Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
111.89	112.57	112.23
116.98	117.68	117.33

Mozaik

02.04.2019 u 20:00

Stres budi viruse

Što više vremena provedu u svemiru veća je i šansa da se kod astronauta po povratku na Zemlju aktivira virus herpesa ili da dobiju varičele, zaključak je do kojeg su došli naučnici NASA. Istraživači tvrde da je glavni uzrok obolevanja stres. Naučnici su prikupljali uzorke urina i krvi od astronauta pre, tokom i posle kraćih letova u svemir, ali i posle dužeg boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posle povratka kod više od polovine astronauta aktivirao se virus herpesa, objavljeno je u časopisu „Frontiers in microbiology”.

Mozaik

11.03.2019 u 08:02

Tečne baterije zamenjuju litijumske

Svakim danom na ulicama je sve više električnih automobila, koji će, sasvim je izvesno, u bliskoj budućnosti u potpunosti da zamene automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Glavna korist biće manje zagađenje životne sredine, jer električni automobili ne sagorevaju gorivo, pa samim tim i ne ispuštaju izduvne gasove. Međutim, njihova mana je ta što baterije moraju često da se pune, a za to je potrebno poprilično vremena. Drugi nedostatak jeste nedovoljan broj stanica na kojima bi vozači mogli da pune baterije. Jedno od rešenja može biti ugradnja „tečnih” baterija koje bi se punile za nekoliko minuta, na već postojećim benzinskim stanicama koje koristimo za sipanje benzina. Time bi se uštedeo novac potreban za izgradnju nove infrastrukture za dopunu baterija. Profesor Džon Kušman,

Mozaik

17.02.2019 u 20:00

Naselje na Mesecu do 2025. godine (FOTO)

Evropska svemirska agencija (ESA) ima ambiciozne planove da do 2025. godine napravi prvu bazu sa ljudskom posadom i rudnikom na Mesecu. Ukoliko bi uspela da formira naseobinu, astronauti bi godinu dana skupljali materijal regolit kojeg na zemljinom satelitu ima u velikim količinama. U trku za osvajanje Meseca uključene su i druge svetske sile koje odvajaju značajna novčana sredstva za razvoj novih tehnologija koje će biti presudne za početak kolonizacije. Osvajanje Meseca biće prvi korak ka sprovođenju ljudske misije koja će se jednog dana zaputiti ka Marsu. Regolit je materijal iz koga mogu da se izdvoje voda i kiseonik i biće veoma važan za opstanak naseobine na Mesecu, jer će se od njega praviti gorivo koje će biti potrebno za druge svemirske misije, prenosi „Mejl onlajn”. Prošle

Mozaik

08.02.2019 u 20:00

„Dalja strana” je hladnija (VIDEO)

Kina je nedavno u okviru misije pod nazivom „Čangde 4” poslala sondu koja je uspešno sletela na sa Zemlje nevidljivu stranu Meseca. Jedan od zadataka koji je sonda izvršila jeste da sa Zemlje ponese semenke pamuka koje su na Mesecu proklijale, ali su posle nekoliko dana promrzle zbog niske temperature. To je prvi put da je biljka sa Zemlje proklijala u svemiru i predstavlja značajan korak u istraživanju svemira. Sonda je u daljem istraživanju Mesečeve površine došla do saznanja da udaljenija strana Meseca nije mnogo tamnija od svetle strane, ali je noću znatno hladnija od osvetljenog dela. Mesec se kao Zemljin satelit okreće oko nje. Međutim, poznato je da se Mesec ne okreće oko svoje ose, pa stoga mi vidimo stalno istu polovinu Meseca. To utiče i na količinu svetlosti koju Mesec prima od Sunca.

Mozaik

28.01.2019 u 20:00

Sudar stvorio uslove za život

Naučnici su u dosadašnjem proučavanju Zemlje i nebeskih tela došli do raznih teorija i saznanja. Na osnovu jedne teorije Mesec je nekada bio deo Zemlje, a nastao je kada je pre više od 4,4 milijarde godina nebesko telo veličine Marsa udarilo u primitivnu Zemlju i odvalilo deo koji se udaljio i počeo da orbitrira oko naše planete. Na osnovu najnovije studije, udarom nepoznatog objekta na površinu Zemlje dospele su osnovne materije koje su zaslužne za nastanak života. Prema istraživanjima koje je preneo sajt „Spejs”, udar je imao mnogo veći uticaj nego što smo dosad mislili. Naša planeta se zahvaljujući ovom sudaru „snabdela” dovoljnom količinom ugljenika, azota i sumpora koji su bili neophodni za formiranje života, objavljeno je u časopisu „Science advances”. Nekada davno površina Zemlje bila je

