Sarkozi, predsednik sa „kompleksom Napoleona"

„Čoveče, predsednik si Francuske, a žena ti je opasno lepa. Ozbiljno, opusti se”, napisao je nepoznati komentator uz sliku bračnih parova Obama i Sarkozi-Bruni koja je ovih dana jedna od popularnijih na Internetu. Fotografija snimljena za vreme nedavnog samita NATO-a u Strazburu uzima se kao dokaz da Nikola Sarkozi zbog manjka visine i viška ega pati od „kompleksa Napoleona”, jer se na njoj jasno vidi da propinjući se na prste pokušava da dosegne visinu Baraka i Mišel Obame (oboje preko 180 centimetara) i svoje supruge Karle Bruni koja je sa 175 centimetara celih deset centimetara viša od njega.

O egu francuskog predsednika raspravlja se i zbog njegovih izjava o svetskim liderima – španski premijer Sapatero je, tvrdi Sarkozi, „jadna budala”, nemačka kancelarka Merkel nije daleko od toga, jer je morao da joj objašnjava osnove ekonomije, a Barak Obama je „vrlo pametan i harizmatičan, ali nema iskustva, a savetnici ga loše pripremaju za sastanke”. Kako tvrde parlamentarci iz opozicione Socijalističke partije – koji su bili na ručku s predsednikom i čuli ove uvrede i odmah ih preneli „Liberasionu” – pohvale je zaslužio samo italijanski premijer Silvio Berluskoni. To što je nekoliko puta izabran za predsednika vlade dokaz je njegove veličine, objašnjava Sarkozi. „U demokratiji je važno samo da vas ponovo izaberu”, zaključio je.

Dve godine pošto je izabran za naslednika Žaka Širaka u Jelisejskoj palati, Nikola Sarkozi se suočava s velikim padom popularnosti zbog ekonomskih problema u državiza koje dve trećine građana krivi vlast. Prema anketi javnog mnjenja koju je objavio „Pari mač”, predsednik je pao na 29. mesto omiljenih političara, sa svega 47 odsto podrške. Poražavajući za njega je podatak da je Širak – koji je na kraju predsednikovanja bio vrlo nepopularan – sada ubedljivo prvi sa 74 odsto podrške. Uz vraćenu ljubav javnosti, bivši predsednik može da se pohvali i pismom koje je dobio od Obame u kome ga prvi čovek Sjedinjenih Država između redova hvali zbog onoga što mu je Sarkozi zamerao – „arogancije” kojom je Pariz odbio da podrži američku agresiju na Irak.

Jedan od prvih koraka predsednika Nikole Sarkozija bio je popravljanje odnosa sa Vašingtonom, a kao kruna te politike stiglo je nedavno vraćanje Francuske u komandu NATO-a, četrdeset tri godine pošto je Šarl de Gol „proterao” alijansu sa francuske teritorije, nezadovoljan što se u tom vojnom savezu ne poštuje glas njegove zemlje.

Sarkozijeva odluka naišla je na izvesno protivljenje u skupštini, ali francusku javnost ipak mnogo više pogađa arogantno ponašanje predsednika i kod kuće i u inostranstvu. Pre nego što je Španca Sapatera nazvao „jadnom budalom”, on je isti termin upotrebio pre nešto više od godinu dana za jednog poljoprivrednika koji je odbio da se rukuje s njim. Ove nedelje francuski satirični magazini izraz „jadna budala” stavljaju na naslovne strane, ali uz njega nije ime španskog premijera, već francuskog predsednika.

I pre nego što je postao predsednik, Sarkozi je bio poznat po „dugom jeziku”, pa je tako kao ministar unutrašnjih poslova siromašne mlade stanovnike predgrađa, uglavnom arapskog i afričkog porekla, koji su pokrenuli nasilne bune nazvao „govnima”, a odnos prema Africi pokazao je tokom prve zvanične posete ovom kontinentu, u julu 2007. godine. Tada je na univerzitetu u Dakaru u Senegalu uvredio čitave narode. „Tragedija Afrike je što afrički čovek nije dovoljno ušao u istoriju. Afrički seljak, koji od pamtiveka živi u skladu sa menama godišnjih doba i čiji je san da bude u harmoniji s prirodom, poznaje samo beskrajno vraćanje vremena zasnovano na večnom ponavljanju istih pokreta i istih reči. U takvom načinu mišljenja nema mesta za pustolovinu čovečanstva ili za ideju napretka... To je problem Afrike”, rekao je Sarkozi.

„To je isto kao kada bi neki afrički državnik došao u London i rekao da je Evropa zaostala zato što nije uspela da prevaziđe matricu stalnog ratovanja i masovnog ubijanja. Zamislite tako nešto”, napisao je urednik nemačkog „Tagescajtunga”.

U ovom trenutku mnogo toga je protiv Nikole Sarkozija – ekonomska kriza, nesređeno stanje na univerzitetima koje preti da ponovo eksplodira, nerešeni etnički i socijalni problemi, ali više od svega njegov „kompleks superiornosti”, kako je to nazvao španski ABC.

A za to vreme radnici razbijaju opremu u fabrikama (što se desilo nemačkom proizvođaču guma „Kontinental” kad je najavio da zatvara jedan pogon na severu Francuske) i zaključavaju šefove, ne dozvoljavajući im da napuste kancelarije. Besni proleteri kojima prete otkazi do sada su tako zatvorili gotovo dvadeset direktora, koji su morali da provedu i po dva dana pod ključem.

„U Francuskoj postoji opasnost od revolucije”, uzbuđeno priča bivši premijer Dominik de Vilpen, čiju su vladu uzdrmali ulični protesti 2005. i sindikalna buna naredne godine. Gi Ru, stručnjak za socijalnu politiku, ne slaže se s tom prognozom. „Situacija je danas mnogo manje nasilna nego ranije. Osamdesetih godina imali smo sukobe s radnicima u čeličanama koji su bili mnogo nasilniji od ovoga što imamo sada”, kaže on.

-----------------------------------------------------------

Tašta ga voli

„On je čovek velikog intelekta, veoma je pažljiv. Pravi je dar s neba”, opisala je svog zeta Mariza Bruni-Tedeski, majka prve dame Francuske, pa se može zaključiti da Nikoli Sarkoziju u privatnom životu cvetaju ruže. Karla Bruni-Sarkozi ovih je dana proglašena za jednu od najseksepilnijih žena na svetu, a upravo je objavila da osniva fondaciju za pomoć beskućnicima, zatvorenicima i hendikepiranim osobama. Ova nekadašnja manekenka, a sada pevačica, izjavila da će se posebno baviti borbom protiv nepismenosti u Francuskoj i prikupljati novac kako bi siromašni imigranti iz predgrađa mogli da pohađaju elitne škole. Član odbora njene fondacije čuveni je modni dizajner Žan-Pol Gotje.