Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.36
116.08	116.78	116.43
121.07	121.8	121.43

Društvo

20.01.2019 u 12:02

Sporazum univerziteta koristan i srpskim i ruskim studentima

U Rektoratu Univerziteta u Beogradu (UB) upriličen je prijem za prof. dr Nataliju Vladimirovnu Paškevič, prvog prorektora Sanktpeterburškog rudarskog univerziteta „Gorni”, i prof. dr Viktora Georgijeviča Martinova, rektora Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas „I. M. Gupkin”. Dan ranije oni su potpisali memorandume o saradnji sa Ivankom Popović, rektorkom UB-a, i Dejanom Jakšićem, rektorom Univerziteta u Novom Sadu. Rektorka Popović je juče najavila da će predstavnici beogradske akademske zajednice posetiti oba univerziteta u Rusiji i tražiti način kako da obezbede više odlazaka naših studenata kod njih, istakavši da se nada da ta razmena biti dvosmerna. U tome, kako kaže, očekuje podršku Ministarstva prosvete i zahvaljuje „Naftnoj industriji Srbije” (NIS) koja podržava ove

Društvo

17.01.2019 u 08:04

Vojna nastava opet u školama

Na adrese srednjih škola u Srbiji Ministarstvo prosvete uputilo je ovih dana dopis u kojem ih obaveštava da bi u drugom polugodištu đacima trebalo da održe dva časa posvećena odbrani, civilnoj zaštiti i reagovanju u toku prirodnih katastrofa i elementarnih nepogoda. Kako su za „Politiku” precizirali predstavnici Ministarstva prosvete, neće biti uveden novi predmet, već će u toku jedne školske godine na ukupno četiri časa odeljenskog starešinstva razredni starešina fakultativno obrađivati 11 tema, a za to može angažovati i goste iz Ministarstva odbrane. Uvođenje obuke o odbrani i civilnoj zaštiti u školski sistem, kako kažu, iniciralo je Ministarstvo odbrane. To su učinili pozivajući se na odredbe Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, u kojima se srednjoškolci smatraju

Društvo

11.01.2019 u 20:00

Čitaoci još pomažu Jevtićima sa Kosova

Kako novinska vest može začas da pokrene lavinu humanosti pokazali su pre tačno godinu dana čitaoci „Politike” koji su posle reportaže Biljane Radomirović, našeg dopisnika sa Kosova i Metohije, samoinicijativno pokrenuli donatorsku akciju i bukvalno spasli od gladi siromašnu petočlanu porodicu iz južne srpske pokrajine. Čitav tim „Politikinih” čitalaca za nepunih nedelju dana okupio se i poslao pomoć familiji Jevtić iz Kosovske Kamenice, kojoj je vuk pojeo četiri koze, gotovo jedini izvor hrane u domaćinstvu, i ostavio četvorogodišnju Veru i šestogodišnju Anđelu bez kapi mleka na kome su odrastale. Akciju je pokrenuo prof. dr Milan St. Tošić, penzionisani predavač Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je u „Politici” pročitao tekst o mukama na koje je zverka stavila Jevtiće i prvi

Društvo

05.01.2019 u 18:00

Zabranjeno ubijanje životinja zbog proizvodnje krzna i kože

Posle deset godina čekanja, od 1. januara je i u Srbiji stupila na snagu zabrana uzgoja životinja radi proizvodnje krzna. Odredba kojom se sankcionišu „držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože” inicirana je još 2009. godine, donošenjem Zakona o dobrobiti životinja. Njeno stupanje na snagu, međutim, odloženo je za punu deceniju, kako bi farme krznašica mogle da prilagode svoje poslovanje, pojašnjavaju u Organizaciji za poštovanje i brigu o životinjama – ORKA. Borbi za usvajanje baš ove odredbe ORKA je i posvetila svoju najdužu kampanju „Da ih ne okrznu”, pokrenutu pre 15 godina. Za to su se, naročito od 2009. godine, borila i mnoga druga udruženja i građani, među kojima je i „Sloboda za životinje”, čiji

Društvo

03.01.2019 u 20:00

Kroz smetove i preko granice da pismo stigne gde treba

U seocu Gnila, ušuškanom među planinske gudure na granici sa Crnom Gorom, u dve kuće živi svega šestoro ljudi. Za njih je praznik kada na svom pragu ugledaju Nermina Čalakovića, poštara koga starci u selima koja obilazi odmilošte zovu i spasitelj. Nermin je u pošti Tutin zaposlen već 19 godina i pošiljke dostavlja u 13 naseljenih mesta razbacanih po planinskom terenu. Sa svetom povezuje i sela od 1.000 stanovnika, a pisma i pakete svakodnevno raznosi na nadmorskoj visini od 1.300 do 1.700 metara. Njegov rejon pokriva i planinu Pogled, koja se izdiže 2.154 metara iznad mora. Ima dana, kaže on, kada ne može da stigne do svih poštanskim „fijatom pandom”, uprkos vuči na sva četiri točka, pa lagano lopatom sam sebi pravi prtinu kroz smetove. Čak ni to ne može da ga iznervira, prija mu, kaže, posao i

