četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 12.09.2009. u 22:00 Tekst i snimci Dragana Milošević
Tradicija

Manastir Župa Nikšićka

Tridesetak monahinja, uz molitve i bogosluženje, izrađuje ručne i mašinske vezove, ikonopise, duboreze, grnčariju...

Na levoj obali Gračanice, u živopisnoj Nikšićkoj župi, nalazi se manastir Svetog apostola i evangeliste Luke. Smešten je između sela Jugovića i Liverovića. Po narodnom predanju, daleke 1235. godine podigla ga je kćerka Stefana Prvovenčanog. Od tada pa sve do danas, manastir Župa Nikšićka je duhovni centar čitavog ovog kraja. Građen, rušen, pa ponovo građen, uspeo je da odoli svim nedaćama koje su ga pratile kroz istoriju.

Prvobitno se manastir nalazio na desnoj obali Gračanice, ispod brda Gradine; na tom mestu je bio sve negde do Kosovskog boja.

– Velika stena koja se nalazila iznad samog manastira, posle jednog zemljotresa, odvalila se, pala na manastir i porušila ga. U sudbini manastira narod je predosećao i svoju nesreću. I zaista, nije mnogo vremena prošlo, a propalo je srpsko carstvo na Kosovu – pričaju monahinje.

Za vreme despota Stefana Visokog, ljudi iz ovog kraja rešili su da obnove manastir. Iz pepela ga je, zajedno sa narodom, podigao Rade Neimar.

I kasnije je manastir prolazio kroz burna vremena. Skrnavile su ga i palile mnoge vojske, dolazili i odlazili vlastodršci, oduzimali manastiru ono što je njegovo. Posle Drugog svetskog rata, manastirski konak bio je preuređen u motel, ali su monasi i to se izdržali.

Raj za oči, spokoj za dušu

Čuju se crkvena zvona. Razleže se u svitanje njihov rezak zvuk daleko niz nikšićku dolinu. Gavrila, Teofila, Evdokija, Anfilohija, Ksenija, Teodora i ostale monahinje lagano kreću ka hramu na bogosluženje. U rukama brojanice, na licima blaženi mir, u svakom pokretu i pogledu skromnost.

(/slika2)Minulog leta bilo je deset godina otkako je ovaj manastir ponovo oživeo i postao mesto gde se rado dolazi. Svojim radom i gostoprimstvom, monahinje su učinile da se poseta bogomolji dugo pamti. Onaj ko jednom dođe ovde, sigurno će doći ponovo. Putnik namernik ostaće zadivljen pred ikonama, vezenim peškirima, ešarpama, brojanicama, posudama od gline i još mnogim detaljima koje ove monahinje izrađuju. Svaka radionica je prava riznica, svaki komad grnčarije ili tkanine izrađen je sa posebnom pažnjom, uz molitvu.

– U manastiru je više radionica. Bavimo se unikatnim vezom, ikonopisom, šivenjem, izradom kutijica za tamjan i kandila i drugih predmeta od keramike, na koje smo posebno ponosne... Mnogo tih, da kažem zanata, naučile smo ovde u manastiru, i sada gotovo da nema sestre koja ne radi bar u jednoj radionici – objašnjava monahinja Teodora.

Sestrinstvo manastira ima oko trideset monahinja, među kojima su neke, pre dolaska, bile profesorke, lekarke, novinarke. Sada, zahvaljujući svojim veštim rukama, postale su pravi majstori sa bojama, iglom i na razboju.

– Sve što izradimo, to i prodamo i, zapravo, od toga manastir živi. Svoje rukorade najviše prodajemo u manastiru Ostrog, mada je poslednjih godina sve veći broj posetilaca iz zemlje i inostranstva i ovde, i oni se interesuju za naše proizvode. Preko leta ih je najviše. Raduje nas što je sve više onih koji dolaze da napoje svoju dušu i da pogledaju ono što mi radimo. Svaki gost nam je dobrodošao – kaže sestra Anfilohija.

Čovek snuje, a Bog odlučuje

Nemojte se začuditi ako vidite monahinju koja kosi travu ili orezuje voćke. U manastirskom kompleksu nalazi se i nešto imanja, tako da se sestre marljivo bave i poljoprivredom. Na jabučaru, koji je kod samih manastirskih kapija, mogu im pozavideti i vrsni voćari.

– Obučene smo da sve radimo, od onih, kako se to kaže „finih” poslova, pa do grubih, fizičkih. Imamo mnogo ideja i planova, predstoji nam još dosta rada – govori monahinja Gavrila.

Od kada je manastir, pre desetak godina, ponovo oživeo, urađeno je mnogo zahvaljujući, kako sestre ističu, pomoći i drugih manastira i dobročestivih ljudi. Ipak, nedostaje još stvari, malo je kelija i soba za goste.

– Sve goste želimo da dočekamo na pravi način, da im pružimo pravu hrišćansku dobrodošlicu. Dođu ljudi sa dalekog puta, ali često nema mesta da svi ostanu i prenoće. Nadamo se da će doći, uz božju pomoć, dan kada će ovde biti dovoljno prostora i za radionice i za goste, ali videćemo. Znate kako se kaže: čovek snuje, a Bog odlučuje – kažu nam sestre, a to shvatamo kao pravi trenutak za kraj prve novinarske posete od obnavljanja manastira.

Nastavljamo put ka Srbiji, a monahinje ostaju da u Župi Nikšićkoj na, kako kažu, vetrometini i raskršću dve civilizacije, čuvaju pravoslavnu veru, rade prelepe rukotvorine i mole se za spasenje roda svoga.

-------------------------------------

Grob novomučenika

U manastirskoj potri sahranjen je i novomučenik sveti Gavrilo. Stradao je na Blagovesti 1942. godine. Posle liturgije, izveden je iz crkve, mučen i ispitivan u partizanskom štabu, a zatim živ bačen u Dragovoljovića jamu, gde je u mukama predao svoju dušu Bogu. Kraj njegovog groba, pričaju u manastiru, desila su se mnoga isceljenja.

-----------------------------------

Crkveni dečji hor

Zahvaljujući angažovanosti sestrinstva ovog manastira, pre nekoliko godina osnovan je dečji crkveni hor Svetog apostola Luke. Dobitnik je brojnih nagrada na festivalima u zemlji i u inostranstvu.

Komеntari1
960ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Veselinovic
Moji Veselinovici su porjeklom iz zupe Niksicke od popa Veselina.zdravo bili braco i sestre.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja