Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Veštačko srce” u Tiršovoj

U beogradsku Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj stiže „veštačko srce”, što je popularan naziv za aparat koji vitalno ugroženom detetu može da da zameni rad srca i pomogne da preživi neki kritičan trenutak. To je, pored „veštačkih” pluća, bubrega i jetre, još jedan deo najsavremenije opreme koju poseduje bolnica za najteže dečje pacijente iz cele Srbije, koja je pored Instituta za zaštitu majku i deteta, sam vrh piramide bolnica za najmlađe.

– Poslednjih sedam godina, u saradnji sa Ministarstvom i Fondom zdravlja kao i donatorima poboljšali smo kvalitet zaštite dece i dijagnostiku dostigavši zadovoljavajući evropski nivo i tako postali sigurno mesto za lečenje našeg podmlatka. Mesta za napredak ima još, na prvom mestu u edukaciji kadrova. Ako ikakve šanse za izlečenje od neke bolesti za dete ima, ovde će biti izlečeno, kaže v. d.. direktora bolnice docent dr Milan Đukić, pedijatar kardiolog.

On najavljuje i komplikovanu operaciju presađivanja bubrega u Tiršovoj u oktobru, podsećajući da je ova bolnica jedino mesta za transplantaciju bubrega u Evropi. Takođe, bolnica je nedavno, pored najsavremenijeg skenera, dobila magnetnu rezonancu. Dodaje da se sa opremom napreduje i u angio sali u kojoj se, kaže, postižu sve veći rezultati u otklanjanju srčanih mana deci – bez operacija. Obnovljeno je i odeljenja u kom majke borave sa novorođenčadi, sada u posebnim i savremenim boksovima, a najavljuje i obnovu odeljenja abdominalne hirurgije i urologije za koje su odobrena sredstva. U bolnici je prošle godine lečeno 13.020 dece i obavljeno 8.800 operacija. Ipak, gužve u hodnicima najčešće stvaraju lakši, ambulantni pacijenti zbog čega apeluje na roditelje da se za prehlade i druge lakše dečje bolesti obraćaju domovima zdravlja. Ujedno ih moli za saradnju u uslovima u kojima na dan bude i više od 300 pregleda i deset operacija, podsećajući da najugroženiji životi imaju prednost.

– Pre neku nedelju jedan otac je išamarao medicinsku sestru. Takva ponašanja i optužbe da i deca doktore čekaju jer oni svi primaju mito, nedopustivi su. Molim svakoga ko sumnja, da mi prijavi i dokaže da je doktor uzeo novac. A, ako takvih doktora negde i ima, neka ne stavlja sve lekare u isti koš. Bolnica u Tiršovoj je ozbiljna organizacija sa vanrednim i dežurnim ekipama za svaki hitan slučaj, poručuje Đukić.

Na pitanje ima li bolesti koje su u porastu, odgovara da to ne može da tvrdi, s obzirom na činjenicu da je dijagnostika napredovale pa se one više i ranije otkrivaju, što je slučaj i sa malignim bolestima.

– Ima i novijih oboljenja, kakav je „ptičiji grip”. U ambulantama smo zabeležili dosad dvadesetka takvih slučajeva koja smo uputili na lečenja u nadležne bolnice tako da nema bojazni da se u Tiršovoj virus proširi. Uočljiv je kao češći pneumokokni meningitis, češći kod manje dece slabijeg imuniteta kojoj se ovde na intenzivnoj nezi uspešno pomaže, kao i meningocefalitis ili upala centralnog nervnog sistema i moždane opne. Sve češće se primećuju i zlostavljana i zapostavljena deca, premda su sada lekari obučeniji da prepoznaju i najsuptilnije znake maltretiranja i dužni su da ih prijave. Takođe, učestale su razne traume – trovanja i povrede. Ta pitanja su za socijalne radnike. Deca se truju čak i deterdžentima i sanitarnim sredstvima, otrovima za pacove, lekovima…Najčešće, i najteže otrovanu decu uspevamo da spasemo uz pomoć savremenog aparata – „veštačke jetre”, ali ako dođu ovde na vreme, apeluje na roditelje dr Đukić.

Direktor hirurgije dr Zoran Golubović primećuje da je sve više povreda kod dece – uglavnom lokomotornog aparata, ali i opekotina, trauma glave i mekog tkiva. Dečji hirurzi, još, mališane često operišu zbog upala slepog creva koje su češće u dečjem uzrastu, preponskih kila, nespuštenih testisa i fimoze. Ostalo su uskospecijalizovani zahvati za koje postoje dečji instrumenti i anestezija.. U proseku u Tiršovoj se obave tri do četiri operacije dnevno ali bude i desetak. Svakodnevno, hirurzi u Tiršovoj imaju jutarnji sastanak na kom se razmatra svaki od slučajeva. Operaciju uvek vodi iskusni hirurg, dok mlađi asistent radi pod nadzorom.

– Timski rad je izuzetno bitan i u njemu ne sme da bude sujete. Sarađujemo sa lekarima Instituta za majku i dete kao i sa stranim stručnjacima. Primećujem da se kod nas pomalo zapostavlja dečja hirurgija u odnosu na medicinu za odrasle, naročito u unutrašnjosti, zbog čega mi imamo veliki priliv pacijenata. Podsećam da se ovi stručnjaci često bore za život dece i da im treba pružiti podsticaj i bolje uslove za rad.

Golubović dodaje da je hirurgija u Tiršovoj izuzetno napredovala u poslednjih deset godina. Iako, dečji hirurg kod nas, po francuskom modelu, podrazumeva da se on specijalizuje za sve vrste operacija – prilagođenih dečjem uzrastu – u Tiršovoj se subspecijalizuju za određene organe. A u dežurstvu, svi rade sve, jer nema urgentnog centra za decu. Onoj kojoj život visi o koncu hitno se ukazuje pomoć, a u komplikovanijim slučajevima zovu se i određeni specijalisti da odmah dođu na posao. U roku od jednog do šest sati operišu se i svi ostali koji iziskuju brze intervencije, kaže dr Golubović.

--------------------------------------------------------

Laserom protiv dečjih fleka

Bolnica u Tiršovoj pribavila je najsavremeniji laserski aparat u Evropi, koji uspešno otklanja dečje „komplekse”. Po rečima dr Branislava Trifunovića, plastičnog hirurga, ovaj sistem besprekorno uklanja tumore kože, ali ogromne fleke i mladeže, zbog čega je ovo najveći dečji plastični centar u jugoistočnoj Evropi. On ima i komercijalne usluge kao što su zatezanja lica i otklanjanje dlačica, kojima bolnica pribavlja sredstva za opremu i zahvate.

-----------------------------------------------------------

Pokrenuti svest o zaveštanju bubrega

Direktor Centra za transplantaciju bubrega dr Mirjana Kostić apeluje da se u Srbiji pokrene svest o zaveštanju ovih organa bolesnoj deci, kojoj se može pomoći samo u kratkom roku. Zaveštanje je produžetak života nekom detetu, podseća. Inače, kada roditelj u roku od 24 sata dovede ovde dete čiji bubreg prestaje da radi, velike su šanse da mu pomognemo, a posle toga znatno su manje, apeluje. U jedinom ovakvom centru u regionu, dr Kostić je osnovala „školu mokrenja” za decu sa ovom poremećenom funkcijom.

(objavljeno u dodatku Zdravlje)

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.