Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Slike Draže Mihailovića su autentične

Фотографија у чију се аутентичност сумња

Fotografija koja je pronađena u arhivi BIA na kojoj je Dragoljub – Draža Mihailović sa lisicama na rukama autentična je, tvrdi za „Politiku” istoričar Bojan Dimitrijević, član Komisije koja ispituje činjenice u vezi sa pogubljenjem i sahranom komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini. Prema njegovim rečima, autentične su i fotografije Nikole Kalabića, u to vreme jednog od ključnih ljudi Udbe.

– Državnoj komisiji mora da se veruje. Lično sam video fotografije, one neće biti upoređivane sa drugom istorijskom građom. Apsolutno tvrdim da su autentične u smislu ljudi koji se na njima nalaze, njihovog izgleda… Mislim da su osporavanja u vezi sa fotografijama krajnje neozbiljna. Državna komisija treba da ima autoritet i mi svojim naučnim i drugim znanjima stojimo iza njega – rekao je Dimitrijević.

Prema rečima Živojina Aleksića, stalnog sudskog veštaka za dokumenta, rukopise i ostala kriminalistička veštačenja, najpouzdanija je identifikacija osobe pomoću uveta. Prema njegovim rečima, ako postoji fotografija na kojoj je osoba iz profila, identifikacija može da se uradi veoma uspešno. On, međutim, nije želeo da komentariše autentičnost fotografija objavljenih u našim novinama s obzirom na to da ne poseduje njihove originale.

– Uvo, preko koga se najuspešnije obavlja identifikacija osoba, ima 50 oznaka. Identifikacija se, pored uva, može raditi i preko simetrične fotografije gde se meri odstojanje od donje usne do vrha brade ili ispod nosa do vrha donje usne. Ovakav način identifikacije osobe je apsolutno tačan. Na ovaj način rađena je i identifikacija osoba koje su za vreme rata počinile zločine zbog kojih su kasnije odgovarale pred sudom – objašnjava Aleksić.

Pored pomenutih fotografija i pisama koje je Mihailović pisao Kalabiću, a koje je naš list objavio proteklih dana, Bezbednosnoinformativna agencija dostavila je Republičkom javnom tužilaštvu i dokumente iz kojih se jasno vidi da su pripadnici Službe državne bezbednosti, šezdesetih godina prošlog veka, u nekoliko navrata otvarali kase sa dokumentacijom iz arhivskog fonda i uništavali je. Članovi Komisije veruju da su među uništenim dokumentima bili i oni u vezi sa hapšenjem i likvidacijom komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini.

U zapisnicima i beleškama koje je BIA dostavila RJT potvrđuje se da je iz arhivskog fonda SDB uništena dokumentacija „koja je u datom političkom trenutku predstavljala balast za Službu”. Tako se u belešci Grupe za dokumentaciju i evidenciju SDB od 19. maja 1969. godine navodi da je tada uništena celokupna dokumentacija, podaci za lica kojima se Služba bavila, materijal u vezi sa raznim akcijama DB, veći broj skripata namenjenih za kurseve SDB i kartoteka o neprijateljskim i na smrt osuđenim kolaboracionistima okupatora.

„Nije isključeno da je prilikom uništavanja ovih materijala uništena i druga dokumentacija, da nije bilo grupisanja materijala po regionima, tematici, periodici. Nije isključeno ni da je neki od važnih materijala koji se nalazio kod operativaca u brzini odvojen za uništenje”, navodi se u dokumentu dostavljenom tužilaštvu.

Zapisnici, sastavljeni 14. i 31. jula 1966. godine, ukazuju da su kase sa arhivskim materijalom otvarane, zatvarane, a potom i zapečaćene. Tako se u ovim dokumentima tvrdi da je jedna od otvaranih kasa bila prazna, dok su iz druge, između ostalog, uzeti „Materijali sa primedbama druga Rankovića”. Kase su potom, kako se navodi u aktima, pečaćene, i to tako što su povezivane kanapom preko koga je stavljen pečatni vosak.

Sa pomenutim beleškama i zapisnicima, u arhivi BIA pronađeno je i na desetine depeša koje govore o komunikaciji grupe koja je bila zadužena za hvatanje Dragoljuba Mihailovića i centrale Ozne za Srbiju i Beograd. Najveći broj depeša je iz perioda od nekoliko dana pre hapšenja komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini i govori o akcijama koje je Ozna planirala kako bi ostvarila svoj cilj.

Većina depeša, od kojih su neke pisane rukom, a neke na pisaćoj mašini, potpisana je sa Marjan. Među dokumentacijom nalaze se i depeše koje je pseudonimom Čika Pera potpisao Nikola Kalabić.

Tako se u jednoj od depeša navodi da se 3. marta 1946. godine „pojavila četnička petorka na čelu sa Budimirom Gajićem u zaseoku Danilovići. Bili su u kući Stanimira Simonovića u nameri da istog opljačkaju…”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.