Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krizna alhemija „Petrohemije”

Пословало се на „дођем ти”: „Петрохемија” у Панчеву (Фото Танјуг)

Već posle „prve ruke“ poslovnog ozdravljenja, krizni menadžment pančevačke „Petrohemije“ je uspeo da napravi uštedu na godišnjem nivou – 36 miliona evra. Doskoro, svakog meseca kao iz probušenog balona iz „Petrohemije“ je curilo tri miliona evra na sve strane i iz svih slavina – na ulazu sirovina, unutar fabrike i na izlazu gotovih proizvoda.

„Poslovna pamet“ koja je društveni kapital u „Petrohemiji“ tretirala kao alajbegovu slamu u prva tri meseca ove godine napravila je gubitak od 35 miliona evra, s tendencijom da se kraj godine dočeka s basnoslovnih 150 miliona evra gubitaka. A prošle godinenapravila je 100 miliona evra poslovnog minusa.

Gubici, previsoki troškovi, zastarela tehnologija u koju 20 godina nije investirano, kriza na tržištu, previše zaposlenih... nisu nikog posebno zabrinjavali. U „Petrohemiji“ se doskoro živelo na visokoj nozi o trošku – države. Dok je Naftna industrija Srbije bila državno preduzeće, primarni benzin se kao osnovna sirovina više od dvadeset godina uzimao na „dođem ti“, dugovi su se gomilali, plate su bile i do hiljadu evra u proseku i svi su bili zadovoljni. Na prvi pogled, u „Petrohemiji“ je sve bilo super.

I ko zna koliko bi se još živelo na tuđoj grbači da Naftnu industriju Srbije nije kupio ruski „Gaspromnjeft“. Tek posle te prodaje i zaposlenima u „Petrohemiji“ postalo je jasno da je „car go“, a njihova firma postala je prva žrtva prodaje NIS-a. Kad su Rusi stigli na prve poslovne pregovore, tražili su da se namiri dug i da se sirovina ubuduće plaća avansno. Tada su zaposleni u „Petrohemiji“ shvatili da su u problemu.

Vlada izlazi u susret i obezbeđuje sredstva za kupovinu sirovine i „Petrohemija“ nastavlja da radi, ali i dalje jede supstancu i problem poslovnog minusa postaje mnogo veći. Staro rukovodstvo tvrdi da su mesečno „kratki“ milion-dva evra, ali krizni menadžment je izračunao da je firma mesečno „kratka“ šest do sedam miliona.

Trenutak za restrukturisanje nije mogao biti lošiji – cene proizvoda „Petrohemije“ na svetskom tržištu su više nego slabe zbog čega su se vlasnici petrohemijskih fabrika u regionu (npr. Bugarska) odlučili da ih zatvore. S druge strane, pančevačka fabrika ušla je u poslovno renoviranje sa 240 miliona evra neizmirenih obaveza, što je kriznom menadžmentu vezalo ruke jer je svako od poverilaca mogao da blokira račun firme. Procena je bila da je u takvoj situaciji besmisleno samo sipati pare u navodno ozdravljenje kompanije.

Odmah pošto je imenovan novi upravni odbor, započinju i pregovori s direktorom NIS-a Kirilom Kravčenkom da se dobije makar usmena podrška za isporuku sirovina. Kao argument iznosi se podatak da je država spremna da upumpa izvesnu sumu novca u „Petrohemiju“, a da se firma obavezala da smanji troškove poslovanja. Kao krajnja ponuda, NIS-u se nudi da u „Petrohemiju“ jednog trenutka, kad firma malo ozdravi, uđe kao suvlasnik.

„Petrohemija“ u to vreme NIS-u duguje 85 miliona evra i „Lukoilu“ 46 miliona dolara. I niko neće da razgovara o reprogramu, nego samo traže da se dug odmah plati. Da bi „Petrohemija“ radila, njeni direktori su pre dolaska kriznog menadžmenta uzimali sirovinu (primarni benzin) od posrednika po ceni višoj za 40–50 dolara po toni samo da bi radili. To je bio začarani krug – firma je jela samu sebe: zaduživala se kod kupaca, plaćala avansno sirovinu po visokim cenama, a isplaćivala astronomske plate.

Pošto je uvidelo da od takve proizvodnje „nema’leba“, novo rukovodstvo smoglo je snage da zatvori fabriku i kaže „sad više ne radimo“. Kako je fabrika stala, tako su svi poverioci odmah pristali na razgovor i postignut je dogovor o dugu sa NIS-om: napravljen je reprogram na pet godina, 27 miliona evra će biti konvertovano u kapital, a 58 miliona će se vraćati od 2011. godine. Dogovor je značio nastavak isporuka sirovine, ali uz obavezu da se obezbedi bankarska garancija jer nema više poslovanja na „dođem ti“.

Sličan aranžman napravljen je i sa „Lukoilom“ – reprogram za 46 miliona dolara koji će se vraćati u naredne četiri godine, nema (kao ni kod NIS-a) nikakve kamate na dug, isporučuje se 24.000 tona po ceni koja je za 40 dolara niža po toni od dotadašnje i sve to uz garancije banaka (koje su i u slučaju NIS-a i „Lukoila“ obezbeđene uz pomoć države). Kad se sve sabere i oduzme, krizni menadžment je na kraju ipak obezbedio ulazne sirovine i samo po toj novoj formuli uštedeo milion evra mesečno.

Sledeći korak bio je smanjenje troškova unutar firme u kojoj je radilo 2.400 zaposlenih. Sa sindikatima je dogovoreno da fabriku napusti 600 radnika sa otpremninom od 300 evra po godini staža.Prema procenama stručnjaka, optimalan broj zaposlenih u „Petrohemiji“ je oko 1.200. A organizacija firme je po svemu ostala socijalistička – kompletna služba održavanja sa više od 300 ljudi, ali stalno je unajmljivala radnike za održavanje sa strane pri čemu je fabričko održavanje samo kontrolisalo iznajmljene radnike. Firma je, na primer, imala i vlastitu vulkanizersku radnju i restoran odmaralište „Lovac“ na Zlatiboru sa 35 radnika.  

Dalje upravljanje troškovima unutar kompanije podrazumevalo je smanjivanje mesečnog platnog fonda koji je sa 3,5 miliona evra sveden na 1,6 miliona. Bila je to, po oceni kriznog menadžmenta, ključna ušteda.

Treći segment restrukturisanja troškova bilo je pročešljavanje ugovora sa kupcima proizvoda „Petrohemije“, pa su neki od njih i raskinuti.

U celu operaciju restrukturisanja krenulo se sa računicom da se mesečno uštedi milion evra na ulazu, dva miliona u troškovima i do milion evra na izlazu.

Za dalje kvalitetno unutrašnje restrukturisanje biće potrebno dve-tri godine. Sudbina „Petrohemije“ umnogome zavisi od NIS-a. Kada bi Rafinerija NIS-a radila sa 100 odsto kapaciteta, „Petrohemija“ bi imala dovoljno sirovine (koja je jeftina jer nema transporta),a godišnja ušteda na ulazu bila bi oko 20 miliona evra. Strateški posmatrano, u „Petrohemiju“ mora da se investira, jer bez ulaganja neće biti proizvodnje. U fabrici se još razmišlja megalomanski, a ne poznaju se svetska kretanja u toj tehnologiji. Nesumnjivo je da treba investirati u smanjenje potrošnje energije, jer stare peći troše mnogo struje i mazuta.

Fabrika može da živi ako nađe partnera koji mora da ima veze sa tim biznisom, odnosno raspolaže sirovinom i lakše može da postigne poslovnu matematiku, može se čuti u krugovima bliskim kriznom menadžmentu. 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.