Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Aušvicu, na vest o oslobođenju Beograda

Neobičan prizor oktobarske noći 1944. godine u jednoj od baraka logora Aušvic: izgladnele, premorene od napornog rada, logorašice pevaju, grle se i ljube, srećne usred mesta smrti i stradanja. Taj trenutak radosti usred logorskog mraka opisuje nam Sofija Sonja Vujanović iz Beograda. Naime, Jugoslovenke koje su bile zatočene u ovom nacističkom logoru saznale su da je oslobođen Beograd i na vest o tome zapevale „Internacionalu”, a zatim su se u teskobnoj baraci čuli i stihovi pesme „Partizan sam tim se dičim”.

– Bila je noć 20. oktobra kada smo čule da je Beograd oslobođen, grudi nam je ispunila velika radost. Popele smo se na najviši krevet, na trećem spratu, i tu je naš mali ženski hor zapevao, naravno tiho da ne čuju stražari. Logorašice drugih nacionalnosti gledale su nas u čudu, pitale čemu se radujemo, a kada smo im objasnile da je naš Beograd oslobođen i one su se obradovale i čestitale nam – seća se Vujanovićeva.

Srećnu vest donele su svojim sunarodnicama Dušica Veljković i Vera Šimunić, koje su radile kao čistačice. One su, dok su čistile odnosno bolnicu u kojoj su se lečili nemački vojnici i oficiri, upalile krišom radio-stanicu i čule na nemačkom vest da nemačka vojska više nije u Beogradu. Nedugo potom u sobu je ušao nemački oficir i isključio radio ne rekavši ni reči uplašenim logorašicama, mislio je da je on zaboravio da ga ugasi.

Veća grupa Jugoslovenki bila je u baraci u kojoj se slavio podvig partizana i crvenoarmejaca, a Sonja Vujanović naglašava da je tu bilo i Srpkinja i Slovenki i Bosanki i Hrvatica, ali da podela nije bilo – sve su bile samo Jugoslovenke. Ona nam objašnjava da su to uglavnom bile partizanke zarobljene u Prvoj, Drugoj i Petoj ofanzivi, na robijaškoj odeći imale su crveni trougao, oznaku da su političke zarobljenice i slovo J, znak da su Jugoslovenke.

Bilo mi je drago što je Beograd bio slobodan, ali i krivo što ja nisam učestvovala u tome – kaže Vujanovićeva.

Ona objašnjava da su je zarobili četnici 1942. godine i predali esesovcima. U Aušvic je deportovana iz banjičkog logora. U najstrašnijem koncentracionom logoru bila je u prilici da vidi doktora Jozefa Mengelea, jednog od najpoznatijih ratnih zločinaca koji je izvodio eksperimente na logorašima. Nemci su, kada se Crvena armija približila Aušvicu koji je oslobodila u januaru 1945. godine, logoraše premeštali u druge logore. Na tom putu Vujanovićeva je, sa još nekoliko žena, iskoristila trenutak nepažnje stražara i uspela da pobegne.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.