Mozaik

25.01.2019 u 18:00

Indija do 2022. šalje astronaute u svemir

Indija planira da pošalje tročlanu posadu u orbitu na nedelju dana. Plan indijskih naučnika jeste da 2022. godine sprovedu u delo slanje prve ljudske misije u svemir, istakli su zvaničnici. Za razvoj tehnologije i infrastrukture budućeg svemirskog programa, Indija je odobrila 1,4 milijarde dolara. Ukoliko uspe u svom naumu, biće to najjeftinija organizovana ljudska misija u svemiru i postaće direktni konkurent Kini. Međutim, indijski zvaničnici nadaju se da će moći da učestvuju i u realizaciji svetskih svemirskih projekata. Ako realizuje svoje planove, Indija će postati četvrta zemlja, posle Rusije, SAD i Kine, koja će poslati ljudsku misiju u svemir. Ministarstvo je odobrilo finansiranje izgradnje i slanje domaće letelice u orbitu Zemlje na period od jednog do najduže sedam dana, rečeno je

Mozaik

15.01.2019 u 18:00

Bezos na novim mukama

Vlasnik kompanije „Amazon” i trenutno najbogatiji čovek na svetu, Džef Bezos opravdano je besan na novu devojku posle saznanja da je neke od poruka koje su razmenjivali pokazala svojim prijateljima. Dok se sprema za proslavu 55. rođendana, Bezos prolazi kroz paklenu nedelju zbog najavljenog razvoda od dugogodišnje supruge i optužbi javnosti da je imao aferu sa drugom ženom. Prema sajtu „The Mirror’s Sunday People”, izvori bliski šefu „Amazona” kažu da je on veoma nezadovoljan i posramljen zbog nesmotrenosti koju je pokazala njegova devojka Loren Sančez. Loren Sančez nije krila svoju romansu, već se u javnosti hvalila čime je podstakla radoznalost novinara koji su pratili par od polovine prošle godine kako bi našli dokaze njihove veze. Kako je rečeno, ona je poruke razmenjene sa Bezosom

Mozaik

28.12.2018 u 20:00

Tuširanje u kosmosu

Sigurno vam se više puta desilo da svratite do stana, istuširate se za pet minuta, obučete i vratite se svom poslu i dnevnim obavezama. Nema ničeg lepšeg kada osetite dodir hladne vode u vrelom letnjem danu. Ako nemate puno vremena, pet ili više minuta je dovoljno da se osvežite i ubijete neprijatne mirise, pogotovo leti kada su temperature visoke. Međutim, astronauti, dok su u svemirskim misijama, moraju da ispoštuju čitavu proceduru kada žele da se istuširaju jer im nedostatak gravitacije zadaje pravu glavobolju. Bestežinsko stanje dovodi do toga da se voda u kapljicama širi na sve strane oko vas i onemogućava da propisno nakvasite kožu. U misijama „Džemini” i „Apolo”, NASA je primenila najprostije rešenje – kupanje sunđerom natopljenim vodom. Astronauti su se čistili peškirom i sapunom sa

Mozaik

27.11.2018 u 20:00

Čipovani Šveđani

Tehnologija je uveliko postala sastavni deo našeg života. Od mobilnih telefona i računara, do modernih kućnih uređaja i automobila. Danas gotovo da nema trenutka kada nam nije potrebna. Postala je deo nas, do te mere da nam se bukvalno uvlači pod kožu. Očigledan primer je Švedska, visokotehnološki razvijena zemlja, u kojoj je hiljade ljudi pristalo da im se mikročip ugradi potkožno na ruci. Minijaturni čipovi ubacuju se špricem. Svrha ovih čipova jeste da korisnicima olakšaju obavljanje dnevnih obaveza, od ulaska u zgradu do dolaska u kancelarije, teretane, samo uz jedan pokret rukom preko digitalnog čitača. Zahvaljujući čipovima mogu se, takođe, naći podaci koji se koriste u slučaju opasnosti, zatim, podaci sa društvenih mreža, pa čak i elektronske karte za kulturne događaje. Isti slučaj je

Mozaik

23.11.2018 u 20:00

Dvadeset godina Međunarodne svemirske stanice

Pre dve decenije čovečanstvo je započelo ambiciozni projekat izgradnje Međunarodne svemirske stanice (MSS). Dvadesetog novembra 1998. godine Rusija je lansirala raketu „Proton”, a dve nedelje kasnije NASA je poslala u svemir deo stanice nazvan „Juniti”, čime je počelo formiranje svemirske stanice. Projekat je više puta odlagan zbog nedostatka novca i tehničkih problema. Plan za formiranje svemirske stanice u originalu je nazvan „Sloboda” (Freedom) davne 1980. godine, za vreme predsedničkog mandata Ronalda Regana u SAD. Regan je dozvolio NASA da u toku deset godina realizuje tada prilično ambiciozan projekat. Početkom devedesetih godina promenjeni su planovi za izgradnju stanice kako bi se smanjili troškovi, ali i da bi se druge zemlje uključile u realizaciju. Rusija i SAD su se 1993. godine

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandar Todorović

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће