Roboti čuvaju granicu, useve kukuruza i ratuju

Psi roboti već su se dokazali kao čuvari važnih objekata poput data centara, američko-meksičke granice, pa čak i imanja predsednika SAD Donalda Trampa na Floridi. Sada mehanički čuvari dobijaju novu ulogu, agroindustrijski gigant, kompanija „Bajer” počela je da ih koristi za nadzor vrednih useva, tačnije kukuruznih polja vrednih više stotina hiljada dolara.

„Bajer” koristi robotske pse tehnološke kompanije „Asylon” kao dopunu ljudskim patrolama na svojoj farmi kukuruza koja se prostire na 8.000 hektara na Havajima.

Zadatak ovih pasa čuvara je danonoćna zaštita dragocenog kukuruza od vandala, šumskih požara, divljih životinja i drugih pretnji. Opremljeni su termalnim kamerama i elektro-optičkim senzorima, sličnim onima koji se koriste na vojnim bespilotnim letelicama. Svaki robotski pas povezan je sa bezbednosnim operativnim centrom na Havajima, kao i sa robotskim bezbednosnim centrom kompanije „Asylon”. To znači da bi svaki pokušaj krađe kukuruza bio izuzetno težak poduhvat, prenosi stručni časopis „Fens post”.

Iako se ovakav nivo obezbeđenja može činiti preteranim, časopis podseća da ovi „Bajerovi” usevi kukuruza na Havajima čine 90 odsto ukupnog međunarodnog izvoza semenskog kukuruza te kompanije. Sa prosečnom vrednošću od 113,50 dolara po hektaru, samo ulaganje u kukuruz na toj farmi premašuje 900.000 dolara, dok njegova vrednost na međunarodnom tržištu verovatno dostiže milione. Pritom ne treba zanemariti ni širi kontekst američke industrije kukuruza, ekonomske sile koja je samo u 2024. godini ostvarila prihod od 123 milijarde dolara.

Ovi novi čuvari useva pojavljuju u trenutku kada se nad svetom nadvija globalna prehrambena kriza. Trampov rat protiv Irana poremetio je približno trećinu svetskog snabdevanja đubrivom, zbog čega su poljoprivrednici upozorili na neizbežan rast cena hrane u narednim mesecima. Sve se to dešava u svetu u kojem se, prema procenama, već sada 2,3 milijarde ljudi suočava sa umerenom do teškom nesigurnošću u snabdevanju hranom.

Na nedavnom brifingu za novinare o ratu između SAD i Irana, Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), upozorio je na „sistemski šok koji pogađa globalne poljoprivredno-prehrambene sisteme”.

„Poljoprivrednici su suočeni sa dvostrukim udarom na troškove, đubriva su skuplja, a istovremeno rastu i cene goriva, što utiče na čitav poljoprivredni lanac, uključujući navodnjavanje i transport”, ocenjuje Torero.

Iako tek treba videti koliko će posledice biti teške – što će zavisiti od trajanja rata – jedna stvar je jasna: živimo u svetu u kojem milioni ljudi gladuju, dok useve namenjene prodaji čuvaju robotski psi.

To je surov svet, a američka vojska uveliko eksperimentiše sa robotskim psima opremljenim puškama u jednom trening centru na Bliskom istoku. Kako prenosi portal „Militari”, u toj bazi se testiraju sposobnosti psa robota u borbi protiv dronova.

Robot nazvan „Usamljeni vuk” ispituje se u američkom vojnom centru koji je otvoren prošle godine u Saudijskoj Arabiji.

Proizvela ga je korejska kompanija „Gost robotik” poznata po razvoju robotskih pasa naoružanih oružjem, a ova mašina unapređena je veštačkom inteligencijom. Kako navode vojni stručnjaci, ovaj robot objedinjuje nekoliko sistema koji će činiti zajednički arsenal u borbi protiv dronova.

Ipak, sama pomisao da roboti sa veštačkom inteligencijom koriste puške izaziva zabrinutost, a njihova upotreba otvara mnoga pitanja.

Ministarstvo odbrane SAD svake godine sve više uključuje robotske pse u svoje borbene jedinice za zadatke kao što su uklanjanje eksploziva, obezbeđivanje perimetra, nadzor i prikupljanje obaveštajnih podataka.

Kako tvrde stručnjaci sa Univerziteta Mičigen, ovi roboti su opremljeni kamerama i drugim senzorima koji poput pravih pasa mogu da vide i čuju bolje od ljudi.

Ono što još nije potpuno jasno je pitanje kako veštačka inteligencija koristi oružje i da li u određenom trenutku može da ga okrene prema ljudima.