Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mama i tata sa tri stotine pedesetoro dece

Данута и Витолд Данијелевич и малена Дарија Мујењец (Фото Д. Јелен)

Još dok sam bila u vrtiću govorili su mi da lepo pevam ali sam došla u grupu kod Vitolda i Danute jer sam pored toga želela da sviram i da glumim. U ovoj grupi moguće je sve to na jednom mestu.

Ovako je malena Darija Mujenjec dala svoju prvu izjavu za novine nakon što je u subotu u Pozorištu na Terazijama nastupila sa poljskim horom „Štiglići” i grupom „Sholares minores pro muzika antikqua” u okviru programa 41. Bemusa naslovljenog „Bemus deci”.  

Darja ima dvanaest godina i svira violinu. Sa svojim vršnjacima ona je beogradskim mališanima predstavila renesansnu muziku Evrope, a gosti iz Poljske izveli su jednočasovni program u autentičnim kostimima epohe uz originalno osmišljene koreografije i prikladan scenski program. Publika u, doduše, polupraznoj, sali nagrađivala je svaku tačku Poljaka, uživajući u zvucima starih instrumenata poput: citre, harfe, fidela, kornamuze, sauteriona.

Osnivači ove grupe koja broji 350 članova, uzrasta od četiri do 14 godina, od kojih je u Beogradu bilo njih 39, jesu bračni par muzikologa Danuta i Vitold Danijelevič. Nakon dečjeg koncerta, u razgovoru za „Politiku” najpre su objasnili kako su pored, danas popularnih, pop, rok, dens i tehno melodija, zainteresovali najmlađe za davni, renesansni zvuk.

– Danas možemo reći da smo bili hrabri jer smo u doba komercijalne muzike privoleli decu muzici iz ranijih vremena. Svi oni slušaju i drugu vrstu muzike ali sama činjenica da smo ih pridobili za renesansu je naš uspeli eksperiment ali i veliki pedagoško dostignuće. Najvažnija stvar je objasniti im u čemu je čar renesansnog zvuka. Muzika od srednjeg veka do baroka direktno se obraća bogu i zaista pogađa decu. Možete posmatrati kako se igraju i smeju pokrenuti zvucima starih instrumenata. Ona im se sviđa i donosi zabavu. Informisali smo ih kako su se ljudi vladali u to vreme i kostimima pokušali da preselimo u to doba. Sa željom, naravno, da sve to ne izgleda izveštačeno već sa određenom prirodnošću, u šta ste mogli da se uverite na našem koncertu – kaže Vitold Danijelevič dodajući da njihov repertoar čini „Muzika Evrope”, koju mališani izvode na šest jezika, šetajući se od srednjeg veka sve do baroka.

Za vreme studija on i njegova supruga bili su opčinjeni ovom vrstom muzike pa su shodno tome odlučili da oforme renesansni dečji sastav. Kako u njihovom mestu, Ponjatovi, nema muzičke škole, sami su sastavili najpre hor a potom decu učili da sviraju neobične instrumente.

– Ne dozvoljavamo da probe budu sive i dosadne. Reč je o normalnoj deci koja hoće da se zabavi. Oni se na koncertima igraju i prerušavaju u kostime kraljeva, vitezova, kraljica i plemića, što je zabavno i sasvim drugačije od svakodnevnog života – kaže Danuta Danijelevič.

Kako objašnjava, da bi neko postao član grupe mora da prođe specijalan eliminacioni ispit. Kada dođu kod njih, dečaci i devojčice prvo počnu sa muzičkim obrazovanjem, da bi posle muzike i pesme prešli na glumački zadatak. Muzikolozi tada osluškuju šta kojem detetu najviše leži. Uslov da bi bili primljeni u grupu očekuje ih ako sakupe 100 poena, skupa, iz svih disciplina.

– Neko je uspešniji u glumi, neko u muziciranju pa će iz toga dobiti više bodova. Ukoliko sakupe stotku, postaju članovi našeg ansambla. To je dobar način da se motivišu i shvate šta je umetnička disciplina jer bez toga nema rada – kaže Vitold Danijelevič i dalje razrađuje tezu o kasnijoj uspešnosti njegovih učenika.

 – Američki psiholozi su dokazali da ljudi većim delom koriste samo levu stanu mozga dok desna strana mirno „spava”. Njihovi naučnici su uradili istraživanje i zaključili da, ukoliko se neko aktivno bavi muzikom, on pokreće i „budi” drugu stranu mozga. Šta to znači? Tada obe strane rade udruženo, čineći našu aktivnost mnogo kreativnijom. To muzičare čini promućurnijim ljudima i u tome je sva poenta. Dokaz za to nalazim u činjenici da niko od naše dece nije autsajder. Oni su najbolji učenici u svojim redovnim školama i svako od njih je našao svoje mesto u životu. Postavlja se pitanje kako mogu sve da postignu i usklade osnovne i dodatne aktivnosti, koncerte, nastupe, putovanja. Odgovor krije pomenuta desna strana mozga – uverava gospodin Danijelevič.  

Ovaj dečji ansambl za primer često je na točkovima. Pitamo njihove vođe kako na putovanjima vode brigu o tolikoj deci.

 – Godinama smo se uhodali i razradili pravu taktiku za čuvanju dece dok smo na putu. Dvoje starije dece dobiju jedno mlađe o kojem se staraju i drže ga „na oku”. Nešto nalik odnosu braće i sestara. Funkcionišemo kao porodica, a pošto nemamo svoju decu, sve njih doživljavamo kao svoje – kaže mama Danuta.

Bračni par muzikologa među polaznicima grupe već traže svog dostojnog naslednika. Posao je, smatraju, težak ali zahvalan. Napominju da su, koliko znaju, za sada jedinstveni dečji ansambl ovog tipa na tlu Evrope, a za svoj rad određenu podršku dobijaju od institucija, tačnije, svog ministarstva prosvete. Od osnivanja grupe 1975. do danas posetili su 103 grada od Australije, SAD-a, Japana, Meksika, Finske, Turske, Francuske, Švajcarske, Austrije, Češke, Litvanije, Britanije, Holandije, Španije, Nemačke. U Beogradu su prvi put bili 1989. na manifestaciji „Radost Evrope”, a taj nastup, zabeležen tekstom i slikom u „Politici”, kažu, i dan danas čuvaju u svojoj arhivi.

-----------------------------------------------------------

Večeras na Bemusu

U čast 250-godišnjice od smrti G. F. Hendla (1685-1759), Beogradski gudački orkestar „Dušan Skovran”, sopran Katarina Jovanović i britanski dirigent Kristijan Kernin predstaviće u Kolarčevoj zadužbini, od 20 časova, uvertire i arije ovog kompozitora.

Mirjana Sretenović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.