Srbija uvodi pametni monitoring šuma: Sara Pavkov predstavila projekat NIMOS

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov predstavila je danas Nacionalni inteligentni monitoring sistem šuma Srbije (NIMOS) i istakla je da je to projekat koji je proistekao iz domaće naučno-istraživačke zajednice i stavljan na raspolaganje državi i prirodi.

„Ovo je projekat koji je proistekao iz akademske naučno-istraživačke zajednice i stavlja se na raspolaganje državi. To je put koji treba svi da prihvatimo, jer ovo nije projekat Ministarstva poljoprivrede, ovo nije projekat Ministarstva zaštite životne sredine, ovo je projekat naučno-istraživačkog instituta sa severa Srbije koji nudi svoje znanje, svoja iskustva i svoja rešenja za sve ostale korisnike, upravljače zaštićenih područja i uopšte one koji se na bilo koji način bave šumskim ekosistemima”, rekla je Pavkov.

Dodala je da Srbija ide u korak sa svetskim inovacijama.

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojom posetom Kini potvrđuje koliko je nama značajno da idemo u korak sa veštačkom inteligencijom, robotikom i tehnološkim inovacijama. Mi sve to koristimo, ali uz srpsku pamet, srpske naučnike, srpske institute, u kolaboraciji sa svima onima koji će biti korisnici takve jedne platforme", rekla je Pavkov.

Dodala je da veštačka inteligencija uz pomoć satelita može da detektuje šumske ekosisteme.

„Svi ti podaci biće sačuvani u Data centru u Kragujevcu, što je vrlo značajno, jer to znači da su ti podaci srpski podaci, od srpskog softvera nacionalni podaci koji će i za 50 godina biti dostupni građanima. Ono što je cilj ovakvih i sličnih projekata su priprema i predikcija šumskih požara, ova platforma može da pripremi one koji će sačuvati šume da to rade na adekvatan način. Takođe, ona pomaže i u borbi protiv štetočina koje mogu da unište šumske ekosisteme, gde će se jasno i precizno definisati koje su vrste, kako one deluju, kako mogu da se smanje”, rekla je Pavkov.

Istakla je da NIMOS može da definiše i gde je najvolje da građani šetaju kako bi uživali u šumskim ekosistemima.

"Prirodu moramo da štitimo i čuvamo”, poručila je Pavkov.

Navela je da će od ovih alata koji čine NIMOS, a koji su proistekli iz srpskog znanja, od srpskih naučnika koji vole svoju zemlju, svi imati pozitivne efekte i benefite, a pre svega to će imati šumski ekosistemi naše zemlje.

„Ovim se omogućava da naša prirodna bogatstva zaista dobiju novu upotrebnu vrednost uzimajući u obzir koliko moramo da budemo spremni na izmenjene klimatske uslove i koliko će određeni uticaji koji dolaze u budućnosti pogoditi naše najznačajnije ekosisteme. NIMOS nam omogućava jedinstveni, sveobuhvatan nacionalni uvid u stanje i vitalnost šuma u realnom vremenu”, rekla je Pavkov.

S tim u vezi, navela je da će inspektori dobijati automatska obaveštenja na svom telefonu o promenama i potencijalnim rizicima, kao i o poremećajima u vegetaciji što će omogućiti pravovremenu reakciju i efikasnije postupanje na terenu.

„Mi smo trenutno na 10,73 odsto teritorije koju smo stavili pod zaštitu, kada je reč o površini pod šumama, Srbija trenutno ima 39,01 odsto pod ovim ekosistemima, a još smo ambiciozni da uvećamo teritoriju i verujem da će upravo ovaj alat da nam pomogne da u tom cilju budemo i efektivniji i efikasniji”, rekla je Pavkov.

Ukazala je da joj je drago što je ona kao resorna ministarka brzo reagovala i podržala ovu inicijativu.

