Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tifusna i gripozna Meri

Лекови

Kada je, kao imigrantkinja iz Irske, stigla u Ameriku, Meri Malon nije ni slutila da će se njom, osim epidemiologa i pravnika, baviti poete i romanopisci. Još manje je mogla očekivati da će je učiniti čuvenom okolnost da stolicom izlučuje uzročnike trbušnog tifusa. Sve bi bilo drukčije da se nije zaposlila kao putujuća kuvarica i, početkom 20. veka, tokom nekoliko godina zarazila znatan broj građana koji su imali nesreću da uživaju u njenoj hrani. Kada je otkrivena, zdravstvene vlasti su je tri godine držale u prinudnoj izolaciji, sve dok ona tu odluku nije sudski oborila kao nezakonitu.

Budući da je bila uvedena u registar kliconoša, pribegavala je čak i promeni imena kako bi zavarala trag. Njen cilj nije bio da što više ljudi otera u grob, bez obzira na efekte koje je u tom pogledu postizala, već da pošteno zarađuje svoj hleb. Sigurno je da je isto mogla da čini i kao, recimo, čistačica, ali bi to za kvalifikovanu kuvaricu bila degradacija, a i finansijski hendikep. Tako je, nešto kasnije, dovela do zaraze velikog broja bolesnika i osoblja kojima je u dve bolnice pripremala hranu. Na kraju je dobrovoljno prihvatila izolaciju i ostatak života, još skoro tri decenije, provela kao „gost” grada Njujorka na jednom ostrvu.

„Tifusna Meri” je tako postala simbol za nenamerno prenošenje zaraza. Pandan na našim prostorima bila joj je servirka u menzi sarajevskog garnizona, „tifusna Elza”, koja je, lučeći klice mokraćom i deleći hranu neopranim prstima, daleke 1947. zarazila tridesetak vojnih lica. I njen životni put mogao je da se prati po tragovima koje je, nakon udaje i promene prezimena, ostavljala po Bosni. Smanjivanjem značaja teških crevnih zaraza, Meri i Elza su skoro sasvim pale u zaborav, a njihove sudbine morali su da pamte jedino studenti medicine.

Duh „tifusne Meri” ovog leta se ponovo nadvio nad svetom. Prizvala ga je Svetska zdravstvena organizacija ponavljanim savetima da se peru ruke. Razlog je pandemija novog ili svinjskog gripa (zvanično se zove 2009 H1N1 influenca), a mnoge je iznenadilo što se iz protivepidemijskog arsenala izvlači mera presudna za suzbijanje crevnih infekcija. Za respiratorne zaraze je uvek važilo da su tipične bolesti civilizacije i da se, u odsustvu vakcine, u sredinama gde su ljudi zbijeni, malo može učiniti. U prepunom trolejbusu dovoljno je da neko kine i da svi oko njega, bez obzira na svoje higijenske navike, budu izloženi infekciji.

Osim stručnjaka, malo ko ima u vidu da svaki čovek na prstima i odeći, naročito u predelu oko džepova, nosi i rasejava po predmetima koje dodiruje mikrobe odgovorne za curenje svog nosa. Te klice su sposobne da satima opstanu u spoljnoj sredini i, recimo nakon rukovanja, dospeju u usta ili nos novog osetljivog domaćina.

Podsećanje na „tifusnu Meri” i s njom sudbinski povezanu Elzu izvanredna je prilika da se u Srbiji razmisli o uslovima za pranje ruku van kuće. Do sasvim skore prošlosti, našem čoveku, kada sa strancima krene na put, najveći problem je bio da maršrutu planira prema stajalištima, udaljenim i po više desetina kilometara, na kojima su nužnici manje zapušteni. Nisu izmišljene priče o zapanjenim strancima koji ne mogu da se načude kako lokalni živalj uspeva da koristi zid umesto nepostojećeg toalet-papira.

„Tifusna Meri” je, kao simbol, odigrala svoju ulogu, a njena metaforična reinkarnacija, „gripozna Meri”, mogla bi mnogo da nam pomogne, možda i ne toliko u borbi protiv gripa, koliko u civilizacijskom iskoraku naviše. Nekada, kao u ovom slučaju, takvi pomaci sadržani su u naoko banalnim detaljima.

epidemiolog, profesor univerziteta

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.