Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Darvin i Srbi

U, za našu sredinu dragocenom, eseju o „darvinizmu danas”, Predrag Krstić dokumentovano i energično dokazuje kako „ljudsko ponašanje i naša kognicija (o postanju svemira i života na Zemlji) dele duboke korene sa ponašanjem i kognicijom životinja, kao i da „darvinizam zauzima značajno, možda najznačajnije mesto” u savremenoj biologiji. Krstićev tekst je utoliko dragoceniji što se pojavio u vodećim srpskim novinama, makar i pri kraju proslave sto pedesete godišnjice od štampanja Darvinovog epohalnog dela „Postanak vrsta”.

Gotovo istovremeno, pojavio se „sažet vodič kroz evolucionu biologiju”, naslovljen Darvinijana („Službeni glasnik”, 2009), u kome profesori Biljana Stojković i Nikola Tucić objašnjavaju Darvinovu teoriju, suprotstavljajući je (kao i Krstić) savremenom religioznom kreacionizmu, koji bezobzirno promoviše biblijsku verziju o postojanju „inteligentnog dizajnera”, tj. Boga, tvorca/inženjera svemira, kao što je zapisano u Knjizi postanja.

Oživljavanje kreacionizma

Krajnje je vreme da i u našoj zemlji otpočne javna naučna rasprava o darvinizmu, posebno kada se uzme u obzir činjenica da od 1878. godine, kada je objavljen prvi srpski prevod (Milana M. Radovanovića) „Postanka vrsta”, kod nas nije štampano nijedno drugo Darvinovo delo, niti se pojavila ozbiljna studija o njegovim otkrićima, dok se istovremeno – što je vrlo simptomatično – objavljuju mnogi pamfleti i pseudonaučne „rasprave” koje negiraju, izvrću ruglu i anatemišu „knjigu koja je (potresla) svet”. Atraktivno opremljene, sa derogativnim naslovima poput „Strahote koje je darvinizam doneo čovečanstvu”, „Kada ljudska inteligencija postane majmunska”, „Mutne vode evolucija”, „Zavera evolucije”, „Obmana evolucije, „Krah evolucije”, „Deco, Darvin nije znao istinu? – odličan priručnik za decu i početnike u nauci”, štampane u zavidnom tiražu i vrlo brzo rasprodate. Neprovereni glasovi tvrde da se neke od tih knjiga preporučuju đacima na čitanje, što nije isključeno kada je jedna naša ministarka (obrazovanja!) predlagala da se teorija evolucije isključi iz školskog programa zato što je „darvinizam u suprotnosti sa Biblijom”. Tome doprinosi i činjenica da je u savremenoj Srbiji nedopustivo nizak postotak fakultetski obrazovanih ljudi (šest odsto), i još katastrofalniji procenat nepismenih (besmisleno je navoditi trenutni broj, jer se on neprekidno povećava).

Kako je mogućno da se kod nas tako uporno zapostavlja i drastično osporava nauka o evoluciji svemira i organskog sveta na Zemlji? Kao što objašnjavaju Stojkovićeva i Tucić, jedan od razloga je oživljavanje „kreacionizma, to jest njegovog najagresivnijeg oblika – ’inteligentnog oblikovanja‘ – u kome nema niti jednog elementa nauke, jer polazi od apsolutno neproverljive premise o postojanju nedokučivog mističnog bića, kao i od stava da su reči Biblije neoborive istine (’činjenice’) koje ne mogu (i ne smeju) biti predmet diskusije”, i to u doba kada se u kulturnim sredinama objavljuju mnoge studije o Darvinu kao naučniku i misliocu ravnom najvećim umovima čovečanstva. Samo tokom ove godine, u Americi (gde se vodi žustra rasprava među evolucionistima i kreacionistima), o darvinizmu je objavljeno 14 knjiga (i najavljeno još nekoliko), u Engleskoj osam, u Kanadi tri, u Australiji pet, itd., dok u Srbiji sve do ove godine nije objavljena nijedna! Zar treba time da se ponosimo, kao što savetuju crkveni dušebrižnici, umesto da priznamo sramotu koja nas tako dugo obeležava?

