Homen: Čekamo podatke o Draži britanskih i američkih tajnih službi

Ekshumacija posmrtnih ostataka generala Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, koji je streljan 1946. godine ali se do danas ne zna gde je sahranjen, obaviće se kada državna komisija koja se bavi ovim slučajem dobije precizne podatke o toj lokaciji.

– U ovom trenutku se proveravaju razna svedočenja, a svedoci se i dalje javljaju. Postoji i deo građe koji, pre svega, govori o uništavanju dokumentacije. Ipak, ono što je najbitnije jeste da komisija očekuje da dobije informacije od stranih tajnih arhiva, pre svega, britanskih i američkih – izjavio je juče Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i član Državne komisije za utvrđivanje okolnosti pogubljenja generala Mihailovića.

On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije predstavio planirane aktivnosti Državne komisije za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944. godine, a koja je u sastavu Ministarstva pravde formirana 12. novembra.

Kako je naglašeno na skupu, zadatak komisije će biti da otkrije i na odgovarajući način obeleži tajne grobnice, bez ikakve ideološke i političke pristrasnosti, jer svako ima pravo da bude sahranjen kako i dolikuje. U njenom radu učestvovaće stručnjaci iz raznih oblasti – predstavnici naučnih ustanova, ministarstava, republičkog javnog tužilaštva i istoričari koji su se bavili raznim aspektima represije, a na njenom čelu je Slobodan Marković, docent na Fakultetu političkih nauka.

Rekavši da u građanskoj demokratiji zasnovanoj na evropskim vrednostima i vladavini prava, porodice imaju pravo da saznaju pod kojim okolnostima su ubijeni njihovi rođaci i gde su sahranjeni, on je predstavio značaj komisije, njene ciljeve i korake koje će preduzeti.

– Sa stanovišta vladavine prava, nužno je proučiti delovanje Odeljenja za za zaštitu naroda i njegove naslednice, Uprave državne bezbednosti. Reč je o istraživanju rada formacija koje su delovale van ikakvih ustavnih i zakonskih ovlašćenja punih osam godina, od 1944. do 1952. godine. Stradao je veliki broj nevinih ljudi, što čini zadatak komisije još odgovornijim – istakao je Marković.

Komisija će sakupiti svu arhivsku građu, kako poznatu tako i onu koja nosi oznaku poverljivosti, a Slobodan Homen je rekao da će predložiti da Vlada Srbije skine tu oznaku sa svih dokumenata u vezi sa streljanjima u Srbiji od septembra 1944. godine. Prema Markovićevim rečima, komisija će doneti preporuku o obavljanju ekshumacija nekoliko najkarakterističnijih masovnih grobnica, koje će poslužiti kao studije slučaja. Biće objavljena imena streljanih i mesta na kojima su sahranjeni. Broj tajnih grobnica u Srbiji se procenjuje stotinama pa će komisija samo otvoriti proces, koji će, uzimajući u obzir slovenačko iskustvo, trajati godinama, ocenjeno je na skupu.