Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

S juga Italije – u svet

Pica je iz Italije krenula u osvajanjeplanete. Iako je neki svrstavaju u „modernu hranu”, zapravo potiče iz davnih vremena.

Otprilike kada je naš primitivni predak naučio da meljući pšenicu pravi brašno, a onda ga meša sa vodom da bi dobio testo i zatim ga peče na vatri. Jeste da je taj nekakav nafilovani hleb preživeo vekove, osvajanja, ratove i tiranije, pa je tek u 16. veku umešena i ispečena „napolitana” postala dobro poznat specijalitet.

U početku je ideja Napolitanaca bila da naprave što ukusniji klasični „zgnječeni hleb” i zbog toga su počeli da ga „ukrašavaju” belim lukom, solju i slaninom, ili u još „bogatijoj” verziji sirom i bosiljkom. Prava prekretnica je nastala tek kada je u Evropu stigao paradajz, koji je veoma važan za pravljenje pice.

Uvezen u Evropu iz Perua, zahvaljujući španskim kolonizatorima koji su tamo stigli posle otkrića Amerike, paradajz je prvi put upotrebljen u kuhinji u vidu sosa, posoljenog i skuvanog sa bosiljkom. Neki inventivni Napolitanac setio se da bi sos mogao da pospe po „zgnječenom hlebu” tako da priča o pici nalik onoj koju sada pravimo sa kečapom započinje, ipak, u drugoj polovini 18. veka. To je datum koji se proslavlja kao zvanični rođendan klasične pice sa „paradajzom i mocarelom”.

Posle uspeha na Apeninskom poluostrvui zahvaljujući mnoštvu italijanskih emigranata, kreće put Amerike, tačnije Njujorka.

Trenutak najveće slave za picu bio je 1889. godine, prilikom posete tadašnjih suverena Italije – kralja Umberta Prvog i kraljice MargeriteNapulju. Kažu da je najbolji majstor za pice u Napulju Rafaele Espozito napravio za dobrodošlicu tri različite pice: jednu sa slaninom, sirom i bosiljkom, drugu sa paradajzom, belim lukom, uljem i origanom i treću – picu „pomodoro e mocarela” sa paradajzom, uljem, mocarelom i origanom, čije su boje namerno asocirale na italijansku trobojku.

Nakon što je okusila sve tri, kraljici se najviše dopala ova poslednja i poželela je da odlikuje majstora koji ju je izmislio. A on je u znak zahvalnosti odlučio da ovu vrstu pice nazove po imenu svoje voljene kraljice, dakle „margerita”.

Recept:

Dobro testo za picu pravi se kao i ono za hleb sa dodatkom ulja, ili drugačije – tako što se umese kilogram brašna, kockica kvasca razmućena u tri decilitra mlake vode sa malčice šećera, decilitar i po jogurta, kesica praška za pecivo, dve pune kašičice soli (po potrebi se doda još malo vode što zavisi od kvaliteta brašna). Od dodataka – sve što se nađe u frižideru. Prepustite se kulinarskoj mašti. I jede se , naravno, vrelada „cvrče” nepca.

R. Popović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.