utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 19.09.2009. u 22:00 Nađa Orlić
Tradicija

Za spas drevnog Bazjaša

(Снимио Душан Милијић)

Nedavno se, posredstvom Srpske redakcije Glasa Rusije, u etru začuo apel igumana Maksima, starešine manastira Vaznesenja Gospodnjeg, za pomoć i obnovu hrama koji je među najstarijim manastirima Srpske pravoslavne crkve u Rumuniji i ima veliku istorijsku, kulturnu i duhovnu važnost.

Poseban značaj hram u Bazjašu ima za naše sunarodnike, Srbe koji žive u zemlji sa kojom, da pomenemo i to, nikada nismo bili u ratu.

O istoriji i značaju ovog manastira razgovarali smo potom i mi sa igumanom Maksimom. On je, za svega dve i po godine, koliko je njegov starešina, uspeo da ga posredstvom rumunskog ministarstva kulture uvrsti u zaštićene spomenike kulture.

Manastir se nalazi u istoimenom seocetu na Dunavu, na samoj granici sa Republikom Srbijom, vazdušnom linijom svega desetak kilometara od Bele Crkve, preko puta Rama, na početku Đerdapske ili Banatske klisure, kako je tamošnji Srbi zovu. Potiče iz 13. veka, podizan je od 1225. do 1229. godine. Zadužbina je Svetog Save.

Zanimljivo je predanje zašto je ovaj hram tu podignut. Kako su oko 1225. političke prilike između Srbije i Ugarske bile teške, pretila je opasnost da dve države zarate, to jest dvojica vladara – Stefan Prvovenčani, srpski kralj, i Andraš Drugi, ugarski kralj. Tražeći način kako da izbegne rat, kralj Stefan je odlučio da zamoli svog brata, u to vreme arhiepiskopa Savu, da pođe u mirovnu misiju i da božjim blagoslovom pokuša da postigne mir između dve države. Kad je Sava došao na obalu Dunava, duvala je jaka košava, iako je bilo leto, no on je ipak odlučio da uzme čamac i da sam pređe Dunav uprkos nevremenu. Reku je prebrodio, kao u orahovoj ljusci, a kada su o tome javili ugarskom kralju, kažu da je on iznenađeno rekao „Da je sam Gospod sa tim srpskim kaluđerom“. „I, ako je on tako hrabar, kako li je tek srpska vojska junačka.“ Kada se vreme smirilo, reku su prešli i ostali monasi iz pratnje koji su bili sa njim. I, kako piše u Žitiju Svetog Save, iz pera Justina Popovića, Sveti Sava je, kad se vreme smirilo i ponovo otoplilo, poslao monaha da od ugarskog kralja zatraži malo leda da se osveži od velike vrućine, na šta mu je ovaj odgovorio da leda nema, jer se otopio, pa ne može izaći u susret slugi božjem . Kad je to čuo, Sveti Sava je izašao pred svoj logor i kleknuo, moleći Gospoda da iz svoje nepresušne riznice podari malo leda. Tada se naoblačilo i pao je obilat grad. Sveti Sava je led zahvatio i u srebrnoj činiji poslao ugarskom vladaru uz poruku: „Pošto ti nemaše meni dati, to ja izmolih od tvorca neba i zemlje te mi on dade iz svoje nepresušne riznice kao dar svojoj deci“.

To je tako snažno delovalo na ugarskog vladara da je pozvao Svetog Savu kao gosta, pa je mir sklopljen. Čak je, po nekim zapisima, Sveti Sava uspeo da prevede ugarskog vladara u pravoslavlje i da ga krsti. Tu je, u znak zahvalnosti Gospodu, Sveti Sava podigao manastir i posvetio ga Vaznesenju Gospodnjem. Ime Bazjaš je, prema predanju, nastalo od toga što je jakom vetru koji je duvao, dok je čamcem plovio Dunavom, povikao: „Baš zijaš!“, „Baš duvaš...“ .

U vreme Svetog Save i kralja Stefana bilo je na tom području oko 70 crkava i sve su bile živopisane, pa i manastir Bazjaš. Pošto je to put kojim su mnoge vojske prolazile, od hunskih, vizantijskih, turskih sve do nemačkih, crkva je rušena, paljena i obnavljana. Smatra se da su zid porte i prednji deo crkve sa apsidom originalni i da je poslednja velika obnova manastirske crkve urađena u vreme kada je tom teritorijom vladala Ugarska 1860. Tada je dodat zvonik na ulazu u hram. U vreme te obnove urađen je i nov ikonostas, za čiju je izradu veći deo novca priložio knez Mihailo sa kneginjom Julijom. Ikonostas, u baroknom stilu, sada je u lošem stanju pa se traži donator koji će obezbediti novac za novi. U hramu postoji nekoliko sačuvanih ikona iz 18. i 19. veka, reljefi i drugi ukrasi, dok fresaka nema.

– Crkva je, nažalost, sada veoma oštećena – kaže nam iguman Maksim, jer je pukao svod celom dužinom hrama. Oštećenja su najpre nastala kada je u vreme Drugog svetskog rata u porti manastira bila artiljerija koja je gađala brodove na Dunavu pa su detonacije oštetile i hram. Dodatno ga je oštetio jak zemljotres koji je pogodio Rumuniju sedamdesetih godina prošlog veka.

Manastir Bazjaš je začetak manastira koje su podigli Srbi u Rumuniji a ima ih ukupno 12. Tu su još i manastir Zlatica, Kusić, Šenđurac, Bezdin. Oni su vlasništvo Srpske crkve. Ostalih sedam su takođe podigli Srbi, ali pripadaju državi Rumuniji. Jedan od njih je podigla ćerka kneza Lazara koja je bila udata za rumunskog vladara, ostale monah Nikodim.

Bazjaš je jedan od najstarijih, i velika je želja njegovog starešine igumana Maksima da se ovaj srednjovekovni hram, koji „pamti“ i ratove i teške trenutke srpskog naroda koji je u njemu tražio utehu i duhovnu snagu, čuvajući svoje korene, sačuva od daljeg propadanja, obnovi i vrati u život.

Komеntari0
f0599
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja