Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Čekajući Pikseta

Elem, mnogi i dan-danas dumaju kako je raspad davno počinuvše SFRJ otpočeo na fudbalskoj utakmici Crvena Zvezda – Dinamo, na Maksimiru 1990. Mislim da tu ima nekog đavola od istine, jer fudbal zaista jeste najvažnija sporedna stvar na svetu – što će reći, mnogo važnija od seksa i parlamentarne demokratije zajedno. Upravo tako. Ta uličarsko-livadska igra je toliko važna i uticajna da je, verovali ili ne, porodila i famoznu političku korektnost! Bolje bi vam bilo da poverujete, gorke istine se lakše gutaju uz ohlađeni pelinkovac. Ali, za neverne Tome, Voje, Borise i ostale mlađane, evo, Magični će sada ispričati kako je sve počelo...

... Dakle, sudija Tejlor, tipična engleska punjena ptica, svira kraj prvog poluvremena finalne utakmice na SP "Minhen ′74". Ostaje na centru i čeka da igrači napuste teren. Prilazi mu Johan Krojf i kreće sa carskom tiradom. To traje dok obojica koračaju prema izlazu. Svima je jasno o čemu se radi. Krojf je svestan da je već unapred odlučeno da tadašnja Zapadna Nemačka – iz razloga denacifikacije hladnog rata – mora da pobedi, ali ne odustaje od žestokih prigovora zbog izmišljenog penala koji je dosuđen u korist Nemaca. Zapamtio sam i prezime tog švapskog padavičara: Helcenbajn – veliki prethodnik Felera i Klinsmana. Zapamtio sam i njegovo pimplanje lopte na ivici šesnaesterca, nemoćno zanošenje levo-desno, tamte-vamte, dok mu se Holanđani znalački sklanjaju, shvatajući s kim imaju posla, i kako kruti Nemac pokušava sa tri noge da se probije kroz protivničku odbranu i na prvi kontakt izvodi "skok s nepostojeće trambuline". Ali, više od svega, zapamtio sam taj bes i nemoć najvećeg fudbalera svih vremena; kako sudiji plastično opisuje Helcenbajnovo foliranje, gestikulirajući rukama, očima i jezikom – poput nekog hip-hop sveštenika. Iako uhvaćen u zamku, naposletku je uspeo da raskrinka sistem: sudija Tejlor nije izdržao i pokazao mu je žuti karton! Time je farsa bila okončana. Krojf je celom svetu pokazao da je fudbal u ovakvim istorijskim utakmicama, po nepisanom ali biblijskom pravilu, "igra bez lopte". Sada, posle svega, ubeđen sam da je taj događaj bio inicijacija za rađanje "političke korektnosti".

Posle tog "dejtonskog finala" fudbal je otišao u tri lepe, negde daleko od svoje izvorne suštine. Ono što se od tada događalo bile su sve same simulacije i imitacije. Jer, veliki novac je ušao na "zeleni tepih" – najpre je kružio izvan stadiona, a onda je počeo da krlja svuda po terenu...

U međuvremenu, u ime finoće i što bezbolnijeg ubiranja profita, sudije su počele da pokazuju ružičaste kartone. Mnogi od "padavičara" su od silnog prenemaganja i glumatanja u protivničkom šesnaestercu odistinski oboleli od epilepsije.

Penzionisane fudbalske legende se ponašaju kao penzionisani "ambasadori dobre volje", sve misleći da je Vijagra prezime generalnog sekretara UN. Aktivni igrači biraju klubove shodno šoping navikama svojih supruga. To se pokazalo kao pravi način da doguraju do statusa "gej ikona" i vodećih "metroseksualaca".

Da bi se zadovoljio princip multietničke tolerancije, fudbaleri na pripremama treniraju kako da razlikuju crnce od Kineza, čikanose od Indijanaca.

Najzad, podrazumeva se da su stari dobri poroci proterani iz nove fudbalske mitologije. Maradoni su kastrirali želudac zbog neumerenog hedonizma, a najveći engleski plejmejker, Pol Gaskoin, biva prinuđen da šljoka isključivo na klinikama za lečenje likvorne adikcije. Što se, pak, tiče naših "internacionalaca" (koji se, uglavnom, loptaju po zemljama bivšeg Varšavskog pakta), oni smeju da piju samo kada im Ceca sipa, ili kada im Karleušin tata naruči.

I šta je, posle svega navedenog, preostalo velikom Džordžu Bestu nego da umre zbog "viška jetre"? Bio je to još jedan vratolomni dribling majstora iz Belfasta. Ostareli desperado je postao neprikosnovena legenda još za života jer je na vreme skapirao da je smrt brend nad brendovima upravo zato što nikada nije bila politički korektna. Eto načina kako zaj... vladajući zombizam!

Još samo da se Pikse priseti kako se to nekad radilo.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.