Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Otkrivanje vrednosti

Ансамбл Ренесанс: Анета Илић (Фото Д. Ћирков)

Veliki datum srpske istorije muzike 100. godišnjica rođenja jedne od najznačajnijih žena-stvaralaca 20. veka u našoj sredini Ljubice Marić (1909–2003) obeležen je vokalno-instrumentalnim koncertom (Simfonijski orkestar i Hor RTS-a, dirigovao Premil Petrović, solistkinja na klaviru Lidija Bizjak). Prvi deo programa sadržao je  Muziku Oktoiha 1 pisanu za simfonijski orkestar, a zatim je usledio Vizantijski koncert za klavir i orkestar.

Oba dela beleže pedesetu godišnjicu od nastanka i posebno se Vizantijski koncert istakao svojim brojnim izvođenjima u prethodnom vremenskom razdoblju. Ovoga puta Lidija Bizjak dala je dokaze svoje pijanističke karijere koja je u uzmahu izvlačeći iz deonice Koncerta svu moguću kontemplaciju i rečitativnost, ostajući u improvizatorskom duhu i u dobrim odnosima programskih naznaka svakog pojedinog stava. Njegova duhovnost i naracija često su sasvim po strani od očekivane pijanističke tehnike, eruptivnosti i virtuoznosti. No, tumačenje mlade pijanistkinje upravo je otkrivalo i ove vrednosti partiture, za mnoge zatomljene i skrivene.

Muzika Oktoiha 1, rađena, kao i sva Marićkina dela iz ovog ciklusa, po glasovima Osmoglasnika, tražila je od orkestra naročiti angažman.

U drugom delu programa izvedeno je prvi put delo sastavljeno od nekoliko numera nedovršene partiture „Slovo svetlosti” i pod nazivom „Tužbalica, Pastorala i Himna”, u redakciji kompozitorke Mirjane Živković, pojavilo se ove večeri kao novo i neizvođeno. Mali udeo instrumenata u drugom stavu i pretežna uloga hora nisu nas naročito animirali. Ni dovoljno kontrasta ni razrade ni angažmana muzičara.

Ipak i ove večeri sve zasluge za uspeh koncerta pripale su izvanrednoj kantati „Pesme prostora”, pisanoj za hor i orkestar a koja predstavlja antologijsko delo srpske muzike i prekretnicu u vremenu u kome je nastalo (1956). Pesme o smrti i životu, na jezgrovite i ekspresivne tekstove sa bogumilskih stećaka, uvek ponovo uzbude slušaoce. Ovoga puta se dirigent Premil Petrović veoma potrudio da zvučni svet Ljubice Marić iznesu i hor i orkestar na ubedljiv način, daleko od plakatskog i pojednostavljenog tumačenja koje smo, ranije, imali priliku da slušamo. Novi senzibilitet dalo je i sasvim sveže tumačenje dela koje i danas opravdava mišljenja najvećih kompozitora-savremenika, Šostakoviča i Lutoslavskog da „Govori jasnim, ubedljivim jezikom iz dubine duše”.

Osećajući se svih 40 godina svoga postojanja kao zabavljači, svirači i plesači koji su direktno iz srednjeg veka i renesanse dospeli do naših dana, ansambl Renesans je svoj visoki jubilej proslavio na Bemusu programom koji je značio i istorijski presek, ali i retrospektivu. Ozbiljniji nego ranije, bez kostima iz epohe, ponudili su tri dela svoga programa. U prvom delu je to bio niz pesama i igara nepoznatih majstora, a zatim i nekih od najvećih, Frančeska Landina, Džona Daulenda i dr.

Ono što je ovaj redak ansambl krasilo tokom (više od 3.000!) koncerata održanih na tri kontinenta bio je hedonistički odnos prema muzici. Najpre su se oni sami uvek dobro zabavljali svirajući na starim instrumentima neobičnog izgleda i zvuka, tražeći neke istinske i davnašnje muzičke vrednosti, prevashodno u radovanju izvođača i zabavljača i u hedonizmu publike koja ih sluša.

Kada su osnovani, 1969. godine predstavljali su alternativu u našoj muzičkoj sredini, donoseći ozbiljnoj i klasičnoj muzici nešto od daha tog vremena, tvista i rokenrola. Umesto smrtne ozbiljnosti, nudili su vedrinu, radost, neobaveznost, lagodnost i nepretencioznost.

Umesto renesansnih pjaceta, palata i baroknih dvoraca, Kolarčeva sala koja nije bila puna ove večeri ih je obavezivala, čak i preko potrebne mere, na ozbiljnost. A nežni i fini istorijski instrumenti proizvodili su slabašne zvuke u, za njih, ogromnom prostoru.

Različiti sastavi smenjivali su se jedan za drugim, uz komentare umetničkog vođe ansambla Ljubomira Dimitrijevića. Potpomognuti kontratenorom Predragom Đokovićem, koji je renesansnu i baroknu muziku posvećenu godišnjici Georga Fridriha Hendla (1685–1759) izvodio svojim neobičnim glasom, bliskim kastratima onoga doba, vratili su slušaoce originalnim zapisima ove muzike. Čak i arije koje se često čuju na koncertnim podijumima, kao što je Ombra mai fu (iz Hendlove opere „Kserks”) zvučale su uverljivo u svojoj autentičnosti.

Ansamblu se pridružila i Aneta Ilić koja je svojim sopranom, konačno prave čujnosti i koncertne usmerenosti, pevala virtuoznu pesmu L. Lucaskija („Proleće”), demonstrirala je večne vrednosti ove muzike, sa mnogo koloratura i pasaža, bliske uhu današnjeg slušaoca. Nekoliko Hendlovih arija, kao i duet na samom kraju učinili su da se Aneta Ilić upadljivo izdvoji iz ansambla upravo svojim koncertantnim vrednostima, razvijenosti dinamičkih valera koji su premašivali mogućnosti instrumenata.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.