Petak, 03.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Regionalizacija zavisi od dnevne politike

Предлог статистичких региона у Србији

Stav prema regionalizaciji političke partije u Srbiji su minulih godina menjale u skladu sa dnevnopolitičkim potrebama, ignorišući činjenicu da je reč o jednom od bitnih strateških pitanja razvoja zemlje. Zaokret u odnosu na to pitanje poslednja je napravila Demokratska stranke Srbije, koja je stala na stanovište da najavljeni koncept regionalizacije vodi ka komadanju Srbije. Istovremeno, predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić smatra da je regionalizacija pitanje održive politike koja treba da obezbedi ravnomerni regionalni razvoj i decentralizaciju Srbije.

DSS je doskoro bio jedina stranka sa sedištem u Beogradu koja se zalagala za regionalizaciju, dok su demokrate, kao i G17 plus, koji sada takođe „gura” priču o regionalizmu, zastupali stav da decentralizaciju treba sprovesti kroz jačanje lokalnih samouprava.

Slobodan Vuksanović, direktor informativne službe DSS-a, kaže da njegova stranka nije odustala od ideje regionalizacije Srbije nego da smatra da je priča o autonomiji i regionalizaciji u ovom trenutku izgovor za odvajanje Vojvodine i da „stranke koje ne mogu da pređu cenzus žele da naprave regione da bi se dokopale vlasti i rasprodale i podelile državnu imovinu tako da više ne bi bilo važno ko ima većinu u republičkom parlamentu”. Vreme za regione će, prema njegovim rečima, doći kada se ekonomske prilike poboljšaju, a političke stabilizuju, ali i kada građani budu sigurni da „neko neće da im pocepa državu”.

Kada je 2007. godine počeo da govori o potrebi formiranja regiona južno od Save i Dunava, Boško Ristić, član predsedništva DS-a, delovao je kao „slobodan strelac”. Ekonomski razlog za forsiranje ove ideje on je našao u neravnomernoj razvijenosti Srbije, a politički razlog je „da se obezbedi participacija u kreiranju državne politike i upravljanju javnim resursima”.

„Samo sam prepoznao potrebu i artikulisao zahtev građana iz jugoistočnog dela Srbije, a možda sam bio najglasniji i prvi zakoračio s tom idejom. I kao što je taj prvi glas bio značajan da se skrene pažnja, sada je stav predsednika države utemeljio legitimitet ove ideje, tako da tu više nema povratka – decentralizacije će biti, a o načinu i tempu možemo da razgovaramo”, kaže Ristić.

„Očigledno da većina nas shvata da se bez toga ne može”, kaže Suzana Grubješić, potpredsednica G17 plus, objašnjavajući zašto je njena stranka od zalaganja za jačanje lokalne samouprave došla do toga da priprema novi stranački program koji će se najverovatnije i zvati „program regionalizacije”. G17 plus je u međuvremenu „uvideo potrebu za novim teritorijalnim uređenjem države jer smo svedoci da se u poslednjim decenijama desetine srpskih varoši i sela prazni i pojavljuje se velika razlika u razvijenosti”.

Navodeći razloge zbog kojih su radikali protiv regionalizacije, Dragan Todorović, potpredsednik SRS-a, kaže da je ono „što nam se dešavalo u poslednjih dvadeset godina i da je sve što je činjeno na decentralizaciji suštinski služilo našim neprijateljima da se Srbija uništi”.

Objašnjavajući drastičnu promenu stavova o regionalizaciji Srbije pojedinih stranaka, politički analitičar Milan Nikolić kaže da je to zato što „naši političari glavinjaju između nekoliko bitnih elemenata”: kosovske traume, postojećih tendencija u Vojvodini („od kojih su neke toliko ekstremne da se mogu nazvati čak i separatističkim”), raspoloženja u Mađarskoj (jačanje stranaka koje smatraju da Trijanonski sporazum treba revidirati), kao i činjenice da je regionalizacija značajan trend u EU, gde se smatra nekom vrstom usavršavanja i proširenja demokratskih institucija.

„Naši političari kreću na jednu, drugi ili treću stranu, zavisno od događaja, od pritisaka sa raznih strana, od njihovog nacionalnog naboja, veće ili manje proevropske orijentacije”, ocenjuje Nikolić, koji činjenicu da naše stranke tako brzo i bitno menjaju stavove o nekim strateškim pitanjima objašnjava time što njihovi programi nemaju veze sa našom realnom politikom.

„Za mene je posle mnogo godina bavljenja političkim analizama, potpuno besmisleno i da pričam o partijskim programima, a ne da se još bavim odnosom programa i političke realnosti. Niko to ne uzima u obzir, niti je ikome značajno šta piše u njihovim programima. Praksu diktiraju događaji i partijski i liderski interesi”, smatra Nikolić.

B. Baković

-----------------------------------------------------------

Decembar, 2003. na B92

Zoran Lončar (DSS): Izvorni program DSS-a od njenog osnivanja sadrži zalaganje za regionalizaciju kao način teritorijalne organizacije Republike Srbije. Što se tiče teritorijalne organizacije Republike Srbije, mi zagovaramo jednu široku i jaku decentralizaciju vlasti u Republici Srbiji, koja bi bila izražena kroz veoma jaku lokalnu samoupravu – sa opštinama, gradovima i gradom Beogradom kao osnovnim jedinicama, i jedinicama regionalne autonomije – regionima. Takva regionalizacija, po nama, trebalo bi da bude izuzetno uravnotežena, da bi se kroz nju omogućila maksimalna decentralizacija vlasti kakvu danas imamo koncentrisanu na republičkom nivou u Srbiji.
Zoran Lutovac (DS): Ni oni koji su pravili SFRJ nisu je pravili da bi se ta država raspala nego da bi bila dobra i stabilna država. Ali, ipak, to se desilo. Nikola Pašić je rekao da je ustav poput odela, on mora da se pravi po meri. Regionalizacija nije po meri Srbije. Srbija nije Španija. Ako je Srbija Španija, šta je Baskija, šta je Katalonija? Da li mi imamo tradiciju regionalizma? Naravno da nemamo. Taj model ne odgovara Srbiji, ne odgovara faktičkom stanju. Ne sumnjam u dobre namere, ali vi ulazite u kabinetski projekat, u projekat pravljenja novih granica, pravljenja jedne nove skupštine, koja bi morala da bude dvodomna, ako imate regionalizam, što bi dodatno komplikovalo politički život, umnožilo administraciju, vezu između lokala i centrale...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.