Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Na uvoznoj garderobi zarada i do sedam puta

Domaći proizvođači kažu da se marže neće menjati sve dok se kupci ne žale i pazare skupe krpice odričući se drugih stvari

Zarada na uvoznoj garderobi poznatih svetskih proizvođača u Srbiji je od dva do sedam puta. Čak i u jeku rasprodaja trgovci se ne odriču profita. I onda kada se kupcima čini da roba ne može biti jeftinija prodavci zarađuju čak 100 odsto, tvrdi Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca Srbije.

Razloga za mogućnost enormnog bogaćenja uvoznika i distributera je više. Ove kompanije nerado govore o visini zarada, ali često se može čuti da su navodno opterećeni visokim carinama, porezima, transportom i zakupima na ekskluzivnim lokacijama. To uvoznike, međutim, ne može opravdati za višestruko „ugrađivanje” u prodajnu cenu.

Kako saznajemo, ubedljivo najveća zarada je na pamučnoj garderobi. Pamuk, kao berzanska roba, svuda u svetu košta šest evra po kilogramu. Po računici tekstilaca od te količine mogu se sašiti dve i po majice, pa i uz dorade i aplikacije ona ne može da košta više od šest evra, objašnjava naš sagovornik.

– Isto je i sa pantalonama, njihova proizvođačka cena je od 12 do 13 evra. Pogledajte koliko koštaju u nekim od tih radnji multinacionalnih kompanija. Zbog toga domaća garderoba nije poželjna u velikim tržnim centrima, a i monopolskim udruženjima uvoznika ne odgovara da se ponuda poboljša i da kupci imaju mogućnost da biraju – kaže on.

Domaći proizvođači garderobe, ipak, ne žele da licitiraju visinama zarada svojih kolega, ali se slažu u jednom – sve dok se kupci ne žale i odriču drugih stvari zarad skupih krpica sa potpisom poznatog proizvođača situacija se neće menjati. Niže cene obezbeđuje i konkurencija i lanci robnih kuća koji još nisu našli interes da posluju u Srbiji.

– Ne krivim uvoznike, oni se ponašaju ekonomski. Roba jeste preskupa za naše uslove, ali to bi trebalo posmatrati kao prednost koju još nisu prepoznali domaći proizvođači. Mislim da potrošači u Srbiji pomalo menjaju navike. Traži se kvalitet, a domaći tekstilci koji proizvode artikle od odličnih materijala moraju da prepoznaju priliku da ih privuku kvalitetom i modernim dizajnom – kaže Milan Todorović, vlasnik modne kuće „Todor”.

On dodaje da u zemlju i dalje ulaze kontejneri robe koja se carini na minimalnu osnovicu, na šta su domaći tekstilci više puta upozoravali državne institucije.

– Nije pitanje samo koliko zarađuju uvoznici poznatih robnih marki. Kako u Srbiji posluju kineske radnje koje plaćaju skupe zakupe na najudarnijim lokacijama u gradu? Kolike su njihove marže i da li izmiruju sve obaveze prema državi? Trebalo bi pooštriti kontrole na carini i proveriti sve ove podatke – kaže Todorović. 

(/slika2)Postkomunističke države bile su najpogodnije tlo za bogaćenje na račun potrošačke gladi za skupom robom poznatih proizvođača. I danas kada je opšte poznato da garderoba u zemljama EU košta neuporedivo jeftinije, marže ne padaju. Tako će po svemu sudeći biti i posle otvaranja granica jer će i dalje biti malo onih koji će putovati u inostranstvo da se obuku.

Kriza je sa druge strane dovela do globalnog otrežnjenja. Mnogi su rekli zbogom skupim robnim markama, a prodavci su se prilagodili. Tako su u Americi (u kojoj je inače jeftina garderoba) u poslednjih godinu dana cene još pale, pa su u ovom trenutku, na primer, četiri puta niže nego u Srbiji. Više od polovine Italijana oblači se u autletima, a 40 odsto Evropljana koristi priliku da kupuje na rasprodajama.

