Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Butmir” nije udar na „Dejton”

Даглас Дејвидсон

Ambasador Daglas Dejvidson, američki karijerni diplomata, proveo je četiri godine kao šef Misije OEBS-a u Bosni i Hercegovini, a sada je viši savetnik Stejt departmenta u okviru Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi (Američke helsinške komisije). S obzirom na to da je područje njegovog rada i dalje Balkan i da se kod nas smatra izuzetnim poznavaocem prilika u BiH, zamolili smo ga da u intervjuu za „Politiku” iznese svoje viđenje o razlozima i mogućim dometima nove američko-evropske inicijative u Bosni, oličene u takozvanom Butmirskom procesu.

Zašto je Bosna ponovo na dnevnom redu, šta su razlozi za ponovno međunarodno angažovanje o njoj na prilično visokom nivou?

Kosovo je, uprkos velikim naporima Srbije da se to ne dogodi, priznalo oko 60 uticajnih zemalja i situacija je tamo postala na neki način regularna. Bosna i Hercegovina u isto vreme ostavlja utisak da se kreće unazad. Tamo je početkom ove decenije načinjen priličan napredak u reformisanju vlasti, u prestrojavanju na putu u EU i sličnom, ali u poslednje dve-tri godine to je zaustavljeno, iz čega je proistekla zabrinutost, kako ovde u Vašingtonu tako i u evropskim prestonicama, da se zemlja ne kreće u dobrom smeru – zbog čega neće moći da ostvari svoj san da postane članica EU. Zbog toga su zabrinuti i svi njeni susedi, i mislim da je to razlog zašto je ona ponovo u fokusu međunarodne pažnje, u mnogo većoj meri nego što je to bila pre tri ili četiri godine.

Nedavno je pokrenut takozvani Butmirski proces, na čijem čelu su švedski šef diplomatije Karl Bilt i zamenik američkog državnog sekretara Džejms Stajnberg. Šta je krajnji cilj te inicijative?

Mislim da postoje dva cilja. Jedan je da se zemlji omogući da bolje funkcioniše, jer su Dejtonski sporazumi od Bosne napravili jednu nezavisnu i suverenu državu, ali ne i onu kojom može dobro da se upravlja. Način na koji je sada tamo ustrojena vlast ne omogućava joj da napreduje ka EU. Dakle, drugi cilj proističe iz prvog: da bolje organizovana zemlja brže napreduje ka, kako vi to kažete, „evroatlantskim organizacijama”, što pored EU uključuje i NATO.

Ali zar put BiH ka EU ne podrazumeva da ona funkcioniše kao i svaka druga suverena zemlja, bez međunarodnog nadzora i visokog predstavnika sa velikim ovlašćenjima?

U tom kontekstu meni su čudne primedbe koje posle „Butmira” dolaze iz Republike Srpske, jer je EU jasno stavila do znanja da zemlja ne može u EU sa visokim predstavnikom, pa je s tim u vezi „Butmirski proces” samo sredstvo za ostvarivanje tog cilja.

Čini se, međutim, da lideri BiH nisu voljni da postignu kompromis? Kako u takvoj situaciji načiniti pomak?

Svako bi morao da od nečega odustane, ali izgleda da niko nije spreman da to učini. Najveća prepreka „Butmirskom procesu”, gledajući odavde, izgleda da je pitanje entitetskog glasanja, koje nije na dnevnom redu tog procesa. Dakle, stavljaju se primedbe na našto što sada nije na stolu. Koliko ja znam, niko nije predložio ukidanje entiteta ili eliminisanje entitetskog glasanja, ili bilo šta slično.

Da li su u tom kontekstu opravdani strahovi Republike Srpske da je „Butmirski proces” samo početak nečega što bi u krajnjem ishodu imalo reviziju Dejtona i njen nestanak kao entiteta u sadašnjoj formi?

