Proširenje EU je strateška neophodnost za Evropu

Evropska unija se prilagođava brzo promenljivom svetu, a istovremeno ostaje posvećena svojim osnovnim principima. Trenutnu fazu karakteriše i rastuće priznanje da Evropa mora da bude sposobna da deluje strateški i da preuzme veću odgovornost za sopstvenu budućnost. Trenutna faza projekta evropskih integracija obuhvata i produbljivanje i proširivanje Unije, kaže u intervjuu za „Politiku” Andreas Fotiju, ambasador Republike Kipar u Srbiji.

„S jedne strane, Evropska unija jača saradnju u oblastima koje su sve važnije za njene građane, kao što su bezbednost, energetika, konkurentnost i digitalna transformacija. S druge strane, EU se priprema za buduće proširenje, prepoznajući da ono ostaje njen najuspešniji i najtransformativniji projekat. Stoga je trenutna faza napor da se Unija interno ojača, a istovremeno se pripremi za budućnost sa dodatnim članicama”, dodao je ambasador Fotiju.

„Izbori koje sada donosimo oblikovaće budućnost Unije”, bila je jedna od ključnih poruka Nikozije kada je Kipar preuzeo svoje drugo predsedavanje Savetom Evropske unije. Sa Kiprom na čelu, koje je strateške geopolitičke izbore EU napravila tokom ovih globalno turbulentnih šest meseci?

Prvu polovinu 2026. godine zaista su obeležili značajni geopolitički izazovi i neizvesnosti. U tom kontekstu, kiparsko predsedavanje je radilo na jačanju konkurentnosti i globalnog uticaja Evropske unije, kao i njene sposobnosti da deluje odlučno i strateški.

Ključni prioritet bilo je jačanje uloge EU kao pouzdanog globalnog aktera, sposobnog da odgovori na evoluirajuće bezbednosne i ekonomske izazove. Značajan napredak postignut je u unapređenju agende proširenja Unije, jačanju partnerstava sa susednim regionima, poboljšanju ekonomske konkurentnosti i produbljivanju saradnje u oblastima bezbednosti, odbrane i energetike.

Prvo, Unija je pojačala svoju posvećenost podršci Ukrajini i zaštiti evropske bezbednosti. Suočene sa kontinuiranom nestabilnošću na evropskom kontinentu, države članice su radile na unapređenju odbrambene saradnje i poboljšanju spremnosti Unije da odgovori na bezbednosne izazove.

Drugo, EU je unapredila svoju agendu proširenja, prepoznajući da je integracija zemalja kandidata strateška investicija u stabilnost, bezbednost i prosperitet Evrope u celini. Značajan napredak je postignut sa zemljama kandidatima, što potvrđuje da proširenje ostaje jedan od najuspešnijih geopolitičkih instrumenata Unije.

Treće, Unija je kontinuirano ulagala napore u jačanje svoje ekonomske konkurentnosti i strateške autonomije. Cilj je da postane sposobnija da brani interese i vrednosti EU, a da pritom ostane otvoren i pouzdan globalni partner.

U tom smislu, proteklih šest meseci dodatno je pokazalo evoluciju Unije od pretežno ekonomskog projekta do više geopolitičkog aktera – onog koji teži da oblikuje razvoj događaja, a ne samo da reaguje na njih. Kipar je ponosan što olakšava ovaj kolektivni napor, radeći kao pošteni posrednik među državama članicama i doprinoseći težnji ka jačoj, bezbednijoj i strateški nastrojenijoj Evropi.

Tokom kiparskog predsedavanja koje su se unutrašnje transformacije dogodile unutar EU u oblastima politike, ekonomije, energetike i odbrane?

Tokom kiparskog predsedavanja Savetu Evropske unije, Unija je nastavila da širi proces unutrašnjeg prilagođavanja brzo promenljivom geopolitičkom i ekonomskom okruženju. Iako nijedno pojedinačno predsedavanje ne može samo po sebi transformisati EU, u proteklih šest meseci došlo je do važnih dešavanja u političkoj, ekonomskoj, energetskoj i odbrambenoj oblasti. Politički, EU je dodatno ojačala svoju ulogu geopolitičkog aktera. Napori su usmereni na očuvanje jedinstva među državama članicama o ključnim pitanjima spoljne politike, unapređenje procesa proširenja i jačanje kapaciteta Unije da kolektivno reaguje na krize. Kontinuirani napredak pregovora o pristupanju sa zemljama kandidatima odražava rastuće priznanje da je proširenje i politička i strateška neophodnost za Evropu.

