Patrijarh Pavle je više od dve godine ležao u bolničkom apartmanu na 13. spratu Vojnomedicinske akademije, gde je o njegovom zdravstvenom stanju brinuo čitav tim lekara ove ustanove.
Upućeni kažu da nije imao posebne zahteve, da se uvek trudio da bude dobro raspoložen i da je vreme uglavnom provodio sedeći u fotelji i čitajući. Svakoga jutra se dugo molio, zatim je čitao poštu i primao posete, najčešće predstavnike Svetog arhijerejskog sinoda SPC. Patrijarh nije imao prohteva kada je bila reč o hrani, jeo je ono što je procenjeno da odgovara njegovom zdravstvenom stanju, a ponekad se u popodnevnim satima šetao po apartmanu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve primljen je na VMA 10. novembra 2007. godine zbog opšte malaksalosti i upale pluća. Medicinari su tada uočili i izvesne infekcije, posle čega su procenili da bi svaki izlazak u spoljnu sredinu i promena mikroklime za patrijarha mogli da budu kobni i da je najbolje da ostane u bolnici.
Za sve vreme lečenja u VMA, lekarski konzilijum, koji su činili najpriznatiji stručnjaci VMA sa načelnikom na čelu, bio je u stalnom zasedanju i redovno pratio zdravstveno stanje Njegove svetosti. Zahvaljujući intenzivnim naporima lekara i primeni najsavremenijih mera dijagnostike i lečenja, uspešno je prevladano više kritičnih faza u zdravstvenom stanju patrijarha.
– Patrijarh je bio svestan i dugo se nalazio u stabilnom stanju. Primao je lekove i injekcije i imao je fizikalnu terapiju. Sam je uzimao hranu i lekove. Uz odobrenje konzilijuma lekara 11. aprila je prisustvovao liturgiji u Paraklisu VMA koja je služena za njegovu slavu, Lazarevu subotu – objašnjavaju upućeni u lečenje patrijarha.
Među poznatim ličnostima koje su u poslednje vreme posetile patrijarha Pavla spominje se naš teniser Novak Đoković, sa kojim je Njegova svetost krajem septembra razgovarao i tom prilikom ga blagoslovio. Sudbina je htela da baš na dan smrti patrijarha Đoković osvoji turnir u Parizu.
Poslednjih dana patrijarhovog života njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo zbog razvoja infekcija, popuštanja srčane i plućne funkcije, ali i bremena godina. O zdravstvenom stanju patrijarha, preduzetim dijagnostičkim i terapijskim procedurama svaki dan je izveštavan Sveti arhijerejski sinod SPC, čiji su članovi neprekidno bili uz postelju patrijarha Pavla.
Medicinari VMA teško su primili vest o njegovoj smrti. Mnogi od njih sa setom govore da je svaki razgovor sa njim bio poseban, da ih je fascinirala njegova energija, komunikativnost i toplina. Na večni put, kako kažu, ispratili su ga rečima: „Bio je pravi živi svetac.”
