Dva rešenja o penziji, a od novca ni traga

Od našeg dopisnika
Nikšić – Izbeglica sa područja BiH Tomo Perućica, koji od 1992. sa suprugom i troje dece živi u nikšićkom izbegličkom naselju Humci, već četiri meseca ne prima penziju. Radni vek, 30 godina, proveo je u sarajevskoj „Hidrogradnji” kao mašinski poslovođa, a u Crnoj Gori je ostvario pravo na starosnu penziju maja 2002. U međuvremenu stupio je na snagu sporazum između fondova PIO Crne Gore i Republike Srpske – Istočno Sarajevo. Do tada je Fond PIO Crne Gore Perućici redovno isplaćivao novac, međutim nakon sporazuma on više ne dobija nijedan evro. Obilazi firme po Nikšiću, traži posao kako bi preživeo sa porodicom.

– Sasvim slučajno sam došao do rešenja Fonda PIO Republike Srpske u kojem se kaže da mi se priznaje pravo na samostalnu starosnu penziju od 1. avgusta 2004. u iznosu od 287,38 KM, koja će biti usklađivana mesečno u skladu sa sredstvima u fondu namenjenim za isplatu penzija. Međutim, penziju ću moći da dobijem tek kada Fond PIO iz Istočnog Sarajeva fondu u Podgorici isplati iznos od oko 12.500 evra, koliko sam ukupno dobio minulih godina na osnovu penzije i osiguranja. Kada će to biti, niko ne može da kaže. Ako ta sredstva budu isplaćivali onako kako sam ih ja primao – mesečno, narednu penziju iz Istočnog Sarajeva neću dočekati u narednih deset godina – kaže naš sagovornik dodajući da je Federacija BiH dužna da Fondu PIO RS isplati novac, jer je on radni vek proveo u Federaciji.

Gotovo čitavu deceniju Perućica je tražio da mu se obezbedi povratak i podnosio molbe Hidrogradnji Sarajevo – Pale, TE „Gacko”, ali za njega nije bilo posla, niti su hteli da ga uvrste na spisak nezaposlenih. Radi ostvarivanja prava na rad, obraćao se i međunarodnom ombudsmanu Federacije u Sarajevu, ali, kako kaže, ni to mu nije pomoglo.

– Tražio sam da se vratim na posao u „Hidrogradnju”, ali za mene nije bilo mesta, iako su primili više od 300 novih radnika. Zanimljivo je da su na moje radno mesto mašinskog poslovođe, u TE „Gacko” primili KV kuvara – kaže naš sagovornik.

Da bi opstao, Perućica je obavljao razne poslove – kod Vojske Crne Gore, radio je u podgoričkim Plantažama i stražario na privatnim građevinskim objektima. Da nevolja bude veća, njegova supruga i sin nisu regulisali dokumenta pa ne mogu da dođu u rodno selo – Koralnicu koje pripada nikšićkoj opštini, a do kojeg se sada stiže samo preko graničnog prelaza Deleuše koji se nalazi u Republici Srpskoj.