„Srećna sam što danas mogu da budem deo svedočanstva da zaista alati koji dolaze iz nauke služe državi i da zajednički možemo da ih koristimo na dobrobit naših budućih generacija. U tom povezivanju svih zainteresovanih strana i svih aktera leži snaga savremene Srbije, Srbije koja svoju budućnost gradi na znanju, na inovacijama i odgovornom odnosu prema prirodnim resursima. NIMOS nije strani softver, NIMOS je naš softver, i softver čiji će svi podaci u budućnosti se pohranjivati u DATA centru u Kragujevcu, jer je neophodno za sve softvere koje gradimo na nivou države da ključ od tih softvera bude pohranjen u DATA centru u Kragujevcu, kako bismo bili sigurni da ti podaci jesu podaci državnih institucija, države i svih naših građana”, rekla je Pavkov.

Izrazila je zahvalnost kompletnom timu Instituta za nizijsko šumarstvo, ali i svim drugim akterima na nivou države na poakazanoj sinergiji i zajedništvu.

Na predstavljanju NIMOS-a u Poslovnom klubu „Košutnjak” govorili su direktor PD „Srbijašume” Krsto Janjušević, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i   zaštitu životne sredine Saša Orlović, vršilac dužnosti direktora Uprave za šume (ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) Vladimir Nikolić, kao i Dejan B. Stojanović iz Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine.

Janjušević je rekao da Srbijašume brinu o oko 2,1 milion hektara površine pod šumom u Srbiji.

„Velika nam je čast da budemo domaćini skupa na kome se predstavlja NIMOS. Mi smo najveći upravljači šuma u Srbiji, gazdujemo na 890 hiljada hektara državnih šuma, što čini 70 odsto državnih šuma u Srbiji. Takođe, država nam je i poverila da obavljamo stručne savetodavne poslove na 1.219.000 hektara šuma privatnih šumovlasnika. Brinemo o oko 2,1 milion hektara površine pod šumom u Srbiji”, rekao je Janjušević.

Dodao je da su Srbijašume najveći upravljači zaštićenih područja u Srbiji, gde temeljnu i najveću vrednost čine zapravo šume.

„Želim da se zahvalim svim institucijama, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije, ministarki zaštite životne sredine, na toj sinergiji koju svi stvaramo, zato što je nama poveren jedan od najznačajnijih resursa najlepše zemlje na svetu”, rekao je Janjušević.

Istakao je da obaveza upravljanja svim tim područjima nije samo poslovna, već i ljudska.

„Ponosan sam zato što sam deo tima ljudi koji takav posao mogu da iznesu. Ono što takođe moram i želim da istaknem je veliko požrtvovanje i posvećenost ministarke Pavkov koja nas kao neki snažan motor gura da budemo još bolji, da bolje radimo. Sa njenim izuzetnim znanjem i energijom iz ove oblasti i ljudima iz svih instituta i svih institucija obezbeđuju se uslovi da budemo bolji, a samim tim da našu državu, tačnije resurs i pluća ove države, učinimo još boljim”, rekao je Janjušević.

Orlović je ukazao na značaj Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine koji, između ostalog, radi na unapređenju stanju šuma.

„Naš institut je u gotovo 70 godina postojanja uvek nastojao da se bavi vrhunskim istraživanjima, da radi istraživanja koja imaju rezultate za praksu, koja mogu neposredno da se primenjuju i da zajedno sa šumarskim sektorom unapređujemo stanje šumarstva”.

Dodao je da taj institut prati razvoj novih tehnologija.

„Živimo u veoma brzom vremenu, u vremenu brzih novih tehnologija, robotike, veštačke inteligencije, daljinske detekcije, i zadovoljan sam što su istraživači instituta u kojem ja radim to prepoznali, a NIMOS koji se danas predstavlja je korak ka unapređenju sektora, odnosno ka uvođenju novih tehnologija u sektor, koji treba da olakša gazdovanje i da ga značajno unapredi. Verovatno će moći da se primeni i na neke druge oblasti, a ne samo na šumarstvo”, rekao je Orlović.

Izrazio je zahvalnost državi, jer izuzetno dobro finansira nauku.

„Zahvalan sam svima koji su napravili ambijent da možemo da radimo,  Vladi Srbije, jer se nauka izuzetno dobro finansira u ovom momentu. Zahvaljujući razumevanju celog šumarskog sektora, mislim da ćemo moći zajedno i dalje da radimo na unapređenju i na uvođenju novih tehnologija”, rekao je Orlović.