Ne mislim da je o tome reč, jer nema ničega u procesu pristupanja EU ili NATO-u što zahteva ukidanje entiteta. To je možda cilj nekih u samoj Bosni, ali nisam video da to neko pominje bilo u Briselu, bilo drugde. Ja razumem strahovanja, jer to često pominju neki politički lideri u zemlji, ali butmirski predlog podrazumeva funkcionalniju BiH sa Republikom Srpskom. Govori se o jačanju centralne vlade, ali to ne podrazumeva ukidanje entiteta.

Sa druge strane, postoji i bojazan da bi jača centralna vlada značila preglasavanje Republike Srpske u nekim važnim pitanjima.

Razumem strahovanja, premda mehanizmi „blokiranja” koji su u Dejtonskim sporazumima nisu predmet diskusije u „Butmirskom procesu”. Ljudi govore o velikim ustavnim promenama, ali sve dok postoje ovi mehanizmi za sprečavanje nadglasavanja, ja ne znam kako to može da bude promenjeno, pa mi taj strah izgleda malo iracionalnim, jer sistem upravo sprečava da se dogodi ono od čega se strahuje. Dakle, nešto može suštinski da se promeni samo u slučaju da se svi o tome saglase.

Da li je reangažovanje Amerike u Bosni implicitno priznanje da EU nije u stanju da izađe na kraj sa tamošnjim problemima?

Mislim da je glavni razlog angažovanja Vašingtona da se proces „pogura”, jer ipak je druga stvar ako vam i SAD i Evropska unija zajedno kažu da je nešto u vašem interesu.

Kako Srbija može da doprinese poboljšanju prilika u Bosni i da li doprinosi dovoljno?

Moj utisak je da bi i Srbija i Hrvatska mogle da budu uticajnije prema svojim sunarodnicima u Bosni i one bi takođe mogle da budu i modeli. Hrvatska je, na primer, veoma blizu ulaska u EU i poslednje što sam čuo jeste da bi ona svoje pregovore o tome mogla da zaključi sredinom iduće godine. Koliko ja znam, kad Srbija jednom pronađe i isporuči Ratka Mladića Hagu, sve prepreke za njeno brže napredovanje ka istom cilju biće uklonjene. Takođe, koliko znam, vaša zemlja je sasvim blizu da stekne status kandidata. Ne treba, kad govorimo o Srbiji i Hrvatskoj kao modelima, da zaboravimo i da one po Dejtonu imaju pravo na specijalne odnose sa entitetima, pa bi bilo veoma korisno kad bi one primenile malo „pozitivnog uticaja”...

Šta vidite kao sledeći potez?

Ekspertski tim je ponovo na terenu, neće biti novog butmirskog sastanka kao takvog, ali se vode bilateralni razgovori. Bilo bi veoma dobro kad bi oni koji su već odbacili butmirski paket ponovo razmotrili šta on sadrži, s obzirom na to da se za nekoliko nedelja održava sastanak Saveta za primenu mira, koji bi, ako bude bilo napretka, mogao da donese odluku o ukidanju Kancelarije visokog predstavnika. Ako, međutim, ne bude pomaka oko „Butmira”, stav SAD će biti da visoki predstavnik treba da ostane. Ja mislim da taj paket nije neka velika stvar, jer zemlju čini funkcionalnijom bez menjanja osnova njenog dejtonskog ustrojstva. Bez toga, rastu sumnje da Bosna može bez međunarodne pomoći da upravlja sama sobom.

Milan Mišić

------------------------------------------------------

Amerika i Holandija

Pominje se da SAD vrše pritisak na Holandiju da prestane sa svojim uslovljavanjem napretka Srbije ka EU izručivanjem Ratka Mladića. Da li je to tačno?

Ono što je sasvim izvesno u tom pogledu jeste da Stejt department smatra da bi brže napredovanje Srbije ka Evropi doprinelo stabilizaciji prilika na Balkanu. Ne bih rekao da je reč o pritisku, ali Holanđanima se svakako predočava ovaj stav. Morate, međutim, imati u vidu da je drugačije raspoloženje prema Srbiji na Kapitol hilu, u Kongresu, gde je još jak utisak o ratovima i slika Srbije kao glavnog negativca u njima.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.