Srčana slabost se neretko dijagnostikuje sa zakašnjenjem

U Sr­bi­ji iz­me­đu 120.000 i 200.000 lju­di ži­vi sa sr­ča­nom sla­bo­šću, ko­ja se opi­su­je kao ti­ha epi­de­mi­ja. Ovo te­ško obo­lje­nje je u po­ra­stu, a sva­ke go­di­ne se kod nas ot­kri­je oko 21.000 no­vih slu­ča­je­va.

Sr­ča­na sla­bost pod­ra­zu­me­va raz­li­či­ti ste­pen ošte­će­nja sr­ča­ne funk­ci­je i ob­u­hva­ta ši­rok spek­tar te­go­ba ko­je ima pa­ci­jent sa ovom di­jag­no­zom. Uglav­nom do­mi­ni­ra­ju ne­do­sta­tak va­zdu­ha (u po­čet­ku pri na­po­ru ili le­ža­nju na rav­nom), gu­še­nje pra­će­no po­ve­ća­nom za­mor­lji­vo­šću, ubr­zan ili ne­pra­vi­lan sr­ča­ni rad, ka­šalj, vr­to­gla­vi­ca, oto­ci pot­ko­le­ni­ca. Sa na­pre­do­va­njem bo­le­sti pa­ci­jen­ti po­sta­ju sla­bi i ma­lak­sa­li, do­la­zi do po­re­me­ća­ja ape­ti­ta, gu­bit­ka u tzv. mr­ša­voj te­le­snoj ma­si, a usled povećanog za­dr­ža­va­nja vo­de u or­ga­ni­zmu, bo­le­sni­ci mo­gu da po­ve­ća­va­ju te­le­snu te­ži­nu. Ne­ret­ko se ja­vlja­ju po­re­me­ća­ji sna, bo­lo­vi u ko­sti­ma i zglo­bo­vi­ma i na­ru­ša­va­nje kva­li­te­ta ži­vo­ta u ce­li­ni.

Do­cent dr Mi­le­na Pan­drc, in­te­r­ni­sta-kar­di­o­log, is­ti­če da vi­še od po­lo­vi­ne bo­le­sni­ka sa sr­ča­nom sla­bo­šću ima i hro­nič­nu bo­lest bu­bre­ga. Bo­le­sni­ci sa ta­ko­zva­nim kar­di­o­re­nal­nim sin­dro­mom ima­ju dva pu­ta ve­ću šan­su za ne­po­vo­ljan is­hod le­če­nja u po­re­đe­nju sa bo­le­sni­ci­ma ko­ji ima­ju sa­mo sr­ča­nu sla­bost. Sa pro­gre­si­jom sr­ča­ne i bu­bre­žne sla­bo­sti ovaj ri­zik se po­ve­ća­va, ta­ko da je kod bo­le­sni­ka sa zna­čaj­nom sr­ča­nom sla­bo­šću i ume­re­no sni­že­nom funk­ci­jom bu­bre­ga ri­zik je po­ve­ćan za oko 40 od­sto.

– Simp­to­me bo­le­sti i le­kar i pa­ci­jent pri­pi­su­ju sta­ro­sti ili po­ve­zu­ju sa ne­kim dru­gim me­di­cin­skim sta­nji­ma (obo­lje­nji­ma plu­ća, ga­stro­in­te­sti­nal­nog si­ste­ma, re­u­ma­to­lo­škim obo­lje­nji­ma). Za­to se sr­ča­na sla­bost ne­ret­ko di­jag­no­sti­ku­je sa za­ka­šnje­njem i pred­sta­vlja naj­če­šći uzrok bol­nič­kog le­če­nja sta­ri­jih od 65 go­di­na. Po­sta­vlja­nje di­jag­no­ze pod­ra­zu­me­va do­bro uze­tu anam­ne­zu (isto­ri­ju bo­le­sti uz osvrt na sa­da­šnje te­go­be), fi­zi­kal­ni pre­gled (auskul­ta­ci­ja sr­ca i plu­ća, me­re­nje pri­ti­ska), od­re­đi­va­nje kon­cen­tra­ci­je po­je­di­nih sup­stan­ci u kr­vi (tzv. na­tri­u­ret­ski pep­ti­di – pro­te­i­ni), EKG i ul­tra­zvuč­no sni­ma­nje. A s dru­ge stra­ne, za bu­bre­žne bo­le­sti je ka­rak­te­ri­sti­čan otok oko oči­ju uz po­rast vred­no­sti uree i kre­a­ti­ni­na u kr­vi, po­ja­va pro­te­i­na u mo­kra­ći, sma­nje­na ko­li­či­na mo­kra­će ko­ja se iz­lu­či u to­ku da­na i ne­ret­ko po­re­me­ćaj elek­tro­li­ta u kr­vi, kao što su na­tri­jum i ka­li­jum. Bit­na in­for­ma­ci­ja je i ko­li­či­na pro­te­i­na, po­seb­no al­bu­mi­na ko­ja se gu­bi uri­nom, a ko­ja se ini­ci­jal­no od­re­đu­je u pr­vom ju­tar­njem uri­nu. Bit­no je od­re­di­ti i od­nos al­bi­mi­na i kre­a­ti­ni­na u uri­nu – na­gla­si­la je dr Pan­drc.

Sa na­pre­do­va­njem sr­ča­ne sla­bo­sti po­ve­ća­va se uče­sta­lost ho­spi­ta­li­za­ci­ja, a sma­nju­je se pro­ce­nat pre­ži­vlja­va­nja.

