Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ada na ušću Save u Dunav

Od 2005. godine Veliko i Malo ratno ostrvo sa 50 metara okružujućeg vodenog ogledala imaju status predela izuzetnih odlika
Поглед на Ратно острво из авиона

Niz zaštićenih prirodnih područja duž toka Dunava u Srbiji, počinje Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje“, a završava se Nacionalnim parkom „Đerdap“. U tom nizu naših zelenih oaza, nalazi se i predeo izuzetnih odlika „Veliko ratno ostrvo“, ada smeštena na ušću Save u Dunav.

Veliko ratno ostrvo nastalo je usporavanjem vode na ušću i taloženjem transportovanog nanosnog materijala. Prvobitno je to bio vodeni sprud koji je početkom 16. veka izronio iz vode kao omanji peščani sprud često menjajući svoj oblik i površinu. U 17. veku ovaj sprud je kanalima bio podeljen na tri odvojena dela u pravcu vodotoka Dunava, dok je danas podeljen na dva dela, na Veliko i na Malo ratno ostrvo.

Kada je izronila iz vode, ova aluvijalno-akumulativna tvorevina nazvana je Dunavsko ostrvo. Njen današnji naziv Ratno ostrvo prvi put se pominje 1717. godine u vreme zauzimanja Beograda od strane austrijske vojske pod komandom Evgenija Savojskog. Ovaj naziv ukazuje na značaj Ade kao važnog strateškog položaja tokom brojnih ratnih operacija u prohujalim vekovima. Međutim, u jednom periodu stanovnici Zemuna su je nazivali i Cigansko ostrvo. Neposredno posle Prvog svetskog rata Malo ratno ostrvo bilo je poznato i kao Konjska ada, a Veliko ratno ostrvo kao Sirotinjsko ostrvo. U to vreme na njemu su bile podignute sojenice najsiromašnijih stanovnika Zemuna. Između dva svetska rata, ali i nešto kasnije, Veliko ratno ostrvo je imalo veliki značaj za prehranu stanovništva jer se gotovo u celosti obrađivano.

(/slika2)Od 2005. godine Veliko i Malo ratno ostrvo sa 50 metara okružujućeg vodenog ogledala imaju status Predela izuzetnih odlika kojim upravlja JKP „Zelenilo – Beograd“. Sadašnja, inače promenljiva površina ova dva ostrva iznosi oko 210 hektara. Malo ratno ostrvo prepušteno je reci i pticama, dok se na Velikom ratnom ostrvu u režimu zaštite trećeg stepena nalazi plaža Lido, kao i manji broj sojenica sa okućnicama. I pored prisustva čoveka, na ostrvu usled visokog nivoa podzemnih voda preovlađuju poplavne šume bele, krte i bademaste vrbe, crne topole, zeleni jasen, crni glog, bagremac i druge žbunaste i drvenaste vrste. U zamočvarenim depresijama u središtu ostrva i u ostacima nekadašnjih kanala nalaze se zajednice trske, rogoza i ševara kao i livade vodene vegetacije koju grade sočivica, vodena paprat, beli lokvanj, drezga, krocanj i mnoge druge zeljaste vrste.

Kanali Veliki i Mali Galijaš na Velikom ratnom ostrvu predstavljaju značajno prirodno riblje plodište. Pored brojnih vrsta riba, na ostrvu i u njegovom priobalju najčešće se mogu naći velika i mala zelena žaba, barska kornjača, livadski i zidni gušter, belouška, ribarica, slepi miševi i druge sitnije životinje. Ipak, ovo ostrvo je najznačajnije kao stalno ili sezonsko stanište 196 vrsta ptica, kao jedna od važnih stanica ptica tokom njihovih migratornih kretanja i njihovo značajno zimovalište.

U cilju zaštite reke Dunav i prirodnih oaza kojima pripada i Veliko ratno ostrvo,2004. godine potpisana je Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav.Saglasno zaključcima Konvencije, obrazovana je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav koju čine predstavnici 13 zemalja i Evropske unije. Cilj rada Komisije je primena Konvencije promovisanjem i koordinacijom aktivnosti održivog upravljanja vodama dunavskog sliva kroz racionalnu upotrebu vode, poboljšanje kvaliteta, razvoj mehanizama za kontrolu poplava i akcidenata, određivanje standarda za emisiju i usaglašenu primenu zaključaka Konvencije u nacionalno zakonodavstvo svake države potpisnice.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.