„Slatke dividende” iz voćnjaka

Savino Selo kod Vrbasa – Kada je pre šest godina dobio pozamašnu sumu novca od prodatih akcija Fabrike šećera „Bačka“ u Vrbasu, gde je zaposlen, Vitomir Babić je tome pridodao još nešto ušteđevine, kupio njivu od šezdeset ari i zasnovao voćnjak sa 160 sadnica šljiva, isto toliko lešnika i oko 200 čokota vinove loze. Pokazalo se, kaže, da je napravio pravi potez a uložene pare već se višestruko vraćaju.

– Naslutio sam da posle privatizacije ništa više neće biti kao pre, da će ostanak na radnom mestu uvek biti neizvestan, pa sam tako i odlučio da počnem da se bavim voćarstvom, kako bih dodatno obezbedio neku socijalnu sigurnost. I nisam se pokajao, naprotiv – u ovom poslu sam našao veliko zadovoljstvo, a i znatnu materijalnu korist. Ispada, uz to, da sam se i zaštitio od posledica tranzicije. Za razliku od mnogih, odoleo sam izazovu potrošačkog mentaliteta da novac od akcija spiskam na kupovinu automobila, skupocene garderobe ili na turistička putovanja – objašnjava naš sagovornik motive zbog kojih se opredelio da i na ovaj način unapredi svoje domaćinstvo u Savinom Selu, nedaleko od Vrbasa.

Mada metalac po struci, Vitomir Babić je svikao na rad u poljoprivredi, budući da zajedno sa ocem i bratom obrađuje dvadesetak katastarskih jutara zemlje. Veli da je još odmalena naučio sve o proizvodnji ratarskih i industrijskih kultura, a sada se, eto, posvetio i voćarstvu koje zahteva podosta rada, ali i znanja i stalnog stručnog usavršavanja.

– Veoma dobro sarađujem sa stručnjacima Instituta za voćarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, posebno kada je u pitanju zaštita voća od raznih bolesti i štetočina. Pratim redovno i stručnu literaturu iz ove oblasti, razmenjujem iskustva sa iskusnim proizvođačima širom Srbije, odlazim na sajmove, učim takoreći svakodnevno, jer se u voćarstvu ništa ne sme prepustiti slučaju – priča za naš list Vitomir Babić, dok s ponosom pokazuje svoj besprekorno uređeni voćnjak u kojem će, ističe, ove sezone ubrati najmanje vagon i po kvalitetnih šljiva „čačanske rodne“ i „američkog stenleja“, od šest do osam tona lešnika i isto toliko grožđa.

Kaže još da s plasmanom nema nikakvih problema, jer je potražnja velika, a i cene su sasvim solidne. Deo roda pretočiće, kao i prethodne tri godine, u čistu domaću rakiju – šljivovicu i lozovaču, po čijoj se proizvodnji već pročuo u ovom delu Bačke. Sve u svemu, zaključuje ovaj domaćin, njegov ovogodišnji prihod od voćnjaka na 60 ari biće znatno veći nego što bi mogao ostvariti na petnaestak hektara zasejanih pšenicom. To su, reče na kraju Vitomir Babić, njegove „slatke dividende“ od fabričkih akcija.

Petko Koprivica