– Po­sto­je tri gru­pe te­ra­pi­je za sr­ča­nu sla­bost: simp­to­mat­ska te­ra­pi­ja (le­ko­vi za iz­mo­kra­va­nje – di­u­re­ti­ci) ko­ji sa­mo re­ša­va­ju simp­to­me po­ve­ća­nog za­dr­ža­va­nja teč­no­sti u or­ga­ni­zmu, ta­ko­zva­ni bo­lest mo­di­fi­ku­ju­ći le­ko­vi – ino­va­tiv­ni le­ko­vi (re­du­ku­ju broj ho­spi­ta­li­za­ci­ja i uti­ču na pre­ži­vlja­va­nje) i raz­li­či­ti vo­di­či sr­ča­nog rit­ma – pejs­mej­ke­ri (pre­ve­ni­ra­ju iz­ne­nad­nu sr­ča­nu smrt i po­bolj­ša­va­ju ukup­nu funk­ci­ju sr­ca). Te­go­be se sma­nju­ju pr­ven­stve­no le­ko­vi­ma za iz­mo­kra­va­nje – di­u­re­ti­ci­ma, ali na sam tok bo­le­sti i prog­no­zu uti­ču ino­va­tiv­ni le­ko­vi. Zna­čaj­ni su ta­ko­zva­ni SGLT2 in­hi­bi­to­ri ko­ji su ini­ci­jal­no pro­pi­si­va­ni u te­ra­pi­ji di­ja­be­te­sa ti­pa 2. Oni de­lu­ju blo­ki­ra­njem re­ap­sorp­ci­je glu­ko­ze u bu­bre­zi­ma, či­me se vi­šak še­će­ra iz­ba­cu­je pu­tem uri­na. Osim sni­ža­va­nja glu­ko­ze, ovi le­ko­vi zna­čaj­no šti­te sr­ce i bu­bre­ge. Do­ka­za­no sma­nju­ju i uspo­ra­va­ju na­pre­do­va­nje bu­bre­žne sla­bo­sti, pa su in­di­ko­va­ni ne sa­mo u kar­dio-me­ta­bo­lič­kom sin­dro­mu već i kod izo­lo­va­ne bu­bre­žne i sr­ča­ne sla­bo­sti. Re­du­ku­ju i broj ho­spi­ta­li­za­ci­ja i po­bolj­ša­va­ju pre­ži­vlja­va­nje, što su­štin­ski uspo­ra­va pro­gre­si­ju bo­le­sti. Nje­ni be­ne­fi­ti su ja­sni, a od­ne­dav­no se ova te­ra­pi­ja pro­pi­su­je u zna­čaj­noj me­ri o tro­šku RF­ZO – na­vo­di dr Pan­drc.

Na­ša sa­go­vor­ni­ca ka­že da su pre­sta­nak pu­še­nja ci­ga­re­ta, zdra­va is­hra­na i fi­zič­ka ak­tiv­nost pre­ven­tiv­ne ak­tiv­no­sti za sve hro­nič­ne bo­le­sti, pa i kar­di­o­lo­ške. Pra­vil­na is­hra­na pod­ra­zu­me­va ra­zno­vr­snu is­hra­nu sa oko 130 gra­ma slo­že­nih uglje­nih hi­dra­ta dnev­no, uz za­bra­nu uno­še­nja trans ma­sti (pr­že­nje, po­ho­va­nje), pro­stih uglje­nih hi­dra­ta (slat­ki­ši, be­li hleb) i re­strik­ci­ju za­si­će­nih ma­sti na ma­nje od se­dam od­sto dnev­nog ka­lo­rij­skog uno­sa (svinj­ska mast).

– Fi­zič­ka ak­tiv­nost se pre­po­ru­ču­je svim pa­ci­jen­ti­ma ko­ji su za to spo­sob­ni ka­ko bi po­bolj­ša­li ka­pa­ci­tet ve­žba­nja, kva­li­tet ži­vo­ta i sma­nji­li broj bol­nič­ki le­če­nih po­gor­ša­nja sr­ča­ne sla­bo­sti. Re­dov­no ve­žba­ti i bi­ti fi­zič­ki ak­ti­van do gra­ni­ce za­mo­ra, od­no­sno adap­ti­ra­ti fi­zič­ku ak­tiv­nost na simp­to­mat­ski sta­tus i lič­ne okol­no­sti kod lak­ših for­mi sr­ča­ne sla­bo­sti se pre­po­ru­ču­ju. Nad­zi­ra­na kar­di­o­va­sku­lar­na re­ha­bi­li­ta­ci­ja se tre­ba raz­mo­tri­ti kod pa­ci­je­na­ta sa ozbilj­ni­jim sta­di­ju­mom bo­le­sti, krh­kih i onih sa do­dat­nim zdrav­stve­nim pro­ble­mi­ma. To zna­či da pa­ci­jen­ti u sta­bil­noj fa­zi bo­le­sti mo­gu sa­mo­stal­no or­ga­ni­zo­va­ti fi­zič­ku ak­tiv­nost u skla­du sa lič­nim pre­fe­ren­ca­ma, dok od­ma­kli sta­di­ju­mi sa is­po­lje­nim kom­pli­ka­ci­ja­ma zah­te­va­ju su­per­vi­zi­ra­nu pro­gra­mi­ra­nu fi­zič­ku ak­tiv­nost – za­klju­či­la je dr Pan­drc.