četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 05.09.2009. u 22:00
Tradicija

Kraljevske banje Srbije

Pod ovim naslovom nedavno je izašla ekskluzivna monografija o osam znamenitih lečilišta koja su, iz sopstvene ili državne kase, podizali pripadnici dve srpske dinastije – Karađorđevića i Obrenovića

Put od lekovitih vrela do kraljevskih banja u Srbiji bio je duži od stoleća. Početkom 19. veka one su stasavale zajedno sa mladom srpskom državom i dve kraljevske loze – Karađorđevića i Obrenovića. Iako su kroz istoriju bili nepomirljivi protivnici, oni na vlasti nisu rušili ono što su njihovi prethodnici sagradili, već su nastavljali da ulažu u banje i iz svoje i iz državne kase. Podizali su banjska kupatila, fontane i česme, uporedo sa luksuznim vilama, letnjikovcima i dvorcima, tako da ta zdanja i danas predstavljaju simbole banja koje se mogu nazvati kraljevskim: Vrnjačke, Ribarske, Koviljače, Bukovičke, Niške, Vranjske, Brestovačke i Sokobanje.

Pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra II, izdavačka kuća „Gastro print” i redakcija časopisa „Turistički svet” nedavno su objavile ekskluzivnu monografiju „Kraljevske banje Srbije”, autora Zdravke Bubreško. U ovom dvojezičnom izdanju sa hologramom, uz obilje arhivskih i savremenih fotografija, faktografski i anegdotski ispričana je priča o osam znamenitih banja koje su svojevremeno bile mondenski i kulturni centri Srbije. To je deo šireg projekta afirmacije naših banja sa aristokratskim pedigreom, uz nadu da jednoga dana one uđu u grupaciju Kraljevske banje Evropske asocijacije banja.

Mondenski centri

Priču o srpskim banjama započinje knjaz Miloš dovođenjem barona Zigmunda Herdera, načelnika Saksonskih rudokopa, koji je 1835. godine analizirao i potvrdio lekovitost brestovačke, a kasnije i drugih banjskih voda. Miloš se najradije kupao u Sokobanji i Brestovačkoj banji, gde je sebi sazidao i konak, a najslađe je pio bukovički „kiseljak”. Pored izvora u Bukovičkoj banji započeo je 1860. godine „Staro zdanje”, velelepnu građevinu koja će se graditi još dugo posle njega, a u kojoj je kralj Milan priređivao raskošne balove. Kraljevski par Aleksandar Obrenović i Draga Mašin imao je svoju klupu za predah u Niškoj, dok je Draga iz zdravstvenih razloga odlazila na lečenje u Ribarsku banju.

(/slika2)Kralj Petar I Karađorđević finansijski je podsticao izgradnju i obnovu banja, a u mnogima od njih lečio je svoju upornu kostobolju. U Brestovačkoj banji je podigao dvorac, u Koviljači je podstakao izgradnju kupatila, a u Ribarskoj hotela. Regent i budući kralj Aleksandar I Karađorđević lečio se vodom sa Školske česme u Niškoj Banji, takođe i na izvorima Vrnjačke, a u Koviljači je podigao dragulj među banjskim zdanjima – Kur-salon, u kome je nakratko boravio i mladi kralj Petar II Karađorđević pre nego što je napustio zemlju 1941. godine.

Za vladarima su u banje dolazili ugledni trgovci i kompletna tadašnja poslovna, politička i kulturna elita – stranački prvaci, slavni glumci i književnici – pa su na najatraktivnijim mestima nicale raskošne vile i letnjikovci. Parkovi su uređivani u francuskom ili engleskom stilu, igrali su se kriket i tenis, priređivani su koncerti i balovi. Prema uputima banjskih lekara, lekovite vode ovih banja blagotvorno su uticale na kostobolju, plućne, stomačne, ženske i mnoge druge bolesti.

Naš „čika Pera” – kralj

Prvi ugostiteljski objekat u Vrnjačkoj Banji, „Narodna gostionica”, otvoren je 1885, a deset godina kasnije tu će zasvetleti i prva električna sijalica. Temelje raskošne vrnjačke parkovske flore, sa rundelama u francuskom baroknom stilu, postavio je Čeh Josip Paris, vlasnik čuvenih cvećara u Beču i Mariboru, koji se u Banji nastanio 1928. godine.

U novom kupatilu Banje Koviljače lečenje je, pored vode i blata peloida, podrazumevalo masažu, opuštanje, bazen. Takvom tretmanu prepuštao se i kralj Petar I Karađorđević u kadi napravljenoj specijalno za njega, koja i danas predstavlja jednu od ekskluzivnijih ponuda Banje. A njegov apartman na prvom spratu vile „Srbija” u Ribarskoj banji, sa jednostavnim drvenim krevetom, stolom i dve stolice, ni po čemu nije ličio na kraljevske odaje. S obe strane apartmana, slično kasarnama, nalazila se po jedna soba sa po pedeset kreveta za njegove gardiste.

Prvi zvanični gost Brestovačke banje, u leto 1834. godine, bila je knjeginja Ljubica za kojom je ubrzo stigao i knez Miloš, zajedno sa mlađim sinom Mihajlom. On je tamo obavljao državničke poslove i primao službene posete, a posle ručka i obavezne kafe i čibuka, odmarao se zahtevajući apsolutnu tišinu. Knjaz Miloš odredio je sudbinu i Bukovičke banje odlukom da se, baš pored Bukovičkih izvora, podigne ugledno zdanje, nalik onima koja je viđao u prestonim varošima Evrope. Kao jedan od najluksuznijih hotela na Balkanu, uvek na usluzi porodici Obrenović, a kasnije i Karađorđević, „Staro zdanje” vazda je okupljalo elitnu klijentelu koja je pronosila slavu lekovite bukovičke vode.

U lekovitoj vodi Niške banje uživali su kralj Milan i kralj Aleksandar Obrenović, a omiljeni gost bio je i kralj Aleksandar I Karađorđević. Za Sokobanju se zna da je bila prva i poslednja ljubav knjaza Miloša, ali je manje poznato da su upravo u sokobanjskom amamu kneževići Milan i Mihajlo naučili da plivaju uz pomoć tikava. A kada je kralj Petar I Karađorđević 1914. godine odlučio da tople vode Ribarske banje zameni mnogo toplijim sa vranjskih izvora, stigao je u živopisni južnjački kolorit u kome je vrelo od stranaca. Zbog udaljenosti od prestonice i loših komunikacija, meštani nisu bili baš najbolje obavešteni o prestolonaslednoj lozi Karađorđevića, tako da su tek kasnije saznali da je „čika Pera” sa kojim su često razgovarali zapravo njihov – kralj.

----------------------------------------------------

Simbol meraka

Vremenom je u Vranjskoj banji otmena i bogata klijentela bila sve brojnija, ali i sve živahnija... Iz mahale je sve ređe odzvanjao kovački čekić, dok je ’bleh’ muzika bivala sve glasnija. Bogati Grci i Jermeni, trgovci iz Niša, Vranja i Skoplja, dočekivali su zore u najboljem raspoloženju, ostavljajući čitav imetak u kafanama i mehanama... Pevala je, doduše već vremešna, Malika Jeminović, Ciganka naročite lepote i glasa. Bila je Borina inspiracija za ’Koštanu’ i do danas ostala simbol meraka i južnjačke pesme pune čežnje.”

-----------------------------------------------------

Zubuni i libada

„Turistička sezona Sokobanje u Miloševo vreme počinjala je u proleće i trajala do prvih prohladnih dana. Banja je bila na glasu. Decenijama je u nju dolazio otmeniji svet, ugledni trgovci, činovnici, poznati glumci i pisci... Na banjskom šetalištu mešali su se zubuni i suknje seoskih žena sa libadama gradskih gospođa, a kasnije, pred kraj veka, i sa gošćama iz inostranstva obučenim po poslednjoj evropskoj modi. Na glavnom šetalištu i obližnjim ulicama bilo je 17 mehana i oko 40 zanatlijskih radnji.”

Radmila Tamindžić

Komеntari0
a9e70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar
Slobodane, zasto pod navodnicima? Pa jesu je unapredili, za ono vreme. Sramite se vaseg neukog komentara.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja