Tramp opet tvrdi: Još malo pa gotov rat u Ukrajini

Izjava američkog predsednika Donalda Trampa da je rešenje za rat u Ukrajini „sve bliže“ mogla bi da predstavlja prvi signal ozbiljnije promene zapadne strategije prema najvećem oružanom sukobu u Evropi od Drugog svetskog rata.

„Mislim da će biti rešeno. Mislim da smo sve bliže“, poručio je Tramp novinarima, naglasivši da su i on i potpredsednik Vens direktno uključeni u napore za okončanje rata.

Iako iz Bele kuće nisu saopšteni konkretni detalji eventualnog mirovnog plana, sama činjenica da Tramp sve češće koristi rečnik „dogovora“, a ne „pobede“, govori da Vašington možda ulazi u novu fazu pristupa ukrajinskoj krizi.

Od strategije iscrpljivanja do strategije zamrzavanja?

Tokom prethodnih godina zapadna politika bila je zasnovana na ideji da se Rusija vojno, ekonomski i politički iscrpi dugotrajnim ratom. Međutim, posle više od tri godine sukoba, postaje sve jasnije da nijedna strana ne može lako do odlučujuće pobede.

Ukrajina trpi ogromne ljudske i infrastrukturne gubitke, dok Rusija, uprkos sankcijama, nije doživela kolaps koji je Zapad očekivao. Naprotiv, Moskva je uspela da prilagodi ekonomiju ratnim uslovima i održi stabilnost fronta.

Upravo zato Trampova izjava deluje kao priprema javnosti za mogućnost kompromisnog rešenja — odnosno za scenario u kojem rat ne bi bio završen jasnom pobedom jedne strane, već nekom vrstom zamrznutog konflikta.

Amerika ulazi u fazu „kontrolisanog izlaza“?

Tramp dobro razume da američko društvo pokazuje sve veći zamor od ukrajinskog rata. Ogromni troškovi vojne pomoći, unutrašnje ekonomske teme i rastuća kriza na više globalnih frontova primoravaju Vašington da preispita dosadašnju strategiju.

Pored Ukrajine, Sjedinjene Države su duboko uključene i u krizu na Bliskom istoku, rastu tenzije sa Kinom oko Tajvana, a sve više analitičara u Vašingtonu upozorava da Amerika više nema kapacitet za neograničeno finansiranje dugih ratova.

Zbog toga Tramp sada pokušava da se predstavi kao lider koji može da „zatvori“ veliki globalni konflikt i preusmeri američku energiju na unutrašnje probleme i strateško nadmetanje sa Pekingom.

Šta bi Moskva mogla da prihvati?

Za Kremlj je ključno pitanje da li bi eventualni dogovor podrazumevao priznavanje faktičkog stanja na terenu. Moskva već dugo signalizira da želi bezbednosne garancije, neutralnost Ukrajine i priznavanje novih teritorijalnih realnosti.

S druge strane, Kijev formalno i dalje insistira na potpunom povratku svih teritorija, uključujući Krim, ali je sve više signala da zapadni saveznici više ne veruju da je takav scenario realan u kratkom roku.

Upravo tu leži suština Trampove poruke — on možda priprema teren za politički bolan kompromis koji bi obe strane mogle da predstave kao „delimičnu pobedu“.

Vensova uloga nije slučajna

Tramp je posebno naglasio ulogu Džej Di Vensa, što nije bez značaja. Vens pripada struji američkih konzervativaca koja već duže vreme traži ograničenje američke pomoći Ukrajini i fokusiranje na američke nacionalne interese.

Njegovo uključivanje u mirovne inicijative šalje poruku da nova američka administracija želi da se distancira od politike beskonačne eskalacije i otvori prostor za pregovore.

Da li je mir zaista blizu?

Iako Tramp govori optimistično, realnost na terenu ostaje daleko složenija. Ni Moskva ni Kijev još ne pokazuju spremnost za velike ustupke, a rat je postao i pitanje političkog opstanka obe vlasti.

Ipak, sve češće pominjanje „rešenja“, „dogovora“ i „pregovora“ u američkom političkom vrhu pokazuje da Zapad postepeno prelazi iz faze vojne strategije u fazu traženja političkog izlaaza.

Trampova izjava zato možda nije najava skorog mira, ali jeste signal da Vašington više ne govori isključivo jezikom rata — već sve više jezikom kontrolisanog okončanja sukoba.