Rezultati, a ne spekulacije – o razvoju digitalne infrastrukture

Mihailo Jovanović*

[[IN_TEXT_GALLERY]] Državni data centar u Kragujevcu danas nije samo tehnološki objekat. On je rezultat odluke da Republika Srbija svoju digitalnu budućnost gradi samostalno, odgovorno i dugoročno održivo. U vremenu u kojem podaci postaju najvredniji resurs svake države, pitanje gde se oni čuvaju, kako se obrađuju i pod čijom su kontrolom više nije tehničko pitanje, to je pitanje suvereniteta, bezbednosti i razvoja.

Kada je započela izgradnja Državnog data centra, bilo je onih koji su tvrdili da ne znamo šta gradimo, da nemamo kapacitet za tako složen projekat i da će taj posao morati da preuzmu strani investitori. Danas, kada Srbija ima najsavremeniji državni data centar u jugoistočnoj Evropi, izgrađen po najvišim standardima klase 4, kojih u Evropi ima svega desetak, a u državnom vlasništvu svega dva (drugi je u Poljskoj), ponovo se pojavljuju oni koji pokušavaju da umanje rezultate ozbiljnog i napornog rada.

Dok se Sjedinjene Američke Države, Kina i Evropa takmiče u razvoju superkompjutera, data centara i primene veštačke inteligencije, jer upravo te tehnologije određuju ekonomsku i tehnološku snagu država u decenijama koje dolaze, u Srbiji sada neki osporavaju širenje data centara pokretanjem rasprave o potrošnji električne energije.

Takve rasprave podsećaju na vreme kada je Srbija 1884. godine uvodila prvu prugu, između Beograda i Niša, koja je putovanje između dva grada skratila sa šest dana na šest sati. I tada je bilo onih koji su se protivili tehnološkom napretku, plašeći se da će lokomotive uplašiti stoku na livadama. Istorija je pokazala koliko su takvi strahovi bili pogrešni. Isto tako, ni danas otpor prema novim tehnologijama neće zaustaviti Srbiju u tehnološkom i inovacionom razvoju.

Državni data centar omogućio je Srbiji da po prvi put ima sopstvenu suverenu digitalnu infrastrukturu. Podaci građana, institucija i privrede čuvaju se u Srbiji, pod domaćim zakonodavstvom i pod kontrolom naših institucija. Upravo zahvaljujući toj infrastrukturi razvijene su usluge elektronske uprave koje danas koristi više od 2,8 miliona građana.

Pored toga, Državni data centar postao je osnov za razvoj superkompjutera i fabrika veštačke inteligencije, ali i dolazak velikih IT giganata koji na komercijalnoj osnovi čuvaju podatke i opremu u Kragujevcu. To nije pitanje prestiža, već preduslov da Srbija ostane konkurentna u svetu u kojem će ekonomski rast zavisiti upravo od sposobnosti država da prihvate i razvijaju nove tehnologije.

Posebno je važno naglasiti da se razvoj digitalne infrastrukture danas više ne posmatra odvojeno od pitanja energetske efikasnosti i održivosti. Savremeni data centri širom sveta troše značajne količine energije i zato se od najodgovornijih sistema očekuje da paralelno razvijaju modele racionalnog upravljanja energijom.

Državni data centar u Kragujevcu projektovan je upravo u skladu sa takvim principima. Rashladni sistemi zasnovani su na savremenim tehnologijama zatvorenog tehničkog kruga, bez kontinuirane potrošnje vode, čime se obezbeđuje visok nivo energetske efikasnosti i ekološke održivosti. Na objektu su instalirani i solarni paneli, a proizvedena energija koristi se direktno za potrebe samog centra.

Posebnu vrednost predstavlja činjenica da se toplotna energija koju generiše IT oprema već koristi za grejanje administrativnog dela objekta putem sistema izmenjivača toplote i toplotnih pumpi. Paralelno sa tim, u saradnji sa nadležnim institucijama i međunarodnim partnerima razvija se projekat integracije viška toplotne energije u sistem daljinskog grejanja grada Kragujevca. Planirano je da ova energija doprinese grejanju Kliničkog centra Kragujevac, naselja Aerodrom u Kragujevcu, kao i budućeg Inovacionog distrikta. Time Srbija pokazuje da digitalna transformacija i održivi razvoj ne moraju biti suprotstavljeni procesi, već mogu i moraju da se razvijaju zajedno.

Razumemo da veliki infrastrukturni projekti izazivaju interesovanje javnosti, pitanja i kritike. To je legitimno i potrebno u svakom demokratskom društvu. Najlakše je kritikovati, posebno kada je reč o kompleksnim sistemima koji se razvijaju godinama i čiji rezultati često postaju vidljivi tek dugoročno. Međutim, upravo zato je važno da razgovaramo argumentovano, odgovorno i na osnovu činjenica.

Kancelarija za IT i e-upravu će uvek biti spremna da sasluša konstruktivne kritike, stručne predloge i dobronamerne sugestije. Verujemo da se samo otvorenim dijalogom mogu unapređivati sistemi od nacionalnog značaja. Naš posao nije da radimo u interesu pojedinaca ili dnevnih političkih tema, već u interesu Republike Srbije i svih njenih građana.

Digitalna transformacija nije projekat jedne godine, niti jedne vlade. To je generacijski proces. A infrastruktura poput Državnog data centra u Kragujevcu ostaje kao temelj na kojem će Srbija graditi svoju ekonomiju, javnu upravu, nauku i tehnološki razvoj u decenijama koje dolaze.