Ekonomski, Unija je nastavila da sprovodi politike usmerene na jačanje konkurentnosti, podsticanje inovacija, industrijski razvoj i osiguravanje da evropske kompanije ostanu konkurentne na sve izazovnijem globalnom tržištu. Takođe je ponovo stavljen naglasak na zaokruženju ključnih aspekata jedinstvenog tržišta.

U oblasti energetike, EU je nastavila svoju tranziciju ka bezbednijem, diversifikovanijem i održivijem energetskom sistemu. Cilj je osigurati pristupačnu i pouzdanu energiju, uz istovremeno ispunjavanje klimatskih ciljeva Unije. Energetska bezbednost ostaje centralna komponenta strateške autonomije Evrope.

U oblasti odbrane i bezbednosti, možda najvidljivija transformacija je kontinuirano jačanje evropske odbrambene saradnje. Tekući bezbednosni izazovi na kontinentu ubrzali su napore za unapređenje odbrambenih kapaciteta, povećanje koordinacije među državama članicama i podršku evropskoj odbrambenoj industriji. Zajedno, ovi razvoji ukazuju na Uniju koja postaje otpornija, integrisanija i strateški pozicioniranija.

Da li postoji napredak u vezi sa rešavanjem kiparskog pitanja? Koliko kiparsko pitanje utiče na stabilnost u istočnom Mediteranu?

Kiparsko pitanje nesumnjivo utiče na šire okruženje istočnog Mediterana. Sveobuhvatno rešenje bi značajno doprinelo regionalnoj stabilnosti, bezbednosti, ekonomskoj saradnji i energetskom razvoju. Nasuprot tome, opstanak podele zbog tekuće turske vojne okupacije 37 odsto teritorije Republike Kipar od 1974. godine, ostaje prepreka potpunom ostvarivanju značajnog potencijala regiona. Naša vizija je jasna: ujedinjeni Kipar, slobodan od stranih trupa i garancija, koji funkcioniše kao moderna evropska država i služi kao most saradnje u istočnom Mediteranu.

Pod vođstvom predsednika Hristodulidesa, radimo na stvaranju uslova za nastavak pregovora o rešenju. Trenutno su uloženi značajni napori, u nadi da će se postići nastavak pregovora o sveobuhvatnom, pravednom i trajnom rešenju kiparskog pitanja na osnovu dvozonske, dvokomunalne federacije sa političkom ravnopravnošću, u skladu sa dogovorenim okvirom UN i relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Podvlačimo važnu ulogu Mirovnih snaga Ujedinjenih nacija na Kipru (UNFICYP) i izražavamo našu zahvalnost za dragoceni doprinos Srbije njima. Takođe, veoma cenimo i vrednujemo nepokolebljivu i doslednu podršku Srbije nezavisnosti, suverenitetu, teritorijalnom integritetu i jedinstvu Republike Kipar.

Projekat evropske integracije u razvoju zahteva Evropu bez podela. Koliko je Evropa danas blizu tome da postane kontinent bez unutrašnjih podela?

Evropa je danas ujedinjenija nego u bilo kom drugom trenutku svoje moderne istorije. Kao Unija od 27 država članica, EU prirodno obuhvata različita istorijska iskustva, nacionalne prioritete i političke perspektive. Međutim, snaga evropskog projekta ne leži u odsustvu razlika, već u njegovoj sposobnosti da se njima upravlja kroz dijalog, kompromis i solidarnost. Sam evropski projekat je zasnovan na prevazilaženju podela. Nedavne krize – od pandemije i energetskih izazova do geopolitičkih tenzija – pokazale su sposobnost EU da deluje kolektivno kada je to najvažnije. Iako će razlike uvek postojati, opšti pravac je jasan: Evropa nastavlja da produbljuje svoje jedinstvo i jača svoju koheziju, vođena uverenjem da se zajednički izazovi najbolje rešavaju kolektivno. U tom smislu, proces proširenja igra ključnu ulogu. Svaki korak ka integraciji zemalja koje dele vrednosti Unije je korak ka smanjenju podela i jačanju jedinstva.

