Tri kamerna ansambla na Bemusu

Ovogodišnji Bemus, pored izuzetne skromnosti i smanjenog broja koncerata, ukidanja štampanih programa, sadrži još jednu neuobičajenu komponentu – svi koncerti su imali svoje naratore, komentatore, nijedan nije prošao bez obraćanja sa scene. Nekad potrebno, nekad sasvim neodmereno i u dužini i u sadržaju.

Solisti Sankt Peterburga su razočarali ne samo zbog haotičnog programa u kome je bilo svačega od Mocarta do Barbera, od Hajdna do Bartoka, sve je svirano rutinski, prebrzo, neartikulisano u izrazu i u odnosu prema autorima udaljenih epoha.

Ističemo najsvetlije trenutke, u laganom stavu Hajdnovog Koncerta za violinu i orkestar br. 1 u Ce duru, koji je izvodio umetnički rukovodilac Mihail Gantvarg, violinista visokih umetničkih dometa, kao i u porudžbini Bemusa Koncertu za gudački orkestar Dijane Bošković, delu koje ima mnogo prepoznatih slojeva nesrazmerno slivenih uz folklornu balkansku potku, ali profesionalno pisano i sa pažnjom realizovano.

Sledeće večeri sav teret vođenja programa i izvođenja preteških Hendlovih arija preuzela je na sebe Katarina Jovanović, sopran. Nismo sigurni da je ovaj žanr, koje traži posebne afinitete i naročite glasovne mogućnosti prilagođene staroj muzici, primeren Jovanovićevoj. U arijama i numerama koje nose dramski potencijal, bila je veoma izražajna, odlične, skoro scenske glume i potpunog uživljavanja u tekst i muziku, dok su česte i brojne kolorature ostale samo dotaknute.

Izvedene su: kantata „Lukrecija”, a zatim delovi iz opera „Julije Cezar”, „Ariodante”, „Alčina” i „Rinaldo”. Posebno je uspela arija Alčine iz istoimene opere koju je Katarina Jovanović izvela svom snagom svoje umetničke introspekcije.

BGO „Dušan Skovran” predvodio je osvedočeni „hendlijanac”, dirigent Kristijan Kernin, istovremeno i čembalista, koji je sa mnogo ukusa, duha, poznavanja stare muzike uspešno vodio ansambl u nekoliko uvertira i u pratnji solistkinje dostojno reprezentujući veliki Hendlov (1685–1759) jubilej koji u ovoj godini obeležava celi muzički svet.

Naša publika je najmanje interesovanja pokazala za odlični Ansambl Kantus (Hrvatska) sa dirigentom Berislavom Šipušem u programu savremenih dela, pretežno hrvatskih autora. Ansambl je najviše umetničke domete pokazao u najtežem programu. Autori kakvi su Silvio Foretić (Meluzina), Berislav Šipuš („Vrt na kiši sa skladateljem bez kišobrana”), Dubravko Detoni (Dolce furioso) uneli su dah savremenosti i ovoga trenutka u program ovogodišnjeg Bemusa, kao i dah Muzičkog bijenala u Zagrebu svedočeći o pasioniranom pristupu ne samo dela svojih autora već i stranih (odlično izvedena Hindemitova Kamerna muzika op. 24 br. 1, kao i Oktandr Edgara Vareza) uz premijeru dela našeg mladog kompozitora Draška Adžića („Dva priviđenja pod jasikom”), koje je izuzetno dobro primila publike. Delo je poručeno od ovog ansambla i doživelo je svetsku premijeru. Kvalitet vidimo u dobroj meri arhaičnog i savremenog u svim slojevima kompozicije, u nekoliko dramskih vrhunaca i u kovitlacu različitih, brzo smenjivih i pokretnih slika.

Celi koncert hrvatskog ansambla za savremenu muziku imao je očekivani festivalski nivo i posebno se delo Berislava Šipuša istaklo invencijom i uspelom orkestracijom.