– Pitanje rasprodaja u Srbiji takođe je problematično. Mnogi trgovci garderobom ih koriste da kupce dovedu u zabludu. Iako na vratima piše „totalna rasprodaja” u radnji je potpuno drugačije. Uglavnom je snižena cena nekoliko artikala, a ostalo je po istoj ceni. I naš zakon definiše ovu oblast, ali se propisi ne poštuju, a inspekcije reaguju selektivno – kaže naš sagovornik koji radi u jednoj poznatoj radnji u Knez Mihailovoj ulici.

Anketa koju je sproveo „Potrošač” pokazala je da oni, ukoliko kupuju garderobu svetskih proizvođača to obavezno čine u inostranstvu. Razlog je jednostavan – veći izbor i neuporedivo niže cene. U Beču, Barseloni, Parizu ili Briselu u trgovačkim centrima uvek može da se kupi muška košulja poznate robne marke za manje od 10 evra, sako i za 25(u toku sniženja), a pantalone za desetak evra. Kada je reč o ženskoj garderobi mogućnosti su veće, kao i izbor i cene koje bi bile pristupačne i domaćim kupcima. Za stotinak evra može da se obnovi garderoba za celu sezonu.

Ivana Albunović - Jelica Antelj

------------------------------------------------------

Kupac traži kvalitet

Sve je pitanje ponude i tražnje, kaže Vesna Vasiljević, sekretar Udruženja tekstila, odeće, kože i obuće pri Privrednoj komori Srbije. I dok u Evropskoj uniji proizvođači modne garderobe vrlo obazrivo prilaze kupcu (više puta snižavajući cene, dok one ne postanu prihvatljive) i ponuda je mnogo veća, kod nas je stanje potpuno drugačije. Ako je nešto u modi to se kupuje bez obzira na cenu.

Vasiljevićeva kaže da najveći broj proizvoda poznatih proizvođača stiže sa Bliskog i Dalekog istoka i da su carine između 18 i 22 odsto koliko iznosi na gotove odevne predmete. Na pitanje plaćamo li skupu uvoznu garderobu, ona objašnjava da to jeste slučaj u Srbiji, ali da je razlog i činjenica da tek 11 odsto građana ima pasoše i mogućnost da otputuje negde u inostranstvo.

– Mislim da su kupci malo promenili navike. Čini mi se da se sada obraća više pažnje na kvalitet, što je dobra prilika za domaće proizvođače. Sve više ovdašnjih kompanija integriše evropski dizajn i konkuriše proizvodima iz uvoza – kaže sekretar udruženja.

Prema podacima PKS-a u poslednjih devet meseci u Srbiju je uvezeno tekstila u vrednosti od 447 miliona dolara. Inače, u spoljnotrgovinskoj razmeni od 2005. godine Srbija beleži i suficit.

-------------------------------------------------------

Anketa: Da li je uvozna garderoba skupa?

Milica Novaković (61), medicinski laborant: – Nisam pobornik skupe markirane garderobe. Odeću kupujem u manjim buticima, bitno je da mi se svidi i da je u skladu sa mojim godinama.

 Gordana Stanković (66), lekar: – I domaća i uvozna garderoba je skupa i zbog toga čekam sniženja. Često i tada ne bude mnogo jeftinije, ali može da se nađe odeća čija cena odgovara kvalitetu.

Vladimir Galić (54), službenik: – Imam nekoliko prodavnica u gradu u kojima se već godinama snabdevam odećom i obućom. U nekima od njih prodaje se i uvozna garderoba, koja jeste skuplja, ali i izuzetno kvalitetna.

Jugoslav Đurđević (38), medicinski tehničar: – Ne živim u Beogradu već duže vreme i primetio sam da je kod nas garderoba mnogo skuplja nego u inostranstvu, čak i kad je na sniženju. Zbog toga sam prestao ovde da kupujem.

Danka Zarić (21), student: – Danas je sve skupo. Uglavnom čekam sniženja za kupovinu garderobe, ali ako mi je neka stvar hitno potrebna, kupiću je i po višoj ceni. Ipak, bitno mi je i da je kvalitetna.

Ksenija Milovanović (21), student: – Mislim da domaći proizvođači nemaju dobru ponudu i zbog toga često kupujem uvoznu garderobu. Cene variraju, ima i pristupačnih i basnoslovno skupih stvari. Iako bi možda bilo logično da je skuplja odeća i kvalitetnija, tu nema pravila.

N. B.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.