Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jednostavne slovenačke mere štednje

Радо Генорио Фото Барбара Реја (Финанце) (Снимио Д. Ћирков)

Ne bih se usudio da narodu kažem da je sa krizom gotovo, iako je Slovenija u julu beležila deflaciju, a u avgustu privredni rast od 0,7 odsto. Jer, kriza se, iz finansijskog sektora provukla u realni i niko pouzdano ne može da tvrdi koliko će trajati. Iz Evropske komisije stižu nagoveštaji stabilizacije i oporavka, ali oživljavanje koje je zabeleženo u nekim zemljama rezultat je subvencija ubrizganih pojedinim industrijama, poput automobilske. Problemi se, međutim, trajnije ne mogu rešavati fiskalnim štosevima. To nije znak stvarnog boljitka, jer ljudi neće dva puta godišnje kupovati kola.

Ovako svoj „veoma, veoma umereni” optimizam objašnjava Rado Genorio, državni sekretar u kabinetu slovenačkog premijera Boruta Pahora. Njegova desna ruka zadužena, kako u šali kaže, da šefu pomogne „udarati ministre”. Pošto je preživeo sve koalicije tokom 18 godina provedenih u slovenačkim vladama i vodio pregovarački tim koji je Sloveniju uveo u EU, u ovoj aktuelnoj vladi premijerova je veza ne samo sa Briselom, nego i sa kriznim ministrom i „kriznim štabom”.

Posle nekoliko paketa antikriznih mera koje su bile usmerene uglavnom na pomoć realnom sektoru, dva rebalansa budžeta u februaru i junu, slovenački ministri su avgust proveli u traženju rešenja za restrukturisanje budžeta. Jer, posle dve godine bez manjka u državnoj kasi, ovogodišnji deficit će iznositi od 5,5 do šest odsto. Rashodi su deset milijardi evra, a prihodi su zbog smanjenja spoljne i unutrašnje tražnje (Slovenija koja izvozi čak 70 odsto svog BDP-a osetila je taj udarac više nego zatvorenije ekonomije) pali na osam milijardi.

– Pošto smo odlučili da više ne zadužujemo buduće generacije i da udeo javnog duga u BDP-u, koji je sa najnižih 21 odsto u Evropi, povećan na 31 procenat, više ne podižemo – da 3,8 milijardi evra ostane plafon, već za narednu godinu moramo uštedeti čak 380 do 400 miliona evra. I svake sledeće bar još toliko. Cilj je da se do 2012. godine vratimo na tri odsto deficita, a onda u normalu koju smo imali 2007 – objašnjava Genorio.

Na čemu će to štedeti Slovenci i kako će godišnje država svoj deficit obarati za 0,5 odsto?

– Nema tu mnogo mudrosti, to su sasvim jednostavne mere. Kratkoročno, u prvoj fazi ići ćemo na zamrzavanje plata 160.000 službenika javnog sektora, odnosno svakog šestog zaposlenog u Sloveniji. Ako bude potrebno, i na smanjenje za četiri odsto. Ostalo je da odluku ovih dana potvrdimo i u dogovorima sa socijalnim partnerima, pre svega sa sindikatom javnog sektora. Mislim da to neće biti veliki problem, jer nam je socijalni dijalog uvek dobro išao – objašnjava Genorio.

Istovremeno, po rečima Genorija, sledi reforma poreskog i penzionog sistema.

– Ako bude potrebno, u prvoj fazi zamrznućemo i penzije, možda ih i smanjiti za dva ili četiri odsto, a ubuduće, kako se razmišlja, povećati starosnu granicu za penzionisanje, sa 65 na 67 godina. Na prihodnoj strani, deo poreskih izmena trebalo bi da se odnosi na oporezivanje ne onih koji žive u porodičnoj kući, već onih koji imaju, recimo, pet kuća ili deset stanova – kao investiciju.

U sklopu pripreme budžeta za 2010. i 2011. sa projekcijama za 2012. proveravaju se i efekti preduzetih mera u ovoj godini, poput subvencionisanja dela radnog vremena, za šta se, kaže, prijavilo oko hiljadu firmi i čime je očuvano 67.000 radnih mesta.

– To se u toj fazi pokazalo dobrim, jer su izbegnuti socijalni potresi a neke firme su sa povećanjem tražnje ponovo uposlile svoje ljude. Ova mera, u kombinaciji sa drugim srednjoročnim i dugoročnim, sa ulaganjem državnog i evropskog novca u obuku i prekvalifikaciju zaposlenih, trebalo bi između ostalog da omogući da se ne povećava nezaposlenost koja se podigla na 89.000 i da doprinese planiranom rastu BDP-a od jedan odsto u 2010. godini. Mada je to u sadašnjim okolnostima teško procenjivati, dok se ne vidi u kom pravcu će ići svetska ekonomija, namera nam je bruto domaći proizvod, koji sada iznosi 38 milijardi evra, sledećih godina raste dva-tri odsto – kaže slovenački državni sekretar.

Iako je kriza, budžet Slovenije za 2010, kako najavljuje naš sagovornik, biće razvojno orijentisan. Ali sa jasno utvrđenim prioritetima.

– Nisam protiv subvencija ako one donose novu vrednost. Zato će narednih nekoliko godina prioritetna biti ulaganja u podizanje konkurentnosti mikro i malog preduzetništva, zatim u nauku i tehnologiju radi tehnološkog prodora, kao i u povećanje energetske efikasnosti.

Uz štednju i reforme, Sloveniji do 2013, dok je još neto korisnik evropskih sredstava za razvojne projekte, na raspolaganju još četiri milijarde evra iz evropskih fondova.

Vesna Jeličić

----------------------------------------------------

Partnerstvo za železnicu

Kriza nije obrisala slovenačke investicione planove. Apsolutni prioritet Slovenije u narednih sedam godinama, po rečima državnog sekretara Genorija, biće železnica.

– Pošto smo sredili putnu mrežu, završili autoput do mađarske granice, osim 15 kilometara pored Novog Mesta, Slovenija kreće sa obnovom i modernizacijom železničke infrastrukture na Koridoru 5, ali kroz privatno-javno partnerstvo. Autoputevi su pretrpani kamionima i deo tranzitnog saobraćaja moramo usmeriti na železničke pravce. Uostalom, ne možemo razvijati ni luku Kopar sa prugom iz doba Austrougarske. Zato vlada već razgovara s „Dojčebanom”, a zainteresovani su i Česi i Slovaci, objašnjava Genorio.

-------------------------------------------------

Stečaj za „Muru”

U prvoj i drugoj fazi tranzicije napravili smo jednu pogrešku. Restrukturisali smo industriju čelika, ali ne i tekstilnu i industriju obuće. Kriza je u tom smislu dobrodošla i država će sada morati da uradi ono što ranije nije. Ispostavilo se, recimo, da je najveći tekstilni gigant „Mura” sa 3.300 radnika, tokom devedesetih godina sve vreme pogrešno prikazivao amortizaciju, profit, iako je 20 godina bio gubitaš. Jedino rešenje sada je stečaj. Oko 2.000 radnika će ići na berzu i biti obuhvaćeno drugim merama Ministarstva rada i socijale, dok će nova „Mura”, imati oko 1.100 zaposlenih. Usavršavanjem dizajna i tehnologije, postaće konkurentna firma na evropskom i svetskom tržištu, veruje Rado Genorio.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.