Vučić u Crnoj Gori nametnuo teme koje su drugi izbegavali

Podgorički portal „Borba” ocenio je da je dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Tivat pokazao koliko je poslednjih dana u Crnoj Gori bio pažljivo građen medijsko-politički narativ o navodnom hibridnom ratu Srbije protiv Crne Gore, mešanju Beograda u unutrašnje procese i ugrožavanju stabilnosti te države.

Takav narativ, kako se navodi, nije nastao spontano, već je formiran kroz medijske nastupe, političke izjave i komentare dela analitičara, sa namerom da se ponovo stvori utisak da je glavni problem Crne Gore — Srbija. U tom okviru gotovo svaki unutrašnji politički spor pokušavan je da se objasni spoljnim uticajem Beograda.

Međutim, Vučićev nastup u Tivtu, prema oceni ovog portala, promenio je tok rasprave. Predsednik Srbije nije nastupio defanzivno, niti je ušao u duga pravdanja povodom optužbi da Srbija ugrožava Crnu Goru. Umesto toga, otvorio je pitanja koja su do tada bila potiskivana iz javne rasprave.

Umesto da odgovara na optužbe, Vučić je počeo da postavlja pitanja. Umesto da govori o navodnom hibridnom ratu, ukazao je na ulogu pojedinih struktura iz Crne Gore u procesima usmerenim protiv Srbije, uključujući i aktivnosti u vreme protesta i političkih okupljanja u Beogradu.

Time je, piše „Borba”, perspektiva potpuno preokrenuta. Ukoliko su pojedini politički i bezbednosni krugovi iz Crne Gore zaista imali aktivnu ulogu u događajima u Srbiji, onda se postavlja pitanje ko se zapravo mešao u čije unutrašnje stvari.

Godinama je u delu crnogorske javnosti dominirala teza o uticaju Beograda na Podgoricu. Sada je, sa najvišeg mesta, otvorena suprotna teza — da je proces, u pojedinim slučajevima, mogao da ide i u obrnutom smeru. Posebnu težinu ima činjenica da to nije saopšteno iz Beograda, već usred Crne Gore, pred tamošnjom političkom i medijskom javnošću.

Važan deo Vučićevog nastupa odnosio se i na organizovani kriminal. U regionu se, kako se navodi u analizi, godinama stvarao utisak da je kriminalni problem Balkana pre svega vezan za Srbiju. Ipak, širi kontekst upućuje na drugačiju sliku: i škaljarski i kavački klan nastali su u Crnoj Gori, sa korenima u Kotoru, u periodu kada su crnogorski bezbednosni i politički sistem bili pod kontrolom DPS-a.

Otvaranjem tog pitanja u Tivtu, Vučić je pažnju vratio na odgovornost unutrašnjih struktura u Crnoj Gori. Organizovani kriminal, prema takvom tumačenju, nije nastao kao posledica politike Srbije, već kao rezultat višedecenijskih slabosti sistema u samoj Crnoj Gori.

Najveći politički efekat tog nastupa, piše „Borba”, nije u pojedinačnim porukama, već u promeni okvira rasprave. Do Vučićevog dolaska govorilo se o Srbiji kao problemu. Posle nastupa u Tivtu, težište rasprave pomereno je ka pitanjima odgovornosti pojedinih struktura u Crnoj Gori, organizovanog kriminala i političkog delovanja prema Srbiji.

U političkom smislu, Vučić je, kako se ocenjuje, nastupio na terenu koji mu nije bio naklonjen, pred medijima i političkom javnošću koja često kritički gleda na politiku Beograda. Ipak, umesto da prihvati ulogu onoga koji se brani, uspeo je da nametne svoje teme i da promeni pravac rasprave.

Zbog toga će se puni efekti njegovog nastupa meriti tek narednih dana. Ali već sada je jasno da priča o navodnom hibridnom ratu Srbije protiv Crne Gore, koja je danima dominirala delom javnosti, posle Tivta više nema istu snagu.

Kada političar uspe da promeni dominantan narativ na terenu koji nije njegov, onda je, u političkom smislu, preuzeo inicijativu. A onaj ko preuzme inicijativu, najčešće određuje i dalji tok političke utakmice.