Đilas protiv sporazuma Srbije i Kine koji Švajcarska primenjuje od 2014. godine

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas ocenio je da samo lud čovek može da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, komentarišući nedavnu posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Pekingu i ekonomske aranžmane dve zemlje.

Ta izjava, međutim, ne može da izdrži ozbiljniju proveru već na prvom evropskom primeru. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom ima Švajcarska, jedna od najuređenijih i ekonomski najkonkurentnijih država sveta. Taj sporazum potpisan je 2013, a na snazi je od 1. jula 2014. godine. Obuhvata trgovinu robom i uslugama, pravila o poreklu robe, carinske procedure, zaštitu intelektualne svojine, konkurenciju, pitanja životne sredine i rada, kao i ekonomsku saradnju.

Ako bi se prihvatila Đilasova formula da samo lud čovek potpisuje sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, onda bi se u istu kategoriju morale svrstati i države koje su takve aranžmane sklapale daleko pre Srbije – od Švajcarske i Islanda, preko Novog Zelanda i Australije, do niza azijskih i latinoameričkih zemalja. Upravo ta činjenica najbolje pokazuje da je Đilasova izjava više politička parola nego ekonomska analiza.

Đilas je u podkastu „Dežurni krivac” rekao da nije sporno imati ekonomsku saradnju sa Kinom, jer je, kako je naveo, ima ceo svet, već da je sporno to što od te saradnje, po njegovoj oceni, Kina ima višestruko veću korist nego Srbija.

„Samo lud čovek može kineskim kompanijama da daje građevinske poslove bez tendera za koje se država zadužuje kod komercijalnih banaka ili izdavanjem obveznica. Samo lud čovek može da dozvoli Ziđinu da izvozi rudu bakra i da pravi godišnji profit od 1,8 milijardi evra”, naveo je Đilas, prema saopštenju SSP-a.

On je predsednika Srbije pitao i koje vrednosti Srpska napredna stranka deli sa kineskim komunistima, pominjući jednopartijski sistem, medijsku cenzuru, hapšenja političkih protivnika i događaje na Tjenanmenu.

Međutim, umesto konkretne ekonomske računice, Đilas je ponudio ideološki okvir u kojem se trgovinski sporazum predstavlja kao dokaz političkog svrstavanja. Takav pristup teško može da objasni zašto su zemlje sa potpuno drugačijim političkim sistemima, uključujući Švajcarsku, Novi Zeland i Australiju, godinama gradile posebne trgovinske mehanizme sa Kinom.

Srbija je sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom potpisala u oktobru 2023. godine, a on je stupio na snagu 1. jula 2024. godine. Njegov cilj je da domaćim proizvođačima otvori povoljniji pristup ogromnom kineskom tržištu, posebno za poljoprivredne, prehrambene i industrijske proizvode.

Švajcarski primer posebno je nezgodan za Đilasovu tezu. Reč je o državi koja svoje međunarodne ekonomske sporazume ne sklapa iz ideološke zanesenosti, već kroz preciznu zaštitu sopstvenih interesa.