Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Potonuli u vrtlogu tranzicije

Otpušteni čovek gubi samopouzdanje, samopoštovanje, ugled u društvu, više ga ne poštuju ni u porodici. Postaje najniži na društvenoj lestvici
Ако градимо богато друштво, има ли ту места за сиромашне Фото Д. Јевремовић

Kada su uleteli u vrtlog tranzicije, Srbi i ostale etničke zajednice, verovali su da će ih kapitalizam uvesti u novu klasu bogatih. Na kraju 1999. godine, posle bombardovanja NATO-a, prisetimo se, marka je vredela 22 dinara, a prosečna plata je u Srbiji pala na svega 60 maraka.

Prosečna neto zarada u septembru 2006. godine iznosila je 22.259 dinara, ili 271 evro po kursu na kraju meseca. Tako je prosečna plata premašila isplate iz maja 1991, kada je iznosila 268 evra i približila se rekordnim vrednostima iz druge polovine 1990. i prva četiri meseca 1991, kao godina pre sankcija (maj 1992).

Prosečna neto zarada u Srbiji ovog septemba bila je 32.969 dinara (352 evra). Prosek plata u Srbiji za januar iznosio je 28.230 dinara (oko 330 evra) čime je dostignut nivo zarada iz„zlatne“ 1989. godine. Međutim, za razliku od plata, realni društveni proizvod, bilo da se računa u dinarima ili u stranoj valuti, još uvek zaostaje za društvenim proizvodom ostvarenim u godini koja je prethodila raspadu SFRJ.

Zato, kada govori o tranziciji, psiholog Žarko Trebješanin upozorava da se isuviše velika pažnja poklanja tranziciji kao ekonomskom i pravnom procesu.

– Zanemaruje se da je tranzicija proces koji se odvija u ljudima. Malo se govori o mentalnoj, psihološkoj tranziciji. Ljudi moraju da prihvate novi sistem vrednosti, nova pravila igre, precizira Trebješanin.

On podseća: „Mi možemo da privatizujemo, da donosimo setove evropskih zakona, ali, u ljudima ostaju sistemi vrednosti socijalističkog društva. Tu se dešavaju lomovi. Ljudi su navikli da rade minimalno, očekujući da žive bez posebnog napora, bez unutrašnje promene u filozofiji rada“.

Zbog toga, konstatuje naš sagovornik, dobar broj ljudi žali za vremenima kada su imali sigurnost. Sada ide kriza, kada će mnogi izgubiti posao.

Ono što, međutim, u Srbiji nije dobro, primećuje Trebješanin, jeste sumnja – da li će kriterijum za otkaze biti taj što nije vredan ili kvalitetan, ili će se poslovi zadržavati po rođačkoj ili političkoj liniji.

– Imate ljude koji su dobri radnici, ali su prosto višak. Država mora da zaštiti te ljude. Ovde nije kao u SAD ili Nemačkoj. U Srbiji je teško naći drugi posao. Taj gubitak nije samo materijalan: otpušteni čovek gubi samopouzdanje, samopoštovanje, ugled u društvu, više ga ne poštuju ni u porodici. Postaje najniži na društvenoj lestvici.

Trebješanin preporučuje da ljudima treba objašnjavati u kakav sistem ulaze, kako da se ponašaju, treba ih pripremiti da se „prešaltuju“ na druge poslove.

– Tu je veliki problem, jer ta grupa nije homogena. Veoma važna komponenta je, takođe, starost ljudi. Ljudima iznad pedesete je najteže.

On naglašava da i u sistemu obrazovanja, decu treba pripremati za život, na inicijativu, oštru konkurenciju.

-----------------------------------------------------------

Briga za slabe trkače

Najstabilnije zemlje, smatra Žarko Trebješanin, shvataju da nisu svi ljudi jednaki u pogledu sposobnosti.

– Kao što je društvo odgovorno za bolesne i nesposobne, ono mora da pomogne ljudima koji nisu sposobni da trče trku. To je znak zrelosti jednog društva. Kao što je demokratija spremna da zaštiti manjine, tako društva štite one koji ne mogu da se snađu u tranziciji.

A. A.
-----------------------------------------------------------

Ukratko

. Mi sa siromaštvom imamo bogato iskustvo.

. Ukinite časove fizičkog. Deca nam posle njih uvek ogladne.

. Idemo ka bogatom društvu. Siromašne ostavljamo kod kuće.

. Prazan stomak, pune kladionice.

. Štrajk glađu se uzima pre jela, na prazan stomak.

. Toliko smo osiromašili da stariji nemaju za pivo i cigare, a mladi ni za drogu.

. Mi nemamo milionere. To što vidite limuzine i vile su halucinacije od gladi.

. Moj tata svakog prvog primi platu. I tu je kraj priče.

. Mnogi sanjaju bolje juče.

D. Minić Karlo

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.