Macura: Digitalno nasilje nad ženama pretnja demokratiji

Borba protiv digitalnog nasilja zahteva jače zakone, odgovornost digitalnih platformi, međunarodnu saradnju i solidarnost među ženama kako bi im se omogućilo ravnopravno i bezbedno učešće u politici, poručeno je na panelu posvećenom suzbijanju onlajn nasilja nad ženama u politici u okviru drugog dana Globalne konferencije žena parlamentarki (GCWP) u Beogradu.

Na panelu „Suočavanje sa onlajn stereotipima, nasiljem i dezinformacijama protiv žena u politici" istaknuto je da su žene u politici i javnom životu sve češće mete digitalnog nasilja, govora mržnje i zloupotrebe veštačke inteligencije, uključujući „dipfejk” sadržaje i organizovane kampanje diskreditacije

Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura rekla je da digitalno nasilje nad ženama, posebno ženama u politici, predstavlja pretnju demokratiji, slobodi izražavanja i rodnoj ravnopravnosti i ukazala da razvoj veštačke inteligencije i novih tehnologija omogućava sve sofisticiranije oblike uznemiravanja, diskreditacije i nasilja u javnom prostoru.

Ona je dodala da nasilje nad ženama u politici daleko prevazilazi pitanje bezbednosti u digitalnoj sferi ističući da ono direktno utiče na slobodu svake žene da se politički angažuje u demokratskom društvu.

„Ako ne odgovorimo na rastući trend digitalnog nasilja, rizikujemo da postanemo društva u kojima žene ćute iz straha od javnog sramoćenja, pretnji ili poniženja na mreži, čime direktno stvaramo društva sa manje demokratije, manje slobode i manje rodne ravno pravnosti”, rekla je Macura, koja je ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena.

Istakla je da prvi korak protiv nasilja nad ženama u digitalnoj sferi mora biti veća verbalizacija ovih problema.

„Moramo otvoreno govoriti o nasilju koje žene doživljavaju u digitalnom prostoru. Ne smemo ga relativizovati. Ne smemo ga odbaciti kao cenu javnog života ili prirodu naše profesije”, ukazala je Macura.

Dodala je da je pod‌jednako važno da muške kolege, političke stranke, parlamenti i institucije budu u jasnoj i nedvosmislenoj solidarnosti sa ženama izloženim nasilju.

„Ono što nam je potrebno je sveobuhvatan i moderan politički savez među svim političkim akterima, bez obzira na pol, kako bismo postigli napredak u oblasti koja se tiče svih nas koji smo deo političkog ekosistema gde postoji mnogo predatora, a još više žrtava”, kazala je Macura.

Ona je navela da su savezi među ženama u politici, među koleginicama, institucijama, civilnim društvom, medijima i međunarodnim organizacijama od suštinskog značaja ako želimo da idemo u korak sa mnogim oblicima zlostavljanja koje omogućava moderna tehnologija.

Ministarka je naglasila da ženske parlamentarne mreže na svim nivoima predstavljaju prostore podrške, razmene iskustava i kolektivne zaštite za žene koje učestvuju u političkom životu.

„Naša je obaveza da učinimo sve što je u našoj moći da izgradimo političku kulturu u kojoj žene neće biti smatrane hrabrim zato što dobro podnose nasilje, već zato što su slobodne da ravnopravno učestvuju u političkom životu i izražavaju svoje stavove bez kompromisa. Iz tog razloga, vlada Republike Srbije ostaje posvećena razvoju kulture dijaloga i jasnoj osudi nasilnog ponašanja, bez obzira koliko to izazovno ili ponekad nemoguće izgledalo”, poriučila je Macura.

Ministarka je zahvalila Interparlamentarnoj uniji i predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić na organizaciji konferencije i ukazanom poverenju Srbiji da po drugi put u sedam godina bude domaćin predstavnicima parlamenata iz celog sveta.

Ona je ocenila da je to potvrda međunarodnog ugleda Srbije kao zemlje dijaloga i pouzdanog partnera u očuvanju međunarodnog pravnog poretka, podsećajući da je upravo u Beogradu 2019. godine usvojena Beogradska deklaracija, posvećena jačanju međunarodnog prava i regionalne saradnje.

