Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rasmusen: Povezati sisteme odbrane SAD, NAT-a i Rusije

Андерс Фог Расмусен

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen založio se za povezivanje sistema protivraketne odbrane SAD, Rusije i NATO-a, pri čemu je od Moskve zatražio da poveća pritisak na Iran kako bi odustao od nuklearnih ambicija. U jučerašnjem obraćanju u Fondaciji Karnegi u Briselu, koje se već označava kao njegovo prvo značajno objavljivanje spoljnopolitičke pozicije za njegova mandata, Rasmusen je pozvao Rusiju da zajednički razmotre sve globalne bezbednosne izazove.

„Naše zemlje i naše vojske biće sve osetljivije na raketne napade i osnovni interes NATO-a i Rusije jeste da se ispita mogućnost povezivanja sistema protivraketne odbrane SAD, NATO-a i Rusije”, rekao je Rasmusen očigledno podstaknut američkim odustajanjem od raspoređivanja antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj Republici.

Prema njegovim rečima, on bi želeo da Rusija i NATO zajednički razmotre bezbednosne rizike 21. veka pri čemu bi taj pregled rizika služio kao jaka osnova za njihovu buduću međusobnu saradnju.

Bivši danski premijer, koji je u avgustu preuzeo funkciju generalnog sekretara NATO-a, pozvao je Rusiju da sarađuju i na pitanjima Avganistana i Irana. Kako on kaže, revitalizovani Savet NATO–Rusija stvorio bi jedan „forum za ozbiljan (međusobni) dijalog”.

Izjave prvog čoveka alijanse pozdravio je ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin i ocenio ih kao „veoma pozitivne i veoma konstruktivne”.

„Ukoliko generalni sekretar NATO-a zaista želi da sve njegove ideje o sklapanju strateškog partnerstva sa Rusijom budu realizovane, treba da bude spreman na dugu i iznurujuću borbu, pri čemu, ne sa Rusijom i njenim predstavnicima, već sa nekima od onih koji se nazivaju saveznicima u NATO-u”, rekao je Rogozin, a prenosi agencija RIA Novosti.

Podsetimo, posle namere NATO-a da se proširi na države nekadašnje članice SSSR-a, kao i posle sukoba u Gruziji, odnosi između Ruske Federacije i alijanse bili su na najnižem nivou od kraja hladnog rata. Rasmusen je juče pozvao Moskvu na „istinski novi početak u svojim odnosima, u zajedničkom interesu kao i interesu cele međunarodne zajednice”. Takođe, on je predložio razgovore sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom o novoj evroatlantskoj bezbednosti kako Rusija ne bi bila „zabrinuta” svojom eventualnom „marginalizacijom” u Evropi. S druge strane, on je izneo uveravanja da ovo približavanja neće ugroziti njihove istočne saveznike,

Generalni sekretar NATO-a je kasnije u toku jučerašnjeg dana u intervjuu agenciji Itar-Tas izjavio da se njegova „glavna poruka ruskom društvu sastoji u tome da NATO nije neprijatelj Rusije”. On je dodao da „savet mudraca”, koji je počeo da radi od septembra i bavi se izradom nove strateške koncepcije NATO-a, razmatra mogućnost da poseti Rusiju.

„Grupa od 12 eksperata, koja razmatra novu stratešku koncepciju NATO-a, trenutno razmatra mogućnost da poseti Moskvu radi diskusija sa ruskim stručnjacima u oblasti bezbednosti”, rekao je on i dodao da bi konačna verzija novog strateškog dokumenta NATO-a trebalo da bude završena do samita alijanse krajem naredne godine u Lisabonu.

Rasmusen je izrazio nadu da će Rusija i NATO ostvariti napredak u rešavanju razlika povodom Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi, čije je važenje Moskva zamrzla. Kao ključne pravce praktične saradnje Rusije i alijanse, Rasmusen je naveo Avganistan čija stabilizacija „odgovara temeljnim interesima u oblasti bezbednosti kako Rusije tako i alijanse”.

„Danas je glavni prioritet stvaranje uslova da avganistanska vojska na sebe preuzme vodeću ulogu u osiguranju bezbednosti u zemlji. NATO-u, između ostalog, treba i finansijska i materijalna podrška, i to je još jedan pravac saradnje sa Rusijom”, rekao je Rasmusen. Kad je reč o Iranu, Rasmusen očekuje od Rusije da se „pridruži” Zapadu kako bi se izvršio „maksimalan diplomatski i politički pritisak na Iran da odustane od nuklearnih ambicija”.

Ruski premijer Vladimir Putin rekao je juče da je odustajanje Vašingtona od instaliranja elemenata protivraketne odbrane u Češkoj i Poljskoj „ispravna i smela odluka”, koja njih (Ruse) „navodi na dobre misli”. Putin je istupajući na Investicionom forumu „Soči 2009”. rekao da očekuje da će posle ove odluke „uslediti potpuno ukidanje svih ograničenja na saradnju sa Rusijom i prodaju Rusiji visokih tehnologija, aktiviranje prijema Rusije, Belorusije i Kazahstana u Svetsku trgovinsku organizaciju”.

N. Radičević

----------------------------------------------------

„Komersant”: Dva američka zahteva Rusiji

Vašington želi da Moskva, u zamenu za odustanak od planova o američkom antiraketnom štitu u Evropi, zauzme oštriji stav prema iranskom nuklearnom programu, izjavio je jedan visoki ruski diplomata „Komersantu”. Prema rečima tog izvora, SAD traže od Rusije i da odustane od prodaje raketa S-300 Teheranu, pošto bi one mogle da budu raspoređene oko iranskih nuklearnih postrojenja, i da podrži rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja predviđa uvođenje novih sankcija Iranu.

Rusi i Amerikanci su u četvrtak zvanično demantovali da su izmene planova o protivraketnom štitu u Evropi rezultat dogovora dve zemlje. Ipak, iz Moskve stižu nezvanične informacije da Rusija odustaje od postavljanja raketa u Kalinjingradu, ruskoj enklavi između Poljske i Litvanije. Osim toga, portparol Bele kuće Robert Gibs je rekao da SAD u svetlu revizije američkog pristupa očekuju ustupke Moskve oko „iranskog nuklearnog pitanja”, te da će „Rusi u narednih nekoliko nedelja imati šansu da pokažu koliko žele da budu konstruktivni po pitanju Irana”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.