U Sloveniju na besplatne studije

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Slovenija će uskoro postati studijska Meka za studente iz država zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije i Srbije, piše ljubljansko „Delo” u tekstu pod naslovom „’Jugounija’ bez stipendija”. Studijskoj „Jugouniji”, kako je list krstio mogućnost da studenti iz navedenih država studiraju na nekom od univerziteta u tri slovenačka grada (Ljubljani, Mariboru ili Kopru), vrata otvara dogovor sklopljen tokom nedavnog neformalnog susreta ministara visokog školstva a na inicijativu slovenačkog ministra Gregora Golobiča. „Delo” analizira šanse da u praksi opstane dogovor prema kome 2011. godine u Sloveniji više ne bi bilo školarina za „pomenuti krug država”.

Predviđen je i reciprocitet, jer bi „isto važilo i za slovenačke studente ukoliko bi ih zanimalo da studiraju u Beogradu ili Sarajevu”. Golobičeva ideja kod kuće nije naišla na odobravanje jer se čitaoci „Dela” pitaju „zašto Slovenija klizi natrag na Balkan umesto da ide u srednju Evropu?” i „šta će Slovenija imati od toga da kljuka stipendijama neke Aboridžine”. Nezadovoljstvo domaće javnosti zbog saznanja da na slovenačke fakultete „nije moguće dobiti studente sa Zapada, pa sad uzimamo daj-šta-daš”, list amortizuje uveravanjima da „nema nikakve sumnje da bi Slovenija ovom merom i najavom stipendiranja studenata sa zapadnog Balkana još više učvrstila svoju, već danas jaku, privrednu i i političku poziciju u pomenutom krugu država”. U prilog Golobičevoj ideji navodi činjenicu da je spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta u Briselu netom podržao predlog izveštaja za ukidanje viza za zapadni Balkan. A „upravo su teškoće s vizama sada bile velika prepreka za upis studenata iz tih država na naše visokoškolske institucije i obrnuto”.

Slovenija bi ovim konačno imala jednak odnos sa svim delovima nekadašnje zajedničke zemlje (SFRJ), dodaje „Delo” i otkriva da, uprkos lošim slovenačko-hrvatskim odnosima, bar područje visokog školstva neguje princip dobrosusedske saradnje, pa tako „sve vreme, od osamostaljenja (1991) Hrvati u Sloveniji i Slovenci u Hrvatskoj studiraju pod jednakim uslovima kao domaći studenti”. U prilog „akademskoj Jugouniji” navodi i činjenicu da nijedna od pobrojanih država nije član EU (gde su mogućnosti za studiranje već izjednačene), a ksenofobičnom delu javnosti poručuje da „novi studenti neće zauzeti mesta domaćim” jer je Golobič garantovao da će stranci biti upisani samo u okviru posebnih kvota. Što je bila praksa i do sada, pa je, na primer, Univerzitet u Ljubljani ove godine upisao 50 redovnih studenata iz država koje nisu članice EU na Ekonomski fakultet, dok Likovna akademija nije ponudila niti jedno mesto za redovno studiranje; veliki broj stranaca nije uspeo da dobije indeks ni za studije arhitekture, farmacije, psihologije, medicine i dentalne medicine, fizioterapije, anglistike, niti muzičku akademiju jer su to najtraženije studije i za slovenačke polaznike.

„Delo” u zaključku upozorava na jedan, možda presudan, nedostatak inicijative ministra Golobiča, jer su „sve države zapadnog Balkana taoci nekadašnjeg jugoslovenskog visokoškolskog modela”. Manu je razgolitio Bolonjski proces, tvrdi list, skeptičan da će rečene države uspeti da prevaziđu probleme koji smanjuju šanse za „evropsko usklađivanje”.