generacije sveštenika, uključujući i sadašnjeg patrijarha Vartolomeja, koji se 1992. godine ustoličio u Vaseljenskoj patrijaršiji. Vlada u Ankari se zbog tog poteza našla na udaru kritika ne samo u Patrijaršiji nego i u zemljama Evropske unije i u Americi. Ali turski lideri se na to dosad nisu mnogo osvrtali. Predsednik Tajip Erdogan je u međuvremenu povukao još jedan izazovan potez: pre pet godina ponovo je pretvorio čuvenu crkvu Aja Sofija u Istanbulu u džamiju.

Istorija se nemilosrdno poigrala sa tim hrišćanskim svetilištem. Imperator Konstantin je 537. godine podigao Aja Sofiju, koja je u to vreme bila neviđeno čudo arhitekture. Kada je sultan Mehmed Drugi osvojio grad na Bosforu 1453. godine, on ju je posle samo nekoliko dana pretvorio u džamiju, kako bi i na taj način dokazao dominaciju muslimana nad hrišćanima. Tako je bilo vekovima. Godine 1935. veliki reformator i sekularista Mustafa Kemal Ataturk, koji je ukinuo sultanat, delimično je ispravio taj greh: pretvorio ju je u muzej – dakle, ni crkva ni džamija. Posle osam decenija Erdogan ju je ponovo pretvorio u džamiju – 2020. godine.

Turska je ranije više puta najavljivala da će ponovo otvoriti teološku školu na ostrvu Hejbeli ada, ali je to izostalo. Erdogan se očigledno nije usudio da povuče taj potez jer mu to radikalni islamisti, kojih u Turskoj još nije malo, to nikada ne bi oprostili, i možda bi ga kaznili na prvim izborima. Da li će se to desiti i sada, nije jasno, iako se Ankara zbog toga od prvog dana našla pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa. Posle susreta sa patrijarhom Vartolemejom u septembru prošle godine u Vašingtonu američki predsednik je izjavio: „Delegacija Patrijaršije je bila ovde (u Beloj kući) i tražila je moju pomoć da im rešim taj problem sa teološkom školom. Ja sam im to obećao”, izjavio je tada Tramp.

To je ono što sada ohrabruje sveštenike u Vaseljenskoj patrijaršiji. Tramp se u septembru prošle godine u Beloj kući sreo i sa Erdoganom, samo nekoliko dana posle razgovora sa vaseljenskim patrijarhom.

„Turska je spremna da uradi ono što je neophodno za tu teološku školu kod Istanbula”, izjavio je tada predsednik Amerike, ne iznoseći druge pojedinosti.