Ponoš: I da sam bio u Beogradu, ne bih išao na protest na Slaviji

Izjava predsednika stranke Srbija centar Zdravka Ponoša da nije bio na protestu na Slaviji i da, čak i da je bio u Beogradu, ne bi otišao na taj skup, otvorila je novi prostor za tumačenja o sve vidljivijim podelama unutar opoziciono-blokaderskog bloka.

Ponoš je, gostujući u programu televizije N1, na pitanje voditeljke Danice Vučenić da li je u subotu bio na protestu, odgovorio da nije, jer je bio u inostranstvu. Naveo je da se zadržao na putu, ali je odmah dodao da to nije bio razlog zbog kojeg se nije pojavio na skupu.

„Ne, bio sam u inostranstvu ali i da sam bio u Beogradu, ne bih bio”, rekao je Ponoš.

Na dodatno pitanje voditeljke da li su bili ukinuti letovi, Ponoš je pojasnio da je putovao kolima, ali je naglasio da ne želi da se njegovo odsustvo tumači kao posledica neke zadrške ili opravdanja.

„Ja sam išao kolima, ali da ne bude da sad imam tu neku zadršku i da se pravdam time, sve i da nisam zaglavio, nisam planirao da idem”, kazao je Ponoš.

Ova izjava posebno je odjeknula jer dolazi u trenutku kada se u delu opozicije nastoji stvoriti utisak jedinstva oko uličnih protesta i blokada. Ponoševo javno distanciranje od skupa na Slaviji pokazuje, međutim, da ni unutar tog političkog prostora ne postoji puna saglasnost oko načina delovanja, niti oko toga da li su blokade i protesti put kojim opozicija treba da ide.

Za razliku od političara koji pokušavaju da se predstave kao prirodni deo protestnog talasa, Ponoš je ovom izjavom praktično stavio do znanja da ne želi da bude poistovećen sa svakim skupom koji se organizuje pod blokaderskom zastavom. Time je, namerno ili ne, pokazao da su razlike unutar tog bloka sve izraženije, od pitanja taktike i političkog nastupa, do odnosa prema samim protestima.

Snimak njegovog gostovanja brzo je počeo da se deli na društvenim mrežama, uz ocene da je Ponoš zalupio vrata blokaderima. Bez obzira na takve komentare, sama izjava nesumnjivo pokazuje da se deo opozicionih aktera sve opreznije odnosi prema protestima koji su prethodnih meseci predstavljani kao zajednički front protiv vlasti.

Ponošev stav dodatno je značajan jer dolazi u trenutku kada se blokaderski pokret suočava sa pitanjem političke artikulacije, liderstva i pravca daljeg delovanja. Njegova poruka da nije planirao da ide na protest na Slaviji ukazuje da se unutar opozicije sve jasnije povlače linije razdvajanja između onih koji proteste vide kao glavni politički instrument i onih koji očigledno ne žele da bezuslovno stanu iza takve strategije.