Pavkov: Uredba o podsticajima operaterima za reciklažu usaglašena sa državnom pomoći

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da Uredba o podsticajnim sredstvima operaterima koji vrše ponovnu upotrebu i ponovno iskorišćenje otpada za period od 2026 - 2028. godine, a koju je donela Vlada Srbije na predlog Ministarstva za zaštitu životne sredine daje novi vetar u leđa svim operaterima koji se bave time da dobiju podsticaj od države unapred da izvrše tretmane za posebne tokove otpada, dok je u prethodnom periodu to bilo retroaktivno.

„Uredba će da podstiče na način koji je stoprocentno usaglašen sa šemom državne pomoći, a po uzoru na jednu praksu iz Evropske unije daje novi vetar u leđa za sve operatere koji se bave ponovnim iskorišćenjem ili tretmanom otpada u jednom tranzicionom periodu od 2026. do 2028. godine, kako bi učestvovali u postupku koji je vrlo sličan aukciji", rekla je Pavkov.

Na pitanje Tan‌juga koji je njen cilj i kako će doprineti unapređenju upravljanja otpadom u Srbiji, Pavkov je rekla da će korist od ove Uredbe imati i građani, ali i operateri.

„Po prvi put će država da definiše okvire cena, a oni će se nadmetati putem konkursa u odnosu na masu koja će biti prijavljena od svakog od njih. Mislimo da je ovo pravi put, pre svega što je stoprocentno usklađena sa šemom državne pomoći, ovo je pravi vid podsticaja. Po prvi put reciklerima će se davati sredstva koja ih podstiču, znači sredstva unapred, koja ih podstiču da oni mogu što više da izvrše tretmana za posebne tokove otpada, jer je u prethodnom periodu to bilo retroaktivno", rekla je Pavkov.

Dodala je da je država pronašla model koji je u potpunosti nov, transparentan i demokratski nastrojen kada je reč o podsticajima operaterima za reciklažu,

„Važno je da, oni koji imaju od ovoga ekonomske koristi, a to su pre svega oni koji se bave ovim vidom reciklaže, ali i građani koji čekaju nove informacije, jer su uključeni posredno i neposredno, razumeju da je država uložila mnogo napora u prethodnih pola godine kako bi našla pravi model koji je u potpunosti nov, transparentan i demokratski nastrojen", rekla je Pavkov.

Dodala je da oni koji se bave tim vidom reciklaže sada se nalaze u „sportskom ringu" i mogu da se nadmeću da podršku.

„Postavili smo situaciju da svi koji se bave ovom oblašću budu u sportskom, pravičnom, doslednom ringu i da se nadmeću za ono što treba da bude njihova osnovna delatnost, a mi ćemo im biti puna podrška. Verujem da ova potpuno nova uredba će doneti pravi podsticaj i vetar u leđa operaterima, ali i građanima, ali i državi po pitanju ponovnog iskorišćenja i ponovne upotrebe posebnih tokova otpada", poručila je Pavkov.

Prema njenim rečima operateri moraju da opravdaju koliko će otpada reciklirati, odnosno u okviru konkursa moraju da opravdaju količinu koju dostavljaju kao predlog.

„To će biti verifikovano od strane inspekcije u odnosu sa dokumentima o kretanju otpada - vi imate projekciju, vi ćete ove godine toliko i toliko količine hteti da reciklirate. To morate da opravdate, morate da dostavite ugovore sa trećim licima ka kojima vi idete, da jedan zatvoren sistem se predstavi državi i država onda podstiče vas za to što ste dostavili da izreciklirate", rekla je Pavkov.

Navela je da svi oni koji se bave ovom reciklažom moraju da budu deo sistema.

„Onaj ko ima dozvolu za sakupljanje, za transport, za skladištenje, to lice mora da bude sastavni deo pravnog lica koje ima dozvolu izdatu ili od lokala ili od pokrajine ili od države", rekla je Pavkov.