Iz perspektive Kipra i EU, da li se Srbija smatra ključnim partnerom na zapadnom Balkanu? Koliko je Srbija važna za regionalnu stabilnost i saradnju?

Srbija je nesumnjivo jedan od najvažnijih partnera na zapadnom Balkanu i igra centralnu ulogu u političkom, ekonomskom i društvenom razvoju regiona. Njen geografski položaj, ekonomski potencijal i regionalni uticaj čine Srbiju nezaobilaznim akterom za promociju stabilnosti, povezanosti i saradnje širom zapadnog Balkana.

Evropska unija pridaje veliki značaj evropskom putu Srbije i pozdravlja napore usmerene na unapređenje reformi i jačanje usklađenosti sa evropskim standardima i vrednostima. Učešće u Jedinstvenom platnom području u evrima (SEPA) i uključivanje zapadnog Balkana u roming područje jačaju regionalnu saradnju i donose opipljive koristi građanima. Kipar je dosledno podržavao evropsku perspektivu zapadnog Balkana. Čvrsto verujemo da budućnost regiona leži u Evropskoj uniji, a napredak Srbije je sastavni deo te šire vizije.

Kako biste ocenili trenutno stanje odnosa između Kipra i Srbije?

Odnosi između Kipra i Srbije su odlični i zasnovani su na dugogodišnjem prijateljstvu, međusobnom poštovanju i bliskoj saradnji. Naše prijateljstvo ima duboke korene i nastavlja da se razvija na dinamičan i perspektivan način. Zajedno stojimo na osnovnim principima međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija. Kipar je dosledno podržavao suverenitet i teritorijalni integritet Srbije – baš kao što je Srbija dosledno podržavala Kipar u njegovim naporima da okonča okupaciju i ponovo ujedini ostrvo. To je solidarnost koju duboko cenimo i nikada ne zaboravljamo. Ova solidarnost je temelj našeg partnerstva.

Naše zemlje održavaju snažan politički dijalog i dele mnoge zajedničke stavove prema važnim međunarodnim pitanjima. Uspešno sarađujemo u brojnim oblastima, uključujući kulturu, obrazovanje, odbranu, turizam i međuljudske kontakte. Istovremeno, ostaje značajan neiskorišćeni potencijal, posebno u trgovini i investicijama. Posvećeni smo daljem jačanju ovih veza i izgradnji još bliže saradnje u godinama koje dolaze.

EU je strateški globalni akter

Kipar je započeo svoje predsedavanje sa ciljem jačanja uloge Unije kao strateškog globalnog aktera. Koliko je EU danas vojno i politički autonomnija u poređenju sa pre godinu dana? Da li je EU već strateški globalni akter?

Evropska unija je postigla značajan napredak u protekloj godini u jačanju svoje uloge strateškog globalnog aktera. Preduzela je važne korake kako bi unapredila svoj kapacitet za kolektivno delovanje u oblastima bezbednosti, odbrane, ekonomske otpornosti, energetske bezbednosti i spoljne politike. Kipar se fokusirao na predsedavanje Savetu EU koje je orijentisano na rezultate, pretvarajući strateške ciljeve u konkretne rezultate u širokom spektru oblasti, uključujući bezbednost, odbranu i konkurentnost. Među državama članicama raste svest da Evropa mora da bude u stanju da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost i za stabilnost svog susedstva. Istovremeno, uticaj EU se proteže daleko izvan bezbednosne dimenzije. Unija ostaje jedna od najvećih svetskih ekonomija, vodeća trgovinska sila, glavni pružalac razvojne pomoći i snažan zagovornik multilateralizma i međunarodnog prava. Njena sposobnost da oblikuje globalne standarde u oblastima kao što su digitalna regulacija, klimatska politika i trgovina daje joj jedinstven oblik strateškog uticaja.

Stoga, dok se naši napori ka većoj strateškoj autonomiji nastavljaju, EU je danas nesumnjivo sposobniji akter nego što je bila pre godinu dana. Ona je već strateški globalni akter, ne zato što projektuje moć u tradicionalnom smislu, već zato što poseduje ekonomske, političke, regulatorne i diplomatske alate za oblikovanje međunarodnog razvoja i odbranu svojih interesa i vrednosti na globalnoj sceni.