Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Obnova svetinja na Kosmetu

Na Kosovu i Metohiji u periodu od 1999. godine do 2004. godine devastirano je 156 lokacija Srpske pravoslavne crkve, govore podaci su koje smo dobili iz Kancelarije za baštinu Eparhije raško-prizrenske. Danas, više od pet godina od pogroma 17. marta 2004, kada su uništene ili oštećene svetinje i objekti na 34 lokacije SPC, obnova je i dalje u toku. Prema rečima naših sagovornika, sprovode je međunarodne nevladine organizacije, domaći stručnjaci iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, sredstva stižu od Svetske banke, Uneska, Ministarstva kulture, Ministarstva za Kosovo i Metohiju, raznih donacija. „Izveštavanje o aktivnostima na obnovi srpske baštine na Kosmetu su sporadična i nepotpuna, što govori da su i same aktivnosti često u tokovima van utvrđenih procedura. Teško je precizno pobrojati sve inicijative, ali je obnova prema Memorandumu o razumevanju iz 2005. godine svakako najviše isticana”, kažu u eparhijskoj Kancelariji za baštinu.

Mr Gordana Marković, upravnik ove Kancelarije, ističe da su u pogledu obnove mišljenja stručnjaka često suprotstavljena, čak i u očiglednim pitanjima.

– Eparhija se zalaže za integrativni pristup obnovi koji mobiliše eksperte, od planerske do konzervatorske struke, posebno uvažavajući teološki aspekt. Ako za takav pristup Eparhije nema sluha danas, ono što Eparhija prati i dokumentuje sigurno će biti od pomoći onoj generaciji koja će srpske svetinje na Kosovu i Metohiji vraćati u kontekst srpskog nasleđa – kaže mr Marković.

Ona upozorava da do danas nije načinjena procena štete počinjene srpskim svetinjama na Kosmetu, pa je „otvoreno pitanje gde je postignut napredak, a gde ništa nije činjeno, pa dokumentarnost predstavlja ujedno i dragocenost, ili gde je na objektima intervenisano bez neophodnog prvog i podrazumevajućeg koraka – utvrđivanja stanja kao dokaza o učinjenom vandalizmu”.

S druge strane, Vera Pavlović-Lončarski, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, tvrdi da postoji obimna dokumentacija, rađena 2004. godine, sa spiskom objekata koji su stradali, izveštajima komisije Uneska o tome šta bi trebalo učiniti i procenama štete na objektima.

– Jasno je ustanovljeno šta je stradalo u martovskom pogromu, a šta u prethodnom periodu. Mi smo stalno na terenu, postoji Zavod u Leposaviću, kao i Zavod grada Prištine koji je preseljen u Gračanicu. I mi iz Republičkog zavoda angažovani smo u okviru onoga što je naša nadležnost na Kosovu – kaže Pavlović-Lončarski.

U obnovi svetinja, kako kaže direktorka, Zavod učestvuje na osnovu svog plana rada i delovanja u Komisiji za sprovođenje obnove, odnosno „memorandumskoj komisiji”, a stručnjaci su uključeni i u sve ono što je domen rada Uneska na Kosmetu, s obzirom na činjenicu da su neki od spomenika kulture upisani na listu svetske baštine.

– Po odluci Ministarstva kulture od 2007. godine ja sam u petočlanoj Komisiji za sprovođenje obnove koja može da radi samo kada je postignut apsoultni koncenzus i kada su prisutni svi članovi Komisije. Pri obnovi spomenika arhitektonski projekti su najčešće, u više od devedeset odsto slučajeva, projekti naših Zavoda, pre svega onog u Leposaviću, koji, inače, obavlja i konzervatorski nadzor nad izvođenjem radova – opisuje Pavlović-Lončarski rad komisije koji je često osporavan zbog učešća privremenih kosovskih vlasti, ali i preduzeća sa Kosmeta koja su radila na obnovi nekih objekata.

(/slika2)Stavljanje Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, Gračanice i crkve Bogorodice Ljeviške na Uneskovu listu svetske baštine povlači i određene obaveze za državu, objašnjava Pavlović-Lončarski, recimo, sačinjavanje godišnjih izveštaja o stanju spomenika.

– Spomenici na Kosovu su upisani i na listu svetske baštine u opasnosti i obaveza države je da uloži maksimalan trud da što pre budu skinuti s te liste – kaže naša sagovornica.

Nenad Trajković, koji je u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju načelnik Odeljenja za kulturu, brigu o kulturnom i prirodnom nasleđu na Kosovu i Metohiji i za saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kaže da je procena da će obnova prema Memorandumu biti završena do kraja 2010. godine, kao i da se najveći deo radova na svetinjama obavlja upravo prema tom sporazumu.

– Svetinje porušene ili oštećene pre pogroma malo ko i pominje i to je najžalije. Ne smemo ih ostaviti i prepustiti zaboravu – naglašava Trajković.

I Vera Pavlović-Lončarski podseća da su neki istorijski spomenici nestali, odnosno potpuno uništeni, i da je otvoreno pitanje da li će se obavljati njihova rekonstrukcija. Naša sagovornica iz Kancelarije za kulturnu baštinu mr Gordana Marković smatra da je ugroženo mnogo više od kosmetskih svetinja – ugrožen je korpus srpskog kulturnog nasleđa, a na naše pitanje koja je svetinja po njenom mišljenju najugroženija odgovara: svetinja ljudskog života.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.