Intelektualna tranzicija

Besmisleno je, nazadno i kontraproduktivno zataškavati činjenicu da se još uvek nalazimo u ”stadijumu primitivne spoznaje” (Ričard Dokins), držeći se kao pijan plota starozavetnog „učenja” o Postanju, nerazumno tračeći štura finansijska sredstva na međustranačka obračunavanja, netrpeljivost prema drukčijimseksualnim sklonostima, drugim verskim i nacionalnim pripadnostima, čak i na podsticanje (krvoločnih) sukoba među različitim sportskim timovima (gde je tu „zdrav duh u zdravom telu”)? U takvoj društvenoj klimi nema dovoljno prostora za demokratsko suprotstavljanje različitih mišljenja, ubeđenja, verovanja, ideja, ponajmanje za popularizovanje naučnih činjenica. Srećom, postoje ljudi koji nastoje da promene stanje stvari: bez njih u „intelektualnoj tranziciji”, za koju se nadahnuto i uporno zalaže neumorni kolumnista Kulturnog dodatka „Politike” Zlatko Paković, nije mogućno izvršiti bilo kakvu promenu. Kao što zaključuju Stojkovićeva i Tucić, „u demokratskim društvima (mora da) postoji pravo svakog pojedinca da veruje (u bilo šta), dok nametanje religije kao društvene (državne) ideologije predstavlja veliku opasnost za demokratiju, ideološku toleranciju i ljudsku slobodu”.  Možda najviše za isceljenje rana proisteklih iz neznanja i polusaznanja, „od čega se branimo ćutanjem o činjenicama koje potvrđuju da smo samo jedna među drugim životinjskim vrstama, koja je radila isto što i sve druge: zarad samoodržanja” (Krstić). Kao da još uvek živimo u 19. veku, kada je i sam Darvin (nijednog trenutka ne odričući se svojih fenomenalnih zaključaka) smatrao da njegovo delo treba objaviti tek posle smrti, zbog toga što je tada vladalo religiozno tumačenje postanka svemira i organskog sveta u njemu. Ipak, neodoljivi otkrivalački instinkt, uz izuzetne posmatračke i analitičke sposobnosti, posebno njegov misaoni kapacitet, pomogli su Darvinu da odoli takvim iskušenjima. Prihvativši agnosticizam kao neminovnost u razmišljanju o svevišnjem biću (čije postojanje nije mogućno dokazati, pa je o tome izlišno sporiti se), Darvin se oslanjao na činjenice koje potvrđuju da su „sve ljudske osobine, uključujući društveni instinkt, po svemu sudeći stečeni delovanjem prirodne selekcije” (Poreklo čoveka). Nasuprot religioznom verovanju, takvo shvatanje smelo gleda činjenicama u oči, olakšavajući spoznaju da je, kako smatra Tomas Man, suština ljudskog postojanja u prolaznosti, i da razvijena svest može da spozna smisao „ograničenosti života”, što otklanja uznemirenost, i dovodi do „nirvanskog prihvatanja” neminovnosti u koju nas je postavila priroda.

Amfilohijske propovedi o „zdravoj Srbiji“

Tokom proslave 150. godišnjice objavljivanja Darvinove knjige, „Postanak vrsta”, Srbija je (nažalost) potvrdila da je – još uvek – obavija naučni sumrak, i da je potrebno dugo vremena – i odlučnosti – da se iskobelja iz stadijuma kulturne zaostalosti. Naravno, postoje objektivni, umnogome tragični uzroci koji su doveli do sadašnje situacije u Srbiji, gde još uvek cvetaju primitivistička shvatanja, uključujući filaretovske i amfilohijske propovedi o „zdravoj Srbiji” i „odbrani pravoslavlja”, čime se, u stvari, vređa i banalizuje nepatvoreno religiozno osećanje. Srbija ne može da „ozdravi” sve dok se ne oslobodi zablude o svom „nebeskom” poreklu i jedinstvenim svojstvima. Koreni našeg porekla, kao i drugih naroda, su u životinjskom carstvu, što nije nimalo degradirajuće, kada se ima na umu veličanstveni razvitak/evolucija organskog sveta kome pripadamo. Zato je tužno saznanje da, nakon 150 godina od Darvinovog otkrića, u Srbiji preovlađuju shvatanja kakva su carovala u vreme posle objavljivanja „Porekla vrsta”, povodom čega se (u stihovima) oglasio neki pravoslavni sveštenik, braneći pravoslavlje – uvredljivo i za njega i za čitav ljudski rod:

Stara glupost digla ljude k podobiju višnjeg Boga
Nova mudrost spustila ga do majmuna repatoga.

Autor je dugogodišnji profesor na Univerzitetu Harvard, SAD

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.