subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 21.10.2009. u 22:00 M. Dimitrijević

Zaboravljeni zubun balkanski

Део богате колекције, изложен у Етнографском музеју (Фото Л. Вулетић)

Sadak, ćurdija, koretina, modrina, doramak, dolemica, saja, zubunac, zubun – reči su kojima su narodi Balkanskog poluostrva vekovima nazivali dugi prsluk bez rukava, koji je spreda razrezan i otvoren, deo odeće koji je već zaboravljen. Nosili su ga svi širom poluostrva sem muslimana. U Etnografskom muzeju u Beogradu nedavno je otvorena interesantna izložba posvećena ovom starom odevnom predmetu, koja će moći da se pogleda narednih šest meseci.

Zubun predstavlja nezaobilazan deo tradicionalne kulture odevanja srpskog naroda iz perioda 19. i prve polovine 20. veka, koji je tokom migracija na prostoru Balkanskog poluostrva trpeo razne uticaje istoka i zapada, menjajući donekle svoj izgled ali ne i svoju prepoznatljivost.

– Iz kolekcije muzeja, koja broji čak 622 odevna predmeta, izabran je 31 zubun koji je izložen, dok je 93 kataloški obrađeno i njih je moguće videti putem elektronskih pultova, koji se nalaze pored vitrina. Iako se vezuje za muški odevni asortiman, zubun je dominantno ženski deo odeće, izrađen je uglavnom od domaće vunene tkanine, sukna, i pretežno je bele boje. Pošto je ukrašen raznovrsnim ornamentima, pri čemu je boja ukrasa najčešće crvena, u likovno-estetskom smislu jedan je od najreprezentativnijih delova srpske narodne nošnje – objašnjava mr Mirjana Menković, autor izložbe i savetnik u Etnografskom muzeju.

Naša sagovornica ističe da se zubun nosio i leti i zimi i da se stoga smatrao veoma praktičnim. Njegova rasprostranjenost može se meriti i po tome što je bio nezaobilazan deo garderobe na prostorima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Složenost različitih uticaja, klimatskih, društvenih i kulturnih, koji su tokom vekova uticali na formiranje narodnih nošnji balkanskih naroda, rezultirala je brojnim tipovima i varijantama oblačenja, tako da je odeća u većim ili manjim seoskim celinama imala specifične karakteristike.

– Može se reći da zubun objedinjuje istočno-azijske i vizantijsko-srpske elemente, koji u korelaciji daju jedan, za to vreme, veoma značajan odevni predmet. U kolekciji se uočavaju tipovi zubuna koji se mogu dovesti u vezu sa različitim geografskim oblastima na Balkanu, svrstanih u četiri grupe. Muški zubuni obrađeni su kao posebna, peta grupa. I sama postavka, logično, prati ovu podelu – kaže Menkovićeva, i dodaje da tako u određenim oblastima možemo sresti zubune crne i modre boje, ukrašene vezom ili aplikacijom najčešće crvene ali i tamnoplave i zelene boje, neki su kraći, a neki duži, neki sa kićankama, a neki bez njih, neki imaju geometrijske ornamente, a neki cvetne i stilizovane.

Čak i letimičnom analizom izloženih primeraka, kada su boje, ukrasi i podneblje iz kojeg potiču u pitanju, uviđaju se dinamične veze među narodima koji su u periodu o kojem govorimo živeli na ovim prostorima. Varijacija je mnogo i svaka je za sebe veoma upečatljiva.

Upravo je upečatljivost ono što, nadaju se u Etnografskom muzeju, privlači posetioce izložbe. Jer, kako ističu u ovoj instituciji, cilj postavke, pored podsećanja na ovaj arhaični deo odeće, jeste i promocija novog načina rada sa posetiocima. On podrazumeva izlaganje manjeg broja predmeta uz multimedijalne prezentacije kolekcija, kako bi originalni eksponati ogromnog muzejskog fonda bili još dostupniji javnosti. A ova je izložba, tvrde, tek početak.

Zanimljivo je da je zubun predstavljen u okviru izložbe na još jedan neobičan način – akvarelom. Naime, Olga Benson, nekadašnja saradnica Etnografskog muzeja iz perioda Drugog svetskog rata, naslikala je u akvarelu većinu primeraka iz kolekcije, zajedno sa njihovim krojevima. Ti radovi danas su takođe dostupni javnosti i biće izloženi u prostorijama muzeja u narednih mesec dana.

Komеntari0
24e64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja