Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prenaseljenost majka civilizacije

Много или мало?

Stavite li dovoljno majmuna i pisaćih mašina u jednu prostoriju, kaže dosetka, na kraju ćete imati Šekspirove sonete. Ako biste natrpali dovoljno praistorijskih ljudi zajedno, da li biste na kraju dobili ratove, kraljeve, mobilne telefone i televizijske programe iz stvarnog života?

U priličnoj meri, pokazuju nova istraživanja. Osvrćući se na rast praistorijskih društava lovacasakupljača, istraživači navode da je sam populacioni pritisak mogao podstaći upotrebu oruđa, umetnost i muziku i saradnju, koja je od suštinske važnosti za civilizaciju. „Poreklo ponašanja savremenih ljudi obeleženo je povećanom simboličkom i tehnološkom složenošću u arheološkim dokazima”, objašnjava Adam Pauel sa Juniversiti koledža u Londonu (Velika Britanija) u časopisu „Sajens”.

Ljudi današnjeg izgleda – tankih kostiju, velikih mozgova i uskih lica –  pojavljuju se kao afrički ostaci (fosili) od pre oko 200.000 godina. A oruđe i ukrasi koje su koristili – oštrice od kremena i biseri iz školjki – javili su se (a onda nestali na hiljadu godina) tek pre 75.000 godina u Africi i pre 45.000 godina na Bliskom istoku.

Otkuda zakašnjenje od 100.000 i više godina između anatomskog osavremenjivanja i savremenog ponašanja?

Afrički uzlet

Možda je ponašanje bilo plod genetske promene koja je dugo sazrevala, navode istraživači poput Ričarda Klajna sa Univerziteta Stenford (SAD). Ili je širenje u nove klimatske oblasti izvan Afrike izazvalo ovo kašnjenje, predlažu drugi.

Adam Pauel je sa svojim saradnicima prikazao na matematičkim uzorima (modeli) kako ljudi osmišljavaju, usavršavaju i jedni drugima prenose veštine u seocetu iz pleistocena, praistorijske epohe koja se završila pre 10.000 godina. Što više stanovnika, više pojedinaca sreću jedni druge i prenose veštine preživljavanja. Rezultati se u grubim crtama podudaraju sa arheološkim dokazima da je u Africi bio kulturni uzlet koji se ugasio sa pogoršanjem klimatskih uslova, da bi ponovo oživeo na Bliskom istoku hiljadama godina kasnije.

Ključna gustina naseljenosti za razviće kulture, prema dotičnom obrascu, iznosi: jedna osoba na 1.900 kvadratnih kilometara. Grenland je po tom merilu, izgleda, prenaseljen. Ali retki plemenski susreti u toku života bili su dovoljni da se razmene lovački saveti.

Samjuel Boulis sa Univerziteta u Sijeni (Italija) postavlja teže pitanje u istom broju uglednog časopisa: da li su ratovi među praistorijskim plemenima vodili razvitku modernog ljudskog ponašanja? On primećuje da društva lovacasakupljača u današnjem svetu (a i u prošlosti, sudeći po arheološkim dokazima) provode više vremena međusobno se ubijajući nego trgujući. Oko 14 odsto smrtnih slučajeva kod lovacasakupljača, u proseku, posledica je ratovanja.

Da li je rat među našim precima mogao imati znatan učinak na evoluciju nesebičnog ponašanja? – znatiželjan je Samjuel Boulis, a isto su se pitali prirodnjaci unazad sve do Čarlsa Darvina, koji je tvrdio da će se plemena s „većim brojem hrabrih, saosećajnih i vernih članova, uvek spremnih da jedni druge upozore na opasnost, da pomognui da brane jedni druge... širiti i pobeđivati druga plemena”, u svojoj knjizi iz 1873. „Poreklo čoveka”. I tako bi se čovekoljublje širilo. Odlična vest, osim ako ste čovekoljubiv ratnik i mrtvi za svoje pleme.

Seks i rat

Da bi proverio ovu zamisao, Samjuel Boulis je oponašao bitku između plemena s više ili manje čovekoljubaca, čija je verovatnoća pogibije veća nego nečovekoljubaca (ili dezertera). Cilj je bio da utvrdi koliko je nesebičnih pojedinaca potrebno plemenu da bi pobedilo, bez tolikih gubitaka da niko ne preživi da ima decu. Vrlo mali postotak čovekoljubivog ponašanja, nalazi on, omogućava plemenu da pobeđuje u ratovima i da nastavlja da se uvećava.

„Zvuči podsmešljivo da smrtno neprijateljstvo prema drugima podupire saradnju i podršku u ljudskim zajednicama”, piše antropolog Rut Mejs iz iste visokoškolske ustanove kao Adam Pauel. Ostali naučnici imaju pomešana gledišta.

„Rekao bih da su, zaista, na tragu dobrih objašnjenja. Mislim da treba istražiti naseljenost da bi se objasnilo ljudsko ponašanje”, naglašava Malkolm Pots sa Univerziteta Berkli koji proučava razmnožavanje, a sa Tomasom Hajdenom potpisuje knjigu „Seks i rat: Kako biologija objašnjava ratove i terorizam i nudi put u bezbedniji svet”.

Ozbiljna zamerka upućena je, međutim, pogrešnom tumačenju arheoloških nalaza koji se tiču porastaafričkog stanovništva pre 75.000 godina. Veličina kornjača koje su jeli, na primer, ukazuje na manji broj ljudi. Zastupnici takvog gledišta smatraju da je veći deo onoga što zovemo savremenim ljudskim ponašanjem postojalo pre 100.000 godina, a verovatno i ranije –i među neandertalcima u Evropi i anatomski skoro-modernim savremenicima u Africi. A u punom svetlu se pojavilo u Africi pre 50.000 godina, i to objašnjava kako su se ti Afrikanci potom proširili po Evroaziji, gde su istisnuli neandertalce i druge ljude.

Zanimljivo je, podvlači Majkl Garven sa Univerziteta Santa Barbara (SAD), da u jednom istraživanju odnosi među plemenima imaju za posledicu ratove, a drugom kulturnu razmenu. „Možda je jedan ili drugi u pravu, a možda su oba”, podseća on. „Kada jedni ljudi pokore druge, mogu ih ubijati, razmenjivati gene (upražnjavati seks), a mogu i prekopirati/ukrasti dobre zamisli koje vide.”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.