Velika izlaznost u srpskim sredinama

Na Kosovu i Metohiji juče su održani vanredni izbori za skupštinu privremenih institucija u Prištini, u kojoj je Srbima zagarantovano deset poslaničkih mesta. Birališta su otvorena u sedam časova, a Srbi iz mesta Gornje Kusce, u Kosovskom Pomoravlju, tradicionalno su na glasanje krenuli zajedno, sa našim trobojkama. Takođe, od ranih jutarnjih sati, veliki broj pristalica Srpske liste počeo je da se okuplja na šetalištu u Kosovskoj Mitrovici, ispred stranačkih prostorija, odakle su krenuli da ostvare svoje biračko pravo. Međutim, tzv. kosovska policija ih je zaustavila i upitala zašto su se okupili, tvrdeći da nemaju pravo na okupljanja.

Primetne su bile i velike gužve na svim biračkim mestima u srpskim sredinama na KiM, izvestio je Tanjug. Prema podacima Centralne izborne komisije, do DžDž časova, odnosno do zaključenja ovog izdanja našeg lista, glasalo je DžDž odsto birača.

Član Predsedništva Srpske liste i kandidat za poslanika ove stranke Igor Simić glasao je u Kosovskoj Mitrovici i nakon toga poručio da prema informacijama kojima je raspolagao, izborni dan je proticao „kako treba”.

„Veliki broj građana na biračkim mestima je veoma važan jer se odlučuje o budućnosti i važno je da svi građani imaju pravo da biraju predstavnike institucija u narednom periodu”, poručio je Simić.

Taj masovni izlazak na izbore je jedini odgovor srpskog naroda na Kosmetu na pritiske i malverzacije Albina Kurtija, saopštio je Odbor za kontrolu i opservaciju (OKO) i ukazao da svaki Srbin koji je ostao direktno je pomogao Kurtiju i dao vetar u leđa projektu nezavisnog „Kosova”, u kojem za Srbe nema mesta. „Ne smemo dozvoliti da se srpski glas ugasi. Naše najjače oružje protiv nepravde su masovnost i olovka”, poručeno je u saopštenju.

Kako su naveli iz te organizacije, izbori na KiM nisu obični politički proces, već prelomna borba za biološki i institucionalni opstanak Srba na svojim vekovnim ognjištima. „Kao organizacija koja se bavi izbornim procesima, OKO upozorava da se naš narod na Kosmetu danas suočava sa otvorenim terorom režima Albina Kurtija”, navedeno je u saopštenju.

Iz OKO-a su poručili da hapšenje srpskih lekara, zatvaranje domova zdravlja i otimanje železničkih stanica imaju samo jedan cilj, tihi egzodus Srba, a da je jedini snažan odgovor na te pritiske apsolutno jedinstvo i masovni izlazak na birališta u ovim trenucima.

„Istorija nas uči, još od 1389. godine do danas, kada smo bili složni, pobeđivali smo. Kada su nas delili, gubili smo. Odbrana našeg naroda i naših svetinja dešava se upravo sada, na biračkim mestima”, ukazali su u saopštenju.

Podsetimo, organizaciji OKO su ranije u Prištini zabranili da njena posmatračka misija posmatra izborni proces u našoj južnoj pokrajini. Kako su naveli u toj organizaciji, sramna zabrana učešća posmatračke misije na biralištima je najnoviji dokaz pripreme izborne krađe na izborima u pokrajini, kao i da je providna manipulacija izgovor Prištine da OKO ne može da posmatra brojanje listića zbog statuta u kom stoji „Kosovo i Metohija”. „Krunski dokaz za to jeste činjenica da taj isti statut nikome nije smetao na lokalnim izborima u oktobru 2025. godine, kada nam je učešće bilo dozvoljeno. Jasno je da Kurti sada želi potpuni mrak, bez svedoka na terenu, kako bi kroz izborni inženjering oteo srpske mandate i predao ih svojim marionetama poput Nenada Rašića”, navodi OKO u saopštenju.

Povodom održavanja izbora za skupštinu privremenih institucija, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ocenio je da se posle svakih izbora institucionalna kriza na KiM sve više produbljuje, navodeći da su institucionalne krize jedna od karakteristika delovanja režima u Prištini.

„Kurti i njegov pokret Samoopredeljenje ne mogu da naprave koaliciju, odnosno ne žele da naprave koaliciju sa nekom od tri referentne albanske stranke i zbog toga ne mogu da imaju dvotrećinsku većinu kada je to potrebno, kao što je recimo kod izbora takozvanog predsednika. Kurti apsolutno ne razmišlja ni o kakvoj mogućoj saradnji sa Srpskom listom, na stranu to što SL sigurno s njim ne bi sarađivala, ali i tu gubi jedan deo moguće podrške”, rekao je Drecun za Tanjug.

On je naveo da Kurti gradi optimizam na tome što je na KiM veliki procenat mladih do 25 godina, kao i što ima veliki broj Albanaca u dijaspori, koje smatra za svoje biračko telo.

„Koje su dve ključne karakteristike Kurtijevog političkog delovanja. Prvo, to je nacionalističko-populistička retorika delovanja. Velikoalbanski nacionalizam, populističko delovanje, koje počiva na priči o suverenitetu. To je priča vezana za navodni suverenitet, za borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije, za izuzetno oštar odnos prema Beogradu, za terorisanje srpskog naroda i to je, po meni, prilično prihvatljivo i možda najprihvatljivije upravo toj mladoj albanskoj generaciji i populaciji onih Albanaca koji se nalaze u dijaspori”, ocenio je Drecun.

Podsetio je da je Kurti odvojio novac da plati avione za one koji žele da dođu da glasaju, kao i da je omogućeno glasanje u 34 države. „On pokušava da dobije što je moguće veći broj glasova i zato pojačava terorisanje. Stalno pravi neke incidente, mada ne znam gde više pronalazi načine za terorisanje Srba da bi pridobio te glasove”, rekao je Drecun.

Naveo je da problem predstavlja i što niko ne može da obezbedi dvotrećinsku većinu potrebnu za izbor tzv. predsednika. „On može da formira većinu posle izbora, da formira takozvanu vladu, ali je pitanje šta će sa izborom takozvanog predsednika. Oni imaju ona tri kruga glasanja. U prva dva mora da ima dvotrećinsku podršku onih koji su u parlamentu. Ako ne napravi koaliciju sa nekom od albanskih stranaka koje bi imale potrebnih dvadesetak mandata, pitanje je da li može nešto da uradi tu”, kazao je Drecun.

On je zaključio da je to teško ostvarivo i naveo da će zato stalno ići u institucionalne krize. „I to je druga karakteristika Kurtijevog političkog delovanja i bivstvovanja u političkom smislu na Kosovu i Metohiji, ta institucionalna kriza”, ocenio je Drecun, navodeći da Kurti nema stabilnog koalicionog partnera, ni mogućnost da obezbedi dvotrećinsku većinu u parlamentu zbog čega ima izbore i stalnu institucionalnu krizu.

Drecun je rekao da svuda u svetu, kada se stvore političke krize, izbori predstavljaju izlaz iz krize, nakon čega se stabilizuje politička situacija i institucije počnu da rade, ali da je na tzv. Kosovu potpuno obrnuto. „To je jedinstven slučaj. Posle svakih izbora nemate zaustavljanje te institucionalne krize, nego se ona još više produbljuje”, rekao je Drecun.