Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Saveti Svetske banke za štednju u zdravstvu i školstvu

Одлагање главних радова на пругама на Коридору 10 би смањило трошак из буџета за 4,4 милијарде динара

Tražio MMF ili nepovećanje poreza na dodatu vrednost i bez obzirana to dobilaili izgubilaovih dana tukratkoročnu bitku – srpsku vladutek očekuju mnogo teže ekonomske i političke odluke: ozbiljna i bolna, ali dugoročno jedino isplativa reforma javnog sektora. To je ono što MMF najviše i interesuje.

Ma šta da sunadležni za srpske javne finansije očekivali od Svetske banke,kada su je zamolili da im predloži šta da rade – stručnjaci ove institucijejasno sustavilido znanja da je,ipak moguće –sa manje (para)uraditi više (posla). I to potkrepilianalizama na stotinu stranica.

U najkraćem: sve i da ne poveća poreze i da dodatnone smanji nijednu platu i penziju, vlada bi mogla da uštedi – osam odsto svojih konsolidovanih troškova. Čak i kad bi kao branu krizi povećalasocijalna davanja za materijalno obezbeđenje porodice i dečji dodatak, sa servisiranjemodocnelog duga putarima, uštedela bi godišnje 6,3 procenta, izračunali su u Svetskoj banci.

Kako i na čemu uštedeti?

Najviše kod najvećeg potrošača koji jede trećinu republičkog budžeta – na penzijama. Spisak predloga je poduži – sem produženja nominalnog zamrzavanja penzionerskih prinadležnosti do 2010.godine (koje nosi 3,5 odsto manji godišnji trošak u konsolidovanim rashodima)i nakon toga povratka na indeksiranje penzija samo prema inflaciji, vlada bi mogla i da ograniči troškove prevremenog penzionisanja uvođenjem minimalne starosne granice, da smanji penzije za te radnike, da posegne za rodnom ravnopravnošću (postepenim povećanjem starosne granice za penzionisanje žena do muškog limita). Na duže staze to bi znatnosmanjilo vladine obaveze prema penzionerima. Kratkoročno,ušteda bibila manja i pogodila bi najviše nove penzionere, kažu u Svetskoj banci.

Ma koliko resorni ministri prosvete i zdravlja svojim štićenicima i ovog leta obećavali da ih neće otpuštati, Svetska banka nema dileme –i jedan i drugi sektor pate od prevelikog broja zaposlenih i neefikasnog iskorišćenja materijalnih potencijala.

Fond za zdravstveno osiguranje trebalo bi da zatvori ili spoji domove zdravlja i smanji ljudstvo i u bolnicama, uz preispitivanje paketabeneficija, da iskoristivisoke tehnologije,pozabavi selekarima. Suština je u promeni načina finansiranja –da se napusti budžetiranje na bazi inputa i da se prebaci na plaćanje po pacijentu kod primarne zaštite, a kod bolnica po sistemu dijagnostički srodnih grupa, ukazuju eksperti Svetske banke. Uštede od uvođenja finansiranja po pacijentu ne moguprecizno da se utvrde, ali novi način plaćanja bolnica (sudeći po mađarskom iskustvu)mogao bi da smanji ukupnu bolničku potrošnju za oko 12 milijardi dinara godišnje, što je oko jednog procentavladinih konsolidovanih rashoda.

(/slika2)Ministarstvu prosvete sugerisano je spajanje osnovnoškolskih odeljenja sa nedovoljnim brojem upisanih učenika u okviru pojedinačnih škola već ovogletnjeg raspusta, sa skromnom uštedom oko 0,3 procenta. U Svetskoj banci predlažu zatvaranje škola sa nedovoljnim brojem upisanih učenika i premeštaj njihovih đaka u druge škole iste opštine, u saradnji sa lokalnom samoupravom. Te dve mere bi zajedno smanjile pomenute rashode u republičkoj kasi za oko 1,3 odsto godišnje.

Svetska banka je izračunala i da bi Ministarstvo poljoprivrede najviše moglo da uštedi na glavnoj subvenciji (plaćanje po površini poseda) koja vladu košta 1,9 odsto ukupnih konsolidovanih rashoda. Procene su da bi samo provera imovinskog stanja korisnika ove subvencije prepolovila trošak. I energetika može da napravi koristan rez –zatvaranjem ili privatizacijompreostalih državnih rudnika uštedelo bi se još oko 0,15 odsto, a ukidanjem subvencija društvenim preduzećima u državnoj kasi bi ostalo 0,3 procenta više novca.

Svetska banka, posmatrajući iz fiskalnog ugla,postavlja pitanje cene programa subvencionisanog kreditiranja privatnih firmi i potrošača. Novac od odlaganja ulaganja u poduhvat „Fijat – Zastava” nije ostao u budžetu, samo se preselio u subvencionisane kredite. Mada se to može pravdati reakcijom na svetsku ekonomsku krizu, bankari iz Vašingtona, pozivaju vladu da razmisli o količini subvencija koje će ubuduće deliti privatnim investitorima.

I na kraju, koliko god Mrkonjićevi graditeljski poduhvati pompezno najavljivani i ma koliko je Koridor 10 zaista projekat za budućnost, planovi se moraju podvesti pod realne vremenske i materijalne okvire, proizlazi iz studije bančinih analitičara. Pre svega, potvrdilo se ono što su svi znali i na početku – da je potrebno i vreme i novac da se završi kupovina zemljišta i projektovanje, pa je sada izvesno da će sve biti ipak posle najavljenog roka i sa manje završenih kilometara. To bi smanjilo budžetske troškove za oko pola procenta. Mada bi ti troškovi bili preneti u naredne godine, bio bi to mudar potez, s obzirom na trenutna fiskalna ograničenja.

Istovremeno, Svetska banka sugeriše i odlaganje glavnih radova na prugama na Koridoru 10. To bi ove godine smanjilo trošak iz budžeta i stranih kredita za 4,4 milijarde dinara. Trajne uštede, odnosno smanjeni troškovi ovog projekta mogli bi da se postignu smanjenjem planirane projektovane brzine sa 160 na 120 kilometara na sat i to za 60 odsto, odnosno 86 milijardi dinara ili 0,4 odsto konsolidovanih republičkih rashoda. A koliko bi subvencije Železnici, koje su državu prošle godine koštale više od 11 milijardi dinara, mogle biti smanjene zavisilo bi od smanjenja broja zaposlenih, zatvaranja nedovoljno korišćenih pruga, ukidanja nekih putničkih usluga... I od spremnosti vlade da poveća cene železničkog prevoza, kazuje se u studiji Svetske banke.

Vesna Jeličić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.