Bivša nemačka ministarka i savezna komesarka za kulturu i medije Klaudija Rot istakla je da se društva danas suočavaju da rastućim talasom mizoginije i maskulinističkim pokretima koji nastoje da žene vrate u tradicionalne okvire i potisnu ih iz javnog života.

„Žene u politici, novinarstvu i javnom prostoru često su prve mete digitalnog nasilja i izložene su onlajn uznemiravanju, ponižavanju, govoru mržnje i plasiranju lažnih ili veštački generisanih sadržaja. Kada platforme omogućavaju javno širenje seksualnih fantazija, uvreda i dezinformacija o ženama, to nije samo pojedinačni problem, već društveni izazov koji se tiče svih nas”, rekla je Rot.

Ona je naglasila da odgovor na takvo negativno društveno delovanje mora biti jačanje glasa žena, feministička solidarnost, efikasnija zaštita od digitalnog nasilja i regulisanje zloupotrebe veštačke inteligencije.

Takođe, Rot je istakla da jepotrebno donošenje zakonskih rešenja koja će prepoznati i sankcionisati rodno zasnovano nasilje, uključujući imenovanje femicida kao posebnog krivičnog dela.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Marsel Peško rekao je da da nasilje nad ženama u politici predstavlja ozbiljnu prepreku demokratiji i političkom pluralizmu.

On je naveo da žene u politici često trpe psihološko nasilje, uvrede i mizogine narative, kao i da je potrebno uspostaviti jasne institucionalne mehanizme zaštite, uključujući kodekse ponašanja i sistemsku podršku parlamentima.

„Srbija je ostvarila vidljiv napredak u političkoj zastupljenosti žena, uključujući visok procenat poslanica i prisustvo žena na rukovodećim pozicijama u parlamentu.

Uprkos napretku, politički život i dalje je snažno oblikovan stereotipima i tradicionalnim rodnim ulogama”, rekao je Peško.

Ukazao je da se nasilje nad ženama u politici ne sme se prihvatiti kao „normalna cena” političkog angažmana i naglasio da parlamenti imaju ključnu odgovornost da postavljaju standarde političke kulture i zaštite žena u javnom životu.

Poručio je da Misija OEBS-a ostaje posvećena podršci Srbiji u borbi protiv štetnih stereotipa, uključujući i izradu Rodnog akcionog plana Skupštine Srbije.

Poslanica i članica Izvršnog komiteta IPU iz Perua Marija del Karmen Alva Prieto upozorila je na zloupotrebu društvenih mreža za širenje dezinformacija i mizoginih napada.

„Društvene mreže su omogućile visoko učešće građana i pristup informacijama, ali su otvorile prostor gde istorijske predrasude prema ženama mogu pronaći načine da se promovišu i budu onlajn. Moramo se direktno boriti protiv toga", rekla je Prieto.

Navela je da je tokom svog mandata bila meta karikatura, uvreda i kampanja koje su iskrivljavale njen identitet i pripisivale joj lažne izjave i ponašanja.

Prieto je ocenila da ovakvi napadi odvraćaju žene od ulaska u politiku, uprkos naporima Perua da poveća njihovo učešće u parlamentu.

Zamenica predsednika Šura saveta i članica Izvršnog komiteta IPU iz Katara Hamda Hasan Al-Sulaiti navela je da su žene često mete seksističkih napada, koji dolaze i od kolega i od nadređenih, što u velikoj meri utiče na njihovu spremnost da se uključe u politiku i javni život.

„Države moraju da koriste svoje institucije i zakonske okvire kako bi poboljšale položaj žena i omogućile im ravnopravno učešće u društvu”, rekla je Al-Sulaiti.

Govoreći o iskustvima Katara, navela je da su već usvojeni brojni zakoni i podzakonski akti usmereni na unapređenje položaja žena, smanjenje nasilja i podsticanje njihovog učešća u javnom i političkom životu.

Takođe, istakla da Katar ima dugoročni razvojni plan do 2030. godine, koji za cilj ima jačanje uloge žena u obrazovanju, biznisu i politici.