Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpska inkvizicija

Вук Драшковић

„Tim gore po činjenice!“ – odbrusio je Staljin nekome ko se bio osmelio da mu kaže kako njegove odluke nisu u saglasnosti sa činjenicama.

Šest i po decenija posle ulaska Crvene armije u Beograd, a time i ratne pobede jugoslovenskih komunista, pet i po decenija od Staljinove smrti, skoro trideset godina od Titovog odlaska i blizu dve decenije od nestanka Sovjetskog Saveza, Crvene armije i Jugoslavije, za mnoge u Srbiji, pa i njenog glavnog akademika, „oca nacije“, i danas je 1944. godina. Za njih je živo sve čega više nema i nepromenljivo sve što su promenile oslobođene istine i činjenice.

Da su im nekadašnje godine i ondašnja sila, oni bi – javno govore – opet ubijali četnike. Opet bi po Srbiji, nakon njenog oslobođenja od okupatora, sejali masovne i tajne grobnice, likvidirali i na stub izdaje prikivali svoje susede i rodbinu, bez razloga i suđenja. Kad bi i sudili, sudili bi kao Draži. Ponovo bi otimali tuđe i useljavali se u kuće svojih žrtava.

Ta postojana mržnja i autistička svest, neprijemčiva za svaku činjenicu, nadmašuje i samu nekadašnju inkviziciju. Danas nema u rimskoj crkvi nikoga ko će reći da je trebalo spaljivati veštice i Đordana Bruna, da su Galilej i Kopernik bili jeretici, da je trebalo išibati Prinelija, na muke stavljati Kampanelu, anatemisati Harveja, Paskala i Montenja, da je trebalo iz Firence, kao satanu, proterati Dantea Aligijerija! Makar i sa ogromnim zakašnjenjem, žrtve inkvizicije su rehabilitovane. Po slomu komunizma, čak su i u Rusiji rehabilitovani i, uz najveće državne i religijske počasti, sahranjeni poslednji Romanovi.

Srpska ideološka inkvizicija, pa da poživi još i hiljadu godina, ne bi priznala nijednu grešku, nijednu nepravdu i ne bi rehabilitovala nijednu svoju žrtvu. Zbog toga su ti nesrećnici, koje samo razjaruju činjenice, u nadležnosti struke kojoj je ime psihopatologija. Zbog toga je i uzaludno objašnjavati njima da je, u doba Drugog svetskog rata, patriota i antifašista mogao biti i neko ko je, istovremeno, bio i antikomunista. Kao Jugoslovenska vojska u otadžbini (JVuO) i njen komandant Dragoljub – Draža Mihailović. Odbio je da prizna kapitulaciju tadašnje armije Kraljevine Jugoslavije, prvi u okupiranoj Evropi podigao ustanak protiv Hitlera, u Berlinu (sve vreme rata) označavan za najvećeg neprijatelja na Balkanu, bio ministar vojni vlade koja je izbegla u London, a ne u Berlin, odlikovali ga De Gol, Montgomeri i američki predsednik Truman. Na čemu počiva komunistička presuda da je on bio „srpski Pavelić“, a njegova antihitlerovska gerila „srpske ustaše“?! Šta bi sve radili Hrvati da je Mihailović bio Hrvat? Ceo svet bi znao za njihove dve antihitlerovske gerile, Titovu i Dražinu. Istorijski pametan narod. A mi?

Umesto čestitki, niške sudije izložene su kanonadi osuda zbog rehabilitacije Dragiše Cvetkovića, predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije, koji je, zamislite taj zločin, 25. marta 1941, u Beču, sa Ribentropom, šefom Hitlerove diplomatije, potpisao protokol (a ne pakt) po kome se obavezao da ćemo biti neutralni u svetskom sukobu velikih, a firer se obavezao da će poštovati naš državni integritet i suverenitet. Tim potpisom Dragiša je nas, slobodoljubive, proizveo u nacističke sluge – grmi srpska komunistička inkvizicija. A šta ćemo, drugovi, sa onim paktom Hitler–Staljin, potpisanim 1939. godine? Šta ćemo sa istinom da je Drugi svetski rat počeo Hitlerovim upadom u Poljsku, sa zapada, i Staljinovim prodorom u Poljsku, sa istoka? Šta ćemo sa Minhenskim sporazumom 1937, kada su Britanija i Francuska odobrile Hitlerovu aneksiju čeških Sudeta i okupaciju te države? Znači li to da su Staljin, Čerčil i De Gol bili Hitlerovi saveznici u Drugom svetskom ratu?

Pred kakvim izborom su bili knez Pavle Karađorđević i Dragiša Cvetković 25. marta 1941? Da pokušaju da spasu vrhovno dobro: svoju državu i živote njenih građana. Ili da izgube oboje. Izabrali su prvo, a znali su da i Hitler i oni blefiraju i kupuju vreme. Zbog sećanja na Srpsku vojsku iz Prvog rata, firer je precenjivao snagu jugoslovenske vojske, pa se klonio rizika sukoba sa njom, u situaciji kad je pala u vodu invazija Britanije, a on se spremao da udari na Ruse. Knez Pavle i Dragiša Cvetković planiraju da raskinu sporazum „kad bude vreme“, kad Hitler zaglavi u Rusiji, a Britanci, uz pomoć Amerikanaca, koji neće ostati neutralni, krenu u kontraudar. Tada bi i naša vojska objavila rat Silama osovine i ponovila podvig iz 1918. godine. Šta je izdajničko i fašističko u ovoj strategiji? Samo to da ne bi bilo Ante Pavelića, genocida nad Srbima i pobede komunista u Jugoslaviji. Samo to, ali srpska komunistička inkvizicija je i razdražena baš zbog toga. Oni nikada ne bi došli na vlast, a briga ih za ustaški genocid nad Srbima i komunistički ideološki genocid, opet uglavnom nad Srbima, posle 20. oktobra 1944. godine.

Rehabilitacije onih koji su bili za naciju, državu i slobodu, biće nepotpune ako ne obuhvate i osude onih čiji su ciljevi bili suprotni i ostvarivani zločinima.

Predsednik Srpskog pokreta obnove

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.