Društvo

26.12.2018 u 23:30

Oko 120 srpskih đaka u Minhenu počelo da uči na maternjem jeziku

Najudaljenija tačka na svetu na kojoj đaci slušaju nastavu na srpskom jeziku je Južnoafrička Republika, a najviše učenika u školama koje se poslednjih godina ponovo otvaraju pod okriljem Ministarstva prosvete imaju Švajcarska i Nemačka. Interesovanje naših žitelja u inostranstvu za slanje dece u srpske škole van zemlje ne jenjava i upravo zahvaljujući njihovoj inicijativi od ove školske godine u Nemačkoj su otvorene najnovije dopunske školske ustanove. Oko 120 dece Srba koji žive u pokrajini Bavarska od 1. septembra dobilo je priliku da u našoj školi nauče srpski jezik, upoznaju ovdašnju tradiciju, kulturu i steknu osnovna znanja iz nacionalne istorije i geografije. Nova srpska škola sa jednim nastavnikom prvi put je proradila u Minhenu, a nedavno ju je posetio i Mladen Šarčević, ministar

Društvo

24.12.2018 u 19:06

Iz stripova se najbolje uči

Kao što je i obećao kada je pre godinu dana ovenčan titulom najboljeg nastavnika u Srbiji, učitelj Miomir Dejanović iz OŠ „Svetozar Marković” u Vranju nagradu od 1.000 evra nedavno je iskoristio za objavljivanje zbirke edukativnih stripova koje su on i đaci stvarali na časovima. Pomoćno školsko štivo, nazvano „Da ti nacrtam”, sastoji se od šezdesetak sažetih lekcija u vidu stripa, koje u vranjanskoj osmoleci već koriste u nastavi. Svaka od njih, kao i strip uopšte, nosi neku pouku i zaključak koji, kako navodi Dejanović, đacima dugotrajno ostaje u glavi. Lekcije su ilustrovane na po jednoj strani, a predstavljaju spoj onoga što se uči na časovima likovne umetnosti i srpskog jezika, iz književnosti i gramatike. Maštoviti Vranjanac kaže da je on nacrtao samo deset odsto objavljenih lekcija,

Društvo

22.12.2018 u 20:00

Srpski matematičari ove godine osvojili 41 medalju

Dve pohvale i 41 medalju osvojili su srpski mladi matematičari na 44 svetska takmičenja u 2018. godini. Ovu činjenicu ponosno je istakao dr Vojislav Andrić, predsednik Društva matematičara Srbije (DMS), na svečanosti u palati „Beograd” kojom su obeležili sedmu deceniju svog postojanja. U godini punoj uspeha i jubileja, kako ju je okarakterisao Andrić, mnoštvom događaja obeležili su i 150 leta od rođenja matematičara, akademika i profesora Mihaila Petrovića Alasa, koji je i jedna od najznačajnijih ličnosti srpske nauke, istorije i kulture. Istovremeno, ove godine DMS je proslavio i šest decenija od održavanja prvog državnog takmičenja iz matematike za srednjoškolce Beogradu. Zahvalivši kolegama, uglavnom volonterima, kao i donatorima koji su našim talentima priuštili skupa putovanja na

Društvo

18.12.2018 u 20:00

Svaki korak po pametnom tepihu proizvodi struju

Tiskajući se u prednovogodišnjoj gužvi na ulazu u popularni tržni centar devojka u svoj mobilni telefon izgovara ime omiljenog modnog brenda i na tepihu koji podseća na ogromni led ekran pojavljuju se strelice koje je vode do radnje u kojoj će pronaći markirane „krpice” čije je ime izgovorila u mikrofon koji čas ranije. Istovremeno, radnik obezbeđenja telefonom poziva u pomoć pametni tepih tražeći informaciju koliko se kupaca trenutno nalazi u objektu, kako bi mogao da uputi kolege ka najprometnijim lokacijama. Ova futuristička vizija mogla bi da postane stvarnost pred doček 2020. godine, ukoliko dve mlade akademske glave uspeju da svoju ideju pretoče u biznis. Jer upravo su na ovakvoj zamisli Željko Popović i Vladimir Vincan, studenti četvrte godine novosadskog Fakulteta tehničkih nauka

Društvo

12.12.2018 u 21:30

Muzeji, arhivi i zavodi otvaraju vrata internetu

Dragocene slike sa Trećeg zasedanja AVNOJ-a 1945. godine i prve konferencije Pokreta nesvrstanih 1961. u Beogradu, kao i istorijski trenuci iz jugoslovenskog susreta Tita i Leonida Brežnjeva 1966, koji su godinama čuvani u srpskim arhivima i muzejima, odnedavno su dostupni širokoj publici na internetu. Posetioci najpoznatije i najveće onlajn enciklopedije u ljudskoj istoriji „Vikipedije” sada ih mogu pogledati uz pomoć nekoliko klikova kompjuterskim mišem i usput videti i ikonu Svetog Đorđa iz 12. veka, statuete iz neolita, ili i propagandni plakat jugoslovenskih partizana. Bez posete kulturno-istorijskim ustanovama u tačno određeno radno vreme i višečasovnog listanja arhivske građe dragocena dela danonoćno su izložena su javnosti na internet projektu „Vikimedije Srbija” i juče su

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dragana Jokić-Stamenković

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће