Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Štedi se više nego ikad

Приказ висине орочених девизних средстава поводом Светског дана штедње

Uprkos ekonomskoj krizi, padu standarda i rastućoj nezaposlenosti, u Srbiji se štedi više nego ikad. Na takav zaključak navodi istraživanje portala Krediti.rs o bilansu ovogodišnje Nedelje štednje. Prema podacima Narodne banke Srbije, od 29. oktobra do 18. novembra ove godine banke su prikupile rekordnih 382,6 miliona evra nove devizne štednje, što u 2007. godini nisu uspele ni do 30. novembra, kada je maksimum iznosio 320,6 miliona evra. Poređenje sa prošlom godinom nije merodavno, jer 2008. godina predstavlja izuzetak kada je zbog efekata svetske ekonomske krize samo u oktobru povučeno 895,2 miliona evra.

Od 26. oktobra do 6. novembra građani su Unikredit banci poverili na štednju 100 miliona evra, a banka je pridobila oko 6.000 novih klijenata. Maksimum deviznih depozita stanovništva zabeležila je i Erste banka a.d. Novi Sad.

– Ovo je jasan signal da se poverenje u celokupni bankarski sistem u zemlji vratilo – rekao je Mauricio Volčić, direktor Sektora za poslove sa stanovništvom Unikredit banke, a sa njim se slaže i Jasna Terzić, članica Izvršnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad.

Istraživanje portala Krediti.rs, u kojem je učestvovalo sedam banaka u Srbiji (Erste, Metals, Unikredit, Moskovska, Sosijete ženeral, AIK, KBC), a korišćeni su i podaci NBS, otkriva i da muškarci više štede od žena. Precizno, 54,6 odsto vlasnika štednih knjižica su muškarci, a 45,4 procenta pripada lepšem polu.

Ako navedeni podatak većini ne znači ništa novo, mnoge će iznenaditi da prosečan štediša u Srbiji oročava u banci čak 8.000 evra na godinu dana. Taj prosečan srpski štediša je oženjen i zaposlen muškarac. On ima 52,3 godine i navedenu sumu „ostavlja na stranu” da bi obezbedio dovoljno novca za period nakon odlaska u penziju.

Među štedišama je najviše starijih od 55 godina, više od 40 odsto, a najmanje štede mladi do 30 godina – oko pet odsto.

(/slika2)Zanimljivo je da je osnovni razlog štednje starijih od 60 godina obezbeđivanje novca unucima za buduće školovanje. Srednja generacija, od 40 do 60 godina, štedi za putovanja ili uređenje stanova i kuća. Mnogo je i onih koji nemaju ideju u šta da ulože novac, pa čuvaju „bele pare” da bi izbegli bespotrebnu potrošnju.

Rekord u apsolutnom iznosu dnevnog prirasta devizne štednje u 2009. godini, prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, zabeležen je 6. novembra, kada je položeno 108,8 miliona evra devizne štednje kod svih banaka u Srbiji. Rekord dnevnog prirasta devizne štednje u 2007. beleži se takođe 6. novembra, ali je manji za više od 20 miliona evra u odnosu na ovu godinu – 86,2 miliona evra, dok je u 2008. rekordni dan zabeležen 29. aprila – 15,8 miliona evra položene devizne štednje.

Prema daljim navodima NBS, prosečan dnevni prirast devizne štednje u ovoj godini u „nedeljama štednje” iznosi 25,5 miliona evra, a u 2007. godini iznosio je 6,1 milion, dok je u 2008. za celu godinu bio negativan 0,5 miliona, pri čemu je došlo do potiranja pozitivnog efekta prosečnog dnevnog prirasta devizne štednje za prvih devet meseci od 4,4 miliona.

Iz NBS takođe navode da banke još beleže značajniji priliv štednih uloga, zato što su neke produžile „nedelju štednje”, u kojoj se nude više kamate i druge pogodnosti.

U ovogodišnjoj Nedelji štednje građanima je posebno bila atraktivna štednja sa isplatom kamate unapred, jer su građani na taj način, kako obrazlažu u bankama, nastojali da izbegnu oporezivanje kamate na štednju koja treba da počne iduće godine. Kako je najavljeno, od početka 2010. kamata na devizne štedne uloge biće oporezovana sa 10 odsto, umesto 20, koliko je država uzimala do početka ove godine.

I ovogodišnja Nedelja štednje, iako po kamatnim stopama manje atraktivna od prošlogodišnje, svrstala je Srbiju u zemlje sa najvišim kamatnim stopama na oročene depozite u Evropi. Za oročenja na 12 meseci važile su kamate između sedam i 8,5 odsto, uz mogućnost da se kamata podigne unapred. Banke većine zemalja u okruženju nude kamatne stope između dva i šest procenata.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.