Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da je hiljadu ljudi ostalo kod kuće

Једна од уличица у Ла Валети, Малта (Фото: [email protected])

Ovo pišem 28. decembra, par dana pre nego što će Malta da uđe u evro-zonu. Evro će time zameniti nacionalnu valutu Malte, maltešku liru (ili maltešku "funtu", kako je mnogi zovu) u ponoć, 31.decembra 2007. Pre nedelju dana, Malta je takođe pristupila u Šengen, za sada samo za prelaske kroz državnu granicu morem. U martu će granične kontrole ka i od zemalja u Šengenu biti uklonjene i na jedinom međunarodnom aerodromu na Malti. Kako je Malta arhipelag, nema kopnenih graničnih prelaza, ni jedan političar «na žalost» neće imati zadovoljstvo da generiše publicitet razdraganim kršenjem rampi i prelaza.

Pre samo četiri i po godine čak i najneumorniji zagovornici integracije Malte sa Evropskom Unijom bili su vrlo nervozni. Malta tada, 2003, nije bila članica EU, a društvo se podelilo u dva tabora: jedna polovina je želela da se Malta priključi EU, a druga polovina da Malta ostane po strani i bude "Švajcarska u Mediteranu", šta god to značlo (uzgred, BNP po glavi stanovnika je bio oko polovine švajcarskog). Sva ispitivanja javnog mnjenja su pokazivala da bilo koja od te dve suprotstavljene opcije može da pobedi na referendumu koji je zakazan kako bi se odredila ni manje ni više nego sudbina zemlje.

Pitanje na referendumu je bilo prosto – da li ući u EU ili ne. Šta sa sobom donosi integracija u EU je prilično jasno. Sa druge strane, šta znači "Švajcarska u Mediteranu" nije bilo baš najjasnije – neutralnost, nesvrstanost, ne-bilo-šta, samo ne EU? Glavni adut anti-EU kampanje je bio ne preterano dubokouman stav da "ako smo do sada preživeli bez EU, možemo i dalje". Tu i tamo bi se pojavio i strah od stranaca koji će da pokupuju celo ostrvo i svi se presele pod nepostojeće palme na našem malom suncem ogrejanom raju (što se kasnije pokazalo kao savim neosnovano).

Politička scena na Malti podeljena je, uz veoma sitne izuzetke, na dva dela: laburiste i nacionaliste. Laburisti predstavljaju "Radničku partiju Malte", socijalisti sa osnovnom podrškom u siromašnijem delu stanovništva koje slabo ili nikada ne odlazi u inostranstvo i gotovo uvek preferira da koristi lokalni malteški jezik (mešavinu arapskog i sicilijanskog).

Nacionalisti, koji su to samo po imenu, su nešto liberalniji i znatno otvoreniji prema zapadu, podržani uglavnom od strane srednje klase. Treba napomenuti da bez obzira što su geografski podjednako blizu Africi i Evropi, Maltežani genetski, kulturno i na svaki drugi način pripadaju Evropi, najveći su katolici, većina govori tri ili više jezika i gledaju u Englesku ili Italiju (nikada obe) kao ultimativne uzore i vole ih kao svoju zemlju. Ukratko, tipičan simpatičan evropski narod.

Da se vratimo na to zašto su zagovornici integracije Malte sa Evropskom Unijom bili tako nervozni tog proleća 2003. Ispostavilo se da su imali puno razloga. "Za EU" opcija je dobila 53.5 procenata glasova. Glas otprilike hiljadu ljudi prevagnuo je u korist Malte u Evropskoj Uniji.

Za manje od pet godina nakon tog referenduma, Malta je postala član EU, ulazi u evro-zonu i Šengen, turizam se oporavio a ekonomija je nakon nekoliko godina slabog rasta krenula ka primetno boljem.

Malta je i dalje u suštini jedno srećno i zadovoljno društvo, neopterećeno teškim temama, samo što je sada još manje zabrinuto za svoju dugoročnu budućnost. Plašim se da ne bi bilo tako da je onih hiljadu ljudi ostalo kod